Ribolov arhiva

Odav­no je po­zna­to da bu­co­va tre­ba tra­ži­ti ta­mo gde do­la­zi da je­de – tač­ni­je ta­mo gde se gru­pi­še sit­na ri­ba. A u uslo­vi­ma ni­skih vo­do­sta­ja i vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra ta­kva me­sta su reč­ni spru­do­vi i pli­ća­ci iz­lo­že­ni uda­ru ma­ti­ce, gde je vo­da br­ža i ki­se­o­ni­kom bo­ga­ti­ja, a uz to i do­no­si ra­znu hra­nu.

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca još uvek sma­tra da pot­pu­no ili pre­te­žno cr­ni ve­štač­ki mam­ci slu­že sa­mo da bi pro­iz­vo­đa­či i tr­gov­ci na­iv­nim pe­ca­ro­ši­ma uze­li još ma­lo nov­ca. Me­đu­tim, oni ko­ji ta­kvim va­ra­li­ca­ma da­ju do­volj­nu mi­nu­ta­žu vr­lo br­zo shva­te ko­li­ko je ta­kvo pre­du­be­đe­nje po­gre­šno.

Uspeh u ri­bo­lo­vu ve­o­ma če­sto za­vi­si od pri­me­ne pra­vog re­še­nja u pra­vi čas. Ono ne­ka­da mo­že bi­ti sa­svim jed­no­stav­no, a da opet ne pad­ne sva­ko­me na pa­met. Ovog pu­ta tre­ba­lo je na­ći na­čin da ku­gle hra­ne le­te po 30 m bez ras­pa­da­nja, a da poč­nu da se otva­ra­ju čim pad­nu na dno. Što uop­šte ni­je te­ško po­sti­ći kad ri­bo­lo­vac zna ka­ko...

Mo­der­ne ma­ši­ni­ce uglav­nom se pra­ve ta­ko da im radni vek ne bude pre­du­g, po­go­to­vo ka­da su iz sred­nje ili ni­že ce­nov­ne ka­te­go­ri­je. Me­đu­tim, po­sto­je iz­u­ze­ci od tog pra­vi­la. A ka­da se po­ja­ve i ri­bo­lov­ci ih ot­kri­ju, po­tra­žnja za ta­kvim mo­de­li­ma tra­je go­di­na­ma, pa i de­ce­ni­ja­ma na­kon pre­stan­ka pro­iz­vod­nje. Ovog pu­ta pred­sta­vlja­mo vam baš je­dan od ta­kvih če­kr­ka

Mr­tav ili živ ka­u­gler se naj­če­šće ko­ri­sti za lov smu­đa teh­ni­kom mu­va­nja (po­vla­če­nja mam­ca), ko­ja je ve­o­ma efi­ka­sna u bi­stroj vo­di to­kom ce­le go­di­ne, pa i u nje­nom naj­to­pli­jem de­lu. Me­đu­tim, ima i ri­bo­lo­va­ca ko­ji na udi­cu ra­di­je ka­če fi­let od me­sa ne­ke krup­ni­je ri­be. Je­dan od njih je Pa­ra­ći­nac Go­ran Mi­le­tić, ko­ji uz to ko­ri­sti i ne­što dru­ga­či­ju mon­ta­žu od stan­dard­ne, a u lo­vu smu­đa ima do­sta uspe­ha