• Tamiski protfis u prihvatnici
  • Stuka sa jezera Joca
  • Tamiski protfis
  • Mrtvi Karas kod sela Grebenac
  • Balticka stuka4
  • mala
  • Noc na jezeru Celije
  • Mala Petica
  • Štuka sa Joce2
  • Jezero Joca - A. Milanovic
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Mrtvi Karaš kod sela Grebenac; aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Baltička štuka, Vestervik (južna Švedska); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Vojne bašte (Dunav prekoputa Zemuna); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Noc na Jezeru Ćelije; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, sa stativa, god. 2011.
  • Kubici na putu ka kanalu Petica (kod Kovilova); aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Jezero Joca, Aleksandar Milanović; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, polar-filter, god. 2011.

ribolov-novine-broj-623

Sadržaj broja 623

RI­BO­LOV BR. 623 U PRO­DA­JI JE OD PETKA 8. NOVEMBRA, A U NJE­MU, IZ­ME­ĐU OSTA­LOG, MO­ŽE­TE PRO­ČI­TA­TI:

ŠTA, KAKO, ČIME I GDE LOVITI U NOVEMBRU

OD NULE DO PUNE ČUVARKE Uspeh u jesenjem lovu bele ribe mnogo zavisi od spremnosti za prilagođavanje

RAZNI MIRISI I RAZNA VREMENA (Jesenji lov šarana na jezeru Kraljevac u Deliblatu)

ŠEĆERAC I ČEKANJAC (Dokaz isplativosti kombinovanja klasičnog i modernog pristupa lovu šarana

BESKONAČNI NIZ (Praktično a besplatno spremište za sajle)

SAMO PLOTICE I ŠLJIVARI (Neočekivani ishod jesenje potrage za mrenom na Dunavu)

NE UPECA SVAKO (Kako se snaći na izglednom mestu u teškim uslovima)

LAGANO NESTAJANJE ISPOD LIŠĆA (Dobar izbor primame, taktike i terena doneo sjajne plovkaroške ulove u Pančevačkom ritu)

MISTERIJA PETOG METRA(Pravilnost u jesenjem ponašanju velikih riba ili neobjašnjiva koincidencija)

KAD JE TEŠKO – MILE (Na Pou kod Pjačence održan tradicionalni susret italijanskih somaroša)

NEODOLJIVE MIKROKAŠIKE (Recept za jesenje ultralako varaličarenje klena kašikama)

KAKO SEZONA KAŽE (Najbolji mamci za lov orade sa obale)

SISTEM, MAMCI I PREZENTACIJA (Uzobalno muvanje: Morska zanimacija za slatkovodne ribolovce – II deo)

JEDAN ZA SVE (Jesenje uživanje u lakom varaličarenju na Begeju kod Žitišta)

STAL­NE RU­BRI­KE:

IZLAZAK I ZALAZAK SUNCA, METEOROLOŠKA I SOLUNARNA PROGNOZA I VODOSTANJE

URADI SAM: Plivajući meredov

MALI LEKSIKON ČVOROVA: Obeubeđena trostruka omča

IZLOG

ULOVI KOJI SE PAMTE

IZ­VE­ŠTA­JI SA RI­BO­LOV­NIH TE­RE­NA: Apa­tin, Som­bor, Si­vac, Ku­la, Bač­ka To­po­la, Bač­ki Pe­tro­vac, No­vi Sad, Ko­vilj­ski rit, Ti­tel, Ki­kin­da, Ko­vin, To­ma­še­vac, Idvor, Far­ka­ždin, Sa­ku­le, Ba­ran­da, Opo­vo, Sef­ke­rin, Glo­gonj, Pan­če­vo, Pan­če­vač­ki rit, Obre­no­vac, Bo­ljev­ci, Be­o­grad, Sme­de­re­vo,  Po­ža­re­vac, Ko­sto­lac, Ve­li­ko Gra­di­šte, Svi­laj­nac, Kra­gu­je­vac, Kru­še­vac, Kra­lje­vo, Do­nje Pod­ri­nje, Va­lje­vo, Ča­čak, Ma­li Zvor­nik, Lju­bo­vi­ja, Ba­ji­na Ba­šta, Pri­je­po­lje, No­vi Pa­zar, Ti­moč­ka i Ne­go­tin­ska kra­ji­na, Niš, Le­sko­vac, Pi­rot, Vla­sin­sko je­ze­ro.

RI­BO­LOV BR. 624 IZ­LA­ZI U PE­TAK 22. NOVEMBRA 2024.

Iz vi­še raz­lo­ga me­đu ne­is­ku­snim ri­bo­lov­ci­ma ras­pro­stra­nje­no je uve­re­nje da je pre­sud­ni fak­tor uspe­ha u fi­der ri­bo­lo­vu iz­bor pri­ma­me. A za­pra­vo je naj­bit­ni­je opre­de­li­ti se za sme­su ko­ja svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma naj­bo­lje od­go­va­ra uslo­vi­ma u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji i cilj­noj ri­bi, te je pra­vil­no pri­pre­mi­ti za upo­tre­bu

Ne­dav­no mi je u jed­nom od na­ših če­stih du­gih raz­go­vo­ra o fi­der ri­bo­lo­vu glav­ni ured­nik ovih no­vi­na Vla­di­mir Sta­kić po­me­nuo da su se dvo­ji­ca ko­le­ga ja­vi­la s mol­bom da u ne­kom od sep­tem­bar­skih bro­je­va pre­po­ru­čim pri­ma­me ko­je bi po mom mi­šlje­nju bi­le efi­ka­sne za pred­sto­je­ću je­se­nju se­zo­nu pe­ca­nja fi­de­rom na Sa­vi.

Ka­ko mi se te­ma uči­ni­la vr­lo in­spi­ra­tiv­nom, pri­hva­tio sam se za­dat­ka, ali una­pred re­šen da se moj sa­vet ne sve­de na uobi­ča­je­ne pre­po­ru­ke u for­mi sli­ke ke­sa sa pri­ma­mom, ulo­vlje­nom ri­bom i kon­sta­ta­ci­ju da sme­sa ko­ju ko­ri­stim br­zo pri­vla­či ri­bu i za­dr­ža­va je na hra­ni­li­štu do kra­ja pe­ca­nja. Na­rav­no, sve to mo­že bi­ti tač­no, ali ne­is­ku­snom ri­bo­lov­cu si­gur­no je ne­do­volj­no da bi mo­gao ra­ču­na­ti na ko­li­ko-to­li­ko iz­ve­stan ulov. Na­i­me, te­ma hra­na je ne­u­po­re­di­vo ši­ra, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu da je su­šti­na fi­de­ra u pri­vla­če­nju ri­be pri­ma­mom ko­ja se hra­ni­li­ca­ma raz­li­či­tih ob­li­ka i ka­rak­te­ri­sti­ka što pre­ci­zni­je kon­ti­nu­i­ra­no pla­si­ra, tj. uče­sta­lo za­ba­cu­je sva­ki put na isto me­sto. Ni­je su­šti­na sa­mo u upo­tre­bi šta­pa sa ose­tlji­vim i iz­men­lji­vim vr­ho­vi­ma (ko­jim se mo­že pe­ca­ti kao i sva­kim dru­gim du­bin­ka­škim šta­pom, ali to on­da, na­rav­no, ni­je fi­der), već i u to­me ka­ko se pri­ma­ma ko­ju ko­ri­sti­mo po­na­ša u vo­di.

PRE SVE­GA, MO­RAM DA RAZ­O­ČA­RAM one ko­ji ve­ru­ju u go­to­vo ma­gič­na svoj­stva pri­ma­ma od­re­đe­nih pro­iz­vo­đa­ča, jer se sla­žem sa za­ključ­kom ne­kih od naj­ve­ćih po­zna­va­la­ca ove ri­bo­lov­ne teh­ni­ke da upo­tre­blje­na hra­na na uspe­šnost pe­ca­nja uti­če mo­žda sa sve­ga tri­de­se­tak po­sto. Da u ovim tvrd­nja­ma ima isti­ne, mo­že se uve­ri­ti sva­ko ko pra­ti ekip­na fi­der tak­mi­če­nja. Op­šte je po­zna­to da za sve tak­mi­ča­re jed­ne eki­pe struč­ni štab pri­pre­ma istu hra­nu za kon­kret­nu vo­du, a on­da se do­ga­đa da je­dan tak­mi­čar s tom hra­nom to­kom ne­ko­li­ko da­na nad­me­ta­nja (bez ob­zi­ra na sek­to­re u ko­ji­ma pe­ca) osva­ja pr­va me­sta, a ne­ki dru­gi ne »do­ba­cu­ju« ni do zlat­ne sre­di­ne. A u to da hra­na sva­ka­ko ni­je sve­mo­gu­ća mo­gu se uve­ri­ti i re­kre­a­tiv­ci, jer ne­ret­ko eki­pe pri­ja­te­lja ko­ji za­jed­no iz­la­ze na vo­du pri­ma­mu spre­me na jed­nom me­stu za sve, pa je pred pe­ca­nje po­de­le, a na kra­ju ulo­vi naj­če­šće bu­du di­ja­me­tral­no raz­li­či­ti.

Za­to je moj stav da do­bro iza­bra­na i pri­pre­mlje­na pri­ma­ma ne ga­ran­tu­je do­bar ulov, ali da lo­še iza­bra­na i ne­a­de­kvat­no pri­pre­mlje­na ga­ran­tu­je ne­u­speh.

ZA PO­ČE­TAK (BEZ OB­ZI­RA NA TO DA li je reč o Sa­vi ili ne­koj dru­goj vo­di) pri iz­bo­ru hra­ne tre­ba se­bi, ako je ika­ko mo­gu­će, da od­go­vo­ri­mo na pi­ta­nje da li će­mo pe­ca­ti sa­mi (tj. bez uti­ca­ja ri­bo­lo­va­ca ko­ji su oko nas na po­na­ša­nje ri­be u zo­ni u ko­ju za­ba­cu­je­mo) ili će uslo­vi bi­ti kao na tak­mi­če­nju. Već sam mno­go pu­ta na­po­me­nuo da se ri­bo­lo­vac ko­ji pe­ca sam nad­mu­dru­je sa­mo s ri­bom, kao (uslov­no re­če­no) pro­tiv­ni­kom. Ka­da je okru­žen dru­gim ri­bo­lov­ci­ma, nje­go­vo pe­ca­nje i te ka­ko mo­že za­vi­si­ti od tih ko­le­ga, tj. od ono­ga što oni ra­de. Uz pret­po­stav­ku da sva­ko u re­kre­a­tiv­nom pe­ca­nju po­štu­je ri­bo­lo­vač­ki bon­ton i ne ome­ta svo­jim za­ba­ci­va­njem lju­de oko se­be, što se na tak­mi­če­nji­ma obez­be­đu­je isto­vet­nim ra­sto­ja­njem od jed­nog do dru­gog ri­bo­lov­ca i oba­ve­zom da si­ste­mi­ma osta­ju u okvi­ru svog me­sta, si­gur­no je da će oni ko­ji hra­nje­njem do­bro »pri­pre­me svo­ju po­zi­ci­ju« (što je for­mu­la­ci­ja do­bro po­zna­ta tak­mi­ča­ri­ma) pe­ca­ti mno­go uspe­šni­je od osta­lih.

Tu do­la­zi­mo do ono­ga što u da­na­šnje vre­me ni­je pri­jat­no re­ći – us­pe­šan ri­bo­lov iz tog aspek­ta ni­je baš jef­tin. Me­đu­tim, ka­da se ima­ju u vi­du svi tro­ško­vi iz­la­ska na vo­du, mi­šlje­nja sam da ušte­da od par sto­ti­na di­na­ra ku­po­vi­nom ne­što jef­ti­ni­je (a ma­nje kva­li­tet­ne hra­ne) za­pra­vo ne­će mno­go zna­či­ti za bu­džet, a mo­že re­zul­ti­ra­ti raz­o­ča­ra­njem i fru­stra­ci­jom zbog ne­u­spe­šnog pe­ca­nja. Ina­če, zna­čaj­ni­je ušte­de na pri­ma­mi, a bez po­sle­di­ca po re­zul­tat (tj. ulov), mo­gu se po­sti­ći ta­ko što će­mo kva­li­tet­nu i sku­plju pri­ma­mu »raz­bi­ti« (tj. raz­bla­ži­ti) me­ša­njem sa (od hra­ne znat­no jef­ti­ni­jom) ze­mljom, pre­zlom ili TTX-om (za­vi­sno od vo­de i ci­lja­ne ri­be).

KA­DA SE KON­KRET­NO PRI­ČA O SA­VI, tre­ba po­ći od nje­nih osnov­nih ka­rak­te­ri­sti­ka u do­njem to­ku (tj. na ce­lom to­ku kroz Sr­bi­ju) – to je ve­li­ka i du­bo­ka, te naj­če­šće pri­lič­no ja­ka re­ka. Na­rav­no, već to što je »naj­če­šće pri­lič­no ja­ka« tra­ži od nas spe­ci­fič­no pri­la­go­đa­va­nje sva­koj kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji, ma­nje u po­gle­du sa­mog iz­bo­ra pri­ma­me, a vi­še u smi­slu na­či­na nje­ne pri­pre­me. Jak tok, na­i­me, mo­že uti­ca­ti na ne­što br­že »otva­ra­nje« i spi­ra­nje hra­ne sa dna, ali ade­kvat­nim vla­že­njem sme­se, do­da­va­njem te­ške ze­mlje i zbi­ja­njem pri­li­kom pu­nje­nja hra­ni­li­ce to se la­ko mo­že re­ši­ti (na­rav­no tim lak­še uko­li­ko ima­mo vi­še is­ku­stva, ko­je će nas vo­di­ti ka­da tre­ba da do­no­si­mo kon­kret­ne od­lu­ke u pro­ce­su pri­pre­me sme­se za hra­nje­nje). Pod­ra­zu­me­va se da  ma­lo sla­bi­ji ili ja­či tok od uobi­ča­je­nog ne bi tre­ba­lo da zna­čaj­ni­je uti­če na iz­bor pri­ma­me, ali u ne­kim dra­stič­nim si­tu­a­ci­ja­ma ni to ni­je ne­mo­gu­će. Uz­gred, sa­da je ni­vo te re­ke ni­zak, a vo­da ne­u­o­bi­ča­je­no to­pla, ali to­kom je­se­ni tre­ba oče­ki­va­ti da vo­do­staj po­ra­ste, te da se vo­da znat­no ras­hla­di. To će sva­ka­ko po­volj­no uti­ca­ti na ak­tiv­nost ri­be.

PO PI­TA­NJU IZ­BO­RA KON­KRET­NIH pri­ma­ma, imam du­go­go­di­šnje is­ku­stvo ko­ri­šće­nja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 619, od 13.3.2024.-)

 


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...