• Tamiski protfis u prihvatnici
  • Stuka sa jezera Joca
  • Tamiski protfis
  • Mrtvi Karas kod sela Grebenac
  • Balticka stuka4
  • mala
  • Noc na jezeru Celije
  • Mala Petica
  • Štuka sa Joce2
  • Jezero Joca - A. Milanovic
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Tamiš kod Opova, protfiš; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2011.
  • Mrtvi Karaš kod sela Grebenac; aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Baltička štuka, Vestervik (južna Švedska); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Vojne bašte (Dunav prekoputa Zemuna); aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Noc na Jezeru Ćelije; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, sa stativa, god. 2011.
  • Kubici na putu ka kanalu Petica (kod Kovilova); aparat Fuji 95 (prosumer), 2008.
  • Jezero Joca, štuka; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, god. 2012.
  • Jezero Joca, Aleksandar Milanović; aparat Canon 7D EOS, objektiv Canon 15–85, polar-filter, god. 2011.

ribolov-novine-broj-623

Sadržaj broja 623

RI­BO­LOV BR. 623 U PRO­DA­JI JE OD PETKA 8. NOVEMBRA, A U NJE­MU, IZ­ME­ĐU OSTA­LOG, MO­ŽE­TE PRO­ČI­TA­TI:

ŠTA, KAKO, ČIME I GDE LOVITI U NOVEMBRU

OD NULE DO PUNE ČUVARKE Uspeh u jesenjem lovu bele ribe mnogo zavisi od spremnosti za prilagođavanje

RAZNI MIRISI I RAZNA VREMENA (Jesenji lov šarana na jezeru Kraljevac u Deliblatu)

ŠEĆERAC I ČEKANJAC (Dokaz isplativosti kombinovanja klasičnog i modernog pristupa lovu šarana

BESKONAČNI NIZ (Praktično a besplatno spremište za sajle)

SAMO PLOTICE I ŠLJIVARI (Neočekivani ishod jesenje potrage za mrenom na Dunavu)

NE UPECA SVAKO (Kako se snaći na izglednom mestu u teškim uslovima)

LAGANO NESTAJANJE ISPOD LIŠĆA (Dobar izbor primame, taktike i terena doneo sjajne plovkaroške ulove u Pančevačkom ritu)

MISTERIJA PETOG METRA(Pravilnost u jesenjem ponašanju velikih riba ili neobjašnjiva koincidencija)

KAD JE TEŠKO – MILE (Na Pou kod Pjačence održan tradicionalni susret italijanskih somaroša)

NEODOLJIVE MIKROKAŠIKE (Recept za jesenje ultralako varaličarenje klena kašikama)

KAKO SEZONA KAŽE (Najbolji mamci za lov orade sa obale)

SISTEM, MAMCI I PREZENTACIJA (Uzobalno muvanje: Morska zanimacija za slatkovodne ribolovce – II deo)

JEDAN ZA SVE (Jesenje uživanje u lakom varaličarenju na Begeju kod Žitišta)

STAL­NE RU­BRI­KE:

IZLAZAK I ZALAZAK SUNCA, METEOROLOŠKA I SOLUNARNA PROGNOZA I VODOSTANJE

URADI SAM: Plivajući meredov

MALI LEKSIKON ČVOROVA: Obeubeđena trostruka omča

IZLOG

ULOVI KOJI SE PAMTE

IZ­VE­ŠTA­JI SA RI­BO­LOV­NIH TE­RE­NA: Apa­tin, Som­bor, Si­vac, Ku­la, Bač­ka To­po­la, Bač­ki Pe­tro­vac, No­vi Sad, Ko­vilj­ski rit, Ti­tel, Ki­kin­da, Ko­vin, To­ma­še­vac, Idvor, Far­ka­ždin, Sa­ku­le, Ba­ran­da, Opo­vo, Sef­ke­rin, Glo­gonj, Pan­če­vo, Pan­če­vač­ki rit, Obre­no­vac, Bo­ljev­ci, Be­o­grad, Sme­de­re­vo,  Po­ža­re­vac, Ko­sto­lac, Ve­li­ko Gra­di­šte, Svi­laj­nac, Kra­gu­je­vac, Kru­še­vac, Kra­lje­vo, Do­nje Pod­ri­nje, Va­lje­vo, Ča­čak, Ma­li Zvor­nik, Lju­bo­vi­ja, Ba­ji­na Ba­šta, Pri­je­po­lje, No­vi Pa­zar, Ti­moč­ka i Ne­go­tin­ska kra­ji­na, Niš, Le­sko­vac, Pi­rot, Vla­sin­sko je­ze­ro.

RI­BO­LOV BR. 624 IZ­LA­ZI U PE­TAK 22. NOVEMBRA 2024.

Sve ve­ći pri­ti­sak na iz­gled­na me­sta na na­šim ve­li­kim re­ka­ma i sve ma­nje pri­stu­pač­nih po­zi­ci­ja za ri­bo­lov sa oba­le pro­sto pri­mo­ra­va­ju pe­ca­ro­še da se ako su ika­ko u mo­guć­no­sti okre­ću pe­ca­nju iz čam­ca. A iz plo­vi­la se gra­blji­vi­ce na Sa­vi, Du­na­vu i Ti­si sve vi­še lo­ve teh­ni­kom »ver­ti­ka­li­sa­nja«, ka­ko na si­li­kon­ske va­ra­li­ce, ta­ko i na ke­de­re

Što se le­ti vo­da ve­li­kih rav­ni­čar­skih re­ka vi­še za­gre­va i bi­stri, to se iole krup­ni­ji smuđ ra­di­je po­me­ra od oba­le ka cen­tral­nom to­ku svu­da gde ne­ma iz­ra­zi­to ja­kog pro­to­ka vo­de (ko­ji ipak do­no­si ve­ću ko­li­či­nu ki­se­o­ni­ka i bar ma­lo ni­žu tem­pe­ra­tu­ru). Uz to, ni kla­sič­nih, vre­men­ski vr­lo pre­ci­znih »cu­go­va« če­sto ne­ma, kao ni po­ja­ve smu­đa na onim me­sti­ma u pri­o­ba­lju ko­ja su u dru­gim de­lo­vi­ma se­zo­ne iz­gled­na jer im pri­la­zi u po­tra­zi za sit­nom ri­bom. Ume­sto to­ga, on lo­vi na uskom pro­sto­ru svog sta­ni­šta, u si­gur­no­sti za nas ne­pro­zir­ne du­bi­ne i tu gde mu pro­tok do­no­si sve­ži­nu. U ta­kvim uslo­vi­ma, u ko­ji­ma je smuđ u su­šti­ni pa­si­van, ulov nam naj­pre mo­gu do­ne­ti teh­ni­ke ko­ji­ma se pre­tra­žu­je ve­li­ko pod­ruč­je za krat­ko vre­me, a na ve­li­kim rav­ni­čar­skim te­ku­ći­ca­ma od njih je već si­gur­no znat­no vi­še od de­ce­ni­je jed­na od naj­pro­duk­tiv­ni­jih ver­ti­kal­no dži­go­va­nje, tj. lov na pri­rod­ne i ve­štač­ke mam­ce pla­si­ra­ne di­rekt­no is­pod vr­ha šta­pa iz čam­ca no­še­nog sna­gom to­ka.

»Ver­ti­ka­li­sa­nje« je, da­kle, u iz­ve­snom smi­slu zah­tev­na teh­ni­ka, uto­li­ko što je njom re­al­no mo­gu­će lo­vi­ti sa­mo iz plo­vi­la. Za taj na­čin lo­va gra­blji­vi­ca ni­je po­go­dan baš sva­ki pri­bor, ali o to­me pre­vas­hod­no ra­ču­na vo­de spe­ci­ja­li­sti, dok oni ko­ji ta­ko sa­mo po­vre­me­no pe­ca­ju uglav­nom bez ve­ćih pro­ble­ma uspe­šno ko­ri­ste iste kom­ple­te ko­ji­ma lo­ve i kla­sič­nim dži­go­va­njem (za­ba­ci­va­njem i pri­vla­če­njem va­ra­li­ce ili ke­de­ra, bi­lo iz plo­vi­la ili sa oba­le).

DA­KLE, OD PO­SE­DO­VA­NJA SPE­CI­JAL­NOG pri­bo­ra va­žni­je je do­bro oda­bra­ti te­ren na kom će­mo iz čam­ca ko­ji reč­na stru­ja no­si po­ku­ša­ti da ke­de­ra ili si­li­kon­ca pla­si­ra­mo smu­đu is­pred no­sa.

Po­god­na me­sta su sko­ro sva ona ko­ja su u bli­zi­ni reč­nih ostr­va sa str­mim oba­la­ma, za­tim ula­zi u reč­ne ru­kav­ce, si­dri­šta bar­ži i bro­do­va... Ide­al­ni su de­lo­vi reč­nog to­ka sa ka­me­nom, šljun­kom ili tvr­dom ze­mljom (da­kle sa ne­što br­žom vo­dom), gde dno ko­so po­ni­re u du­bi­nu pod du­žim od­se­kom. »Ver­ti­ka­li­sti« ko­ji ima­ju so­nar tra­že po­to­plje­ne pa­nje­ve, ru­pe na dnu, ve­će ste­ne, te pod­vod­ne rto­ve i pla­toe u du­bi­ni. Te ve­će pre­pre­ke na dnu »se­ku« stru­ja­nje, stva­ra­ju­ći vr­tlo­ge, dok de­pre­si­je dna pra­ve ma­nje ili ve­će ko­vi­tla­ce, što do­dat­no obo­ga­ću­je vo­du ki­se­o­ni­kom.

NA OVAJ NA­ČIN NAJ­BO­LJE SE lo­vi oštrim šta­po­vi­ma vr­šne ak­ci­je i ma­le du­ži­ne, od oko 1,8 do naj­vi­še 2,4 m. Te­ži­na ba­ca­nja šta­pa tre­ba da bu­de to­li­ka da on bez ve­ćeg sa­vi­ja­nja vr­ha dr­ži te­ret op­ti­mal­ne te­ži­ne, što će re­ći da je za džig gla­vu od oko 25 g (ka­kvom se u uslo­vi­ma ma­log let­njeg vo­do­sta­ja, pri­me­ra ra­di, mo­že na »ver­ti­ka­lu« lo­vi­ti na ve­ći­ni me­sta na Du­na­vu i Sa­vi u oko­li­ni Be­o­gra­da) do­vo­ljan štap re­al­ne te­ži­ne ba­ca­nja od 40 do 45 g. Ra­di što lak­šeg ra­da i što bo­lje de­tek­ci­je tr­za­ja, pre­po­ru­ču­jem vam da uko­li­ko ste u mo­guć­no­sti za ova­kvo pe­ca­nje ko­ri­sti­te va­ra­li­ča­rac či­ja su oštri­na i po­u­zda­nost re­zul­tat upo­tre­be kva­li­tet­nog kar­bo­na od kog je blank na­pra­vljen, a ne ve­li­ke de­blji­ne zi­da i te­ži­ne šta­pa. Pod­ra­zu­me­va se da ma­ši­ni­ca tre­ba da ima po­u­zda­nu koč­ni­cu i da bu­de ta­kve te­ži­ne da je te­ži­šte kom­ple­ta (me­sto gde je on, kad ga pod­u­pre­mo, u rav­no­te­ži) što bli­že tač­ki u ko­joj dr­ži­mo štap. Sve vi­še na­ših ri­bo­lo­va­ca ko­ji ova­ko pe­ca­ju ko­ri­sti mul­ti­pli­ka­to­re zbog to­ga što su lak­ši od sta­ci­o­na­ra­ca sa me­ha­ni­zmom iste sna­ge i što jed­no­stav­nim pri­ti­skom pal­ca na dug­me omo­gu­ća­va­ju mo­men­tal­no ot­pu­šta­nje do­volj­ne ko­li­či­ne stru­ne pri na­i­la­sku na me­sto s ve­ćom du­bi­nom, ali se i sta­ci­o­nar­nim če­kr­ci­ma mo­že jed­na­ko uspe­šno lo­vi­ti.

Džig udi­ca mo­ra bi­ti kva­li­tet­na, što zna­či vr­lo oštra ali ja­ka, jer pri ova­kvom pe­ca­nju po­sto­ji vi­še ne­go re­al­na mo­guć­nost da se osim smu­đa ja­vi som (a na­rav­no i kru­pan bu­cov, ko­ji na spo­ro vo­đe­ne mam­ce spu­šte­ne na dno uda­ra če­šće ne­go što se mno­gi­ma či­ni).

Od flu­o­ro­kar­bo­na su za pred­vez bo­lji iz­bor »šok-li­de­ri« od kva­li­tet­nog naj­lo­na ot­por­nog na kr­za­nje. Za upre­de­nu stru­nu no­si­vo­sti oko 10 kg (tj. preč­ni­ka pri­bli­žno 0,16 mm) od­go­va­ra­ju­ći su pred­ve­zi no­si­vo­sti oko 18 kg, tj. de­blji­ne oko 0,56 mm, a ka­ko je u ova­kvom pe­ca­nju kr­za­nje vr­šnog de­la stru­ne vr­lo iz­gled­no, na njoj se ne is­pla­ti šte­de­ti.

VE­ĆI­NA RI­BO­LO­VA­CA OVU VA­RI­JAN­TU dži­go­va­nja po­ve­zu­je s lo­vom na ke­de­ra mon­ti­ra­nog na džig udi­cu s na­li­ve­nom olov­nom gla­vom, iako i si­li­kon­ci mo­gu bi­ti vr­lo lov­ni, na­ro­či­to u mut­ni­joj vo­di. Po­seb­no su se do­bro za ovu pre­zen­ta­ci­ju po­ka­za­li tzv. ne­ak­tiv­ni še­do­vi, s igli­ča­stim ili vi­lju­ška­stim re­pom, po­go­to­vo ako uz to ima­ju ši­ro­ka le­đa, ko­ja pri po­di­za­nju pra­ve ma­lo ve­ći ot­por i da­ju bla­gu le­lu­ja­vost va­ra­li­ci.

Za mon­ti­ra­nje ke­de­ra po­želj­no je ko­ri­sti­ti džig udi­ce bez olov­ne »krag­ne«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 621, od 11.10.2024.-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...