Dug pe­riod nat­pro­seč­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha uči­nio je da se i vo­de hla­de spo­ri­je ne­go što je uobi­ča­je­no u ovom pe­ri­o­du, pa je se­zo­na lo­va mir­nih ri­ba na mno­gim sta­ja­ći­ca­ma pro­du­že­na za ne­ko­li­ko ne­de­lja. Za­hva­lju­ju­ći to­me, na Sav­skom je­ze­ru se mo­glo na fi­der pe­ca­ti i po­čet­kom de­cem­bra, i to ve­o­ma uspe­šno

Sav­sko je­ze­ro, po­zna­ti­je i ri­bo­lov­ci­ma i ve­ći­ni osta­lih gra­đa­na Sr­bi­je kao Ada Ci­gan­li­ja, bez sum­nje je je­dan od naj­bo­ljih re­vi­ra u ze­mlji za lov krup­nih de­ve­ri­ka. Ta­kve ka­pi­tal­ke, tj. »lo­pa­ta­re«, pro­seč­ne te­ži­ne iz­me­đu 1,5 i 2 kg, mo­gu­će je kod nas lo­vi­ti mo­žda na još sa­mo ne­ko­li­ko aku­mu­la­ci­ja, pa i to, na­rav­no, ne sva­ki put.

Osim što ima za me­ne vr­lo za­ni­mljiv ri­blji fond, Sav­sko je­ze­ro mi je u kom­ši­lu­ku, bu­du­ći da do nje­ga grad­skim pre­vo­zom sti­žem za pet­na­e­stak mi­nu­ta, a ko­li­ma ot­pri­li­ke du­plo br­že. Za­to skok­nem do Ade kad god ugra­bim pri­li­ku i za­vi­sno od ko­li­či­ne vre­me­na ko­je mi je na ras­po­la­ga­nju opre­de­lim se za va­ra­li­ča­re­nje (pre sve­ga ban­da­ra i štu­ke) ili za pe­ca­nje de­ve­ri­ke meč ili fi­der teh­ni­kom.

Moj pri­ja­telj Mar­ko To­šić i ja smo se do­go­vo­ri­li da 23. no­vem­bra ode­mo na Adu i po­ku­ša­mo da se is­pi­še­mo za ovu go­di­nu na tom te­re­nu, jer no­ći po­sta­ju sve hlad­ni­je i tem­pe­ra­tu­ra vo­de ra­pid­no opa­da, pa se me­ta­bo­li­zam de­ve­ri­ke uspo­ra­va, zbog če­ga je hra­na sve ma­nje za­ni­ma, ta­ko da se i šan­se za us­pe­šan ri­bo­lov iz da­na u dan sma­nju­ju sa pri­bli­ža­va­njem ka­len­dar­ske zi­me.

NA ODA­BRA­NO ME­STO sti­gli smo ma­lo pre šest sa­ti uju­tru, dok još ni­je po­šte­no ni sva­nu­lo. Na­kon što smo se ras­pa­ko­va­li, Mar­ko se po­sve­tio pri­pre­ma­nju pri­bo­ra, a ja sam za­me­šao hra­nu i osta­vio je da od­sto­ji, ka­ko bih mo­gao da je kva­sim na sva­kih pet­na­e­stak mi­nu­ta dok joj tek­stu­ra i vla­žnost ne bu­du ide­al­ne. Opre­de­lio sam se za bra­šna­stu hra­nu Se­rie Wal­ter Ra­cer Bre­am, ko­ju sam na­me­ra­vao da po­me­šam sa la­kom ze­mljom u sra­zme­ri 2:1 (du­plo vi­še pri­ma­me ne­go ze­mlje). Zbog ne­is­ku­snih ko­le­ga na­po­mi­njem da se hra­na i ze­mlja uvek kva­se po­seb­no, u dve­ma po­su­da­ma, ka­ko se ze­mlja ne bi pre­tvo­ri­la u bla­to i »za­tvo­ri­la« hra­nu.

Na­kon kva­še­nja hra­ne sam i ja po­čeo da skla­pam plat­for­mu i na­me­štam pri­bor, a ka­da sam s tim za­vr­šio, uzeo sam štap ko­jim ću pe­ca­ti i po­mo­ću pi­ker olo­va od­re­dio da­lji­nu i du­bi­nu na ko­joj ću pro­ba­ti da lo­vim. S ob­zi­rom na to da je bio kraj no­vem­bra, bio sam si­gu­ran da se ri­ba po­vu­kla u du­blje de­lo­ve, pa sam tra­žio du­bi­nu iz­me­đu 10 i 12 m i na­šao je na 42 m od oba­le.

KA­DA SAM PRO­NA­ŠAO po­zi­ci­ju na ko­joj ću lo­vi­ti, pro­se­jao sam hra­nu, te po­tom u nju do­dao odvo­je­no na­kva­še­nu ze­mlju, a on­da u sje­di­nje­nu sme­su i sec­ka­ne gli­ste, cr­vi­će, usit­nje­na zr­na še­ćer­ca i mi­kro­pe­le­te, po­što su krup­ni­je če­sti­ce raz­li­či­tih sa­sto­ja­ka ko­je de­ve­ri­ke vo­le ne­iz­o­sta­van deo hra­ne za us­pe­šan ri­bo­lov ve­ćih je­din­ki ove vr­ste.

Čim je sve to bi­lo go­to­vo, po­čeo sam da pri­hra­nju­jem, i to istim šta­pom ko­jim ću pe­ca­ti – Tra­buc­co In­spi­ron FD, du­ži­ne 3,6 m i te­ži­ne ba­ca­nja 90 g. Iz­ba­cio sam 7-8 pu­ta hra­ni­li­cu AS Jum­bo, na­kon če­ga sam na kop­ču oka­čio ma­nju ka­ve­znu AS-ovu hra­ni­li­cu i dao se na ri­bo­lov.

Mar­ko je već u pr­vom za­ba­ča­ju imao jed­nu ma­nju de­ve­ri­ku, te­šku pet­sto­ti­nak gra­ma, ka­kve su se ra­ni­je ret­ko hva­ta­le... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 495-)

 

 

fShare