Sajamske manifestacije širom sveta poslednjih godina su uglavnom u krizi, ne samo u oblasti ribolova, već i u mnogim drugim domenima. Smanjuju se broj izlagača, prostor koji zauzimaju, ponuda robe i pratećih sadržaja. U toj neveseloj situaciji, međutim, ima i izuzetaka, tj. sasvim drugačijih primera
Već godinama sajmovi lova i ribolova u Srbiji nazaduju ili stagniraju nakon što dospeju do nekakvog svog održivog minimuma, tako da bi onaj ko bi samo na osnovu njih probao da procenjuje stepen interesovanja za ribolov u Srbiji, trendove na tržištu pribora i popularnost različitih tehnika po svoj prilici došao do potpuno pogrešnih zaključaka da se pecanjem u našoj zemlji bavi zanemarljivo malo ljudi i da je ta aktivnost praktično izumrla. A stvari ipak ne stoje tako, iako su iz različitih razloga, koji zaslužuju poseban tekst, sajamske manifestacije povezane sa ribolovom i lovom kod nas u poslednjih četvrt veka izgubile veliki deo privlačnosti i uticaja.
Iskren da budem, na osnovu nekih površnih uvida i posredno dobijenih informacija imao sam utisak da je situacija, kad je o tome reč, slična u svim zemljama u našem okruženju, uključujući i Mađarsku. Ipak, iskoristio sam nedavno priliku da posle više od decenije odem na jedan ribolovačko-lovački sajam kod naših severnih suseda, na manifestaciju Fehova, koja se održava u Budimpešti, a posvećena je ribolovu, lovu, oružju i kinologiji.
VEĆ JE VELIKA GUŽVA na ulazu, gde su stotine ljudi čekale da na jednoj od dvadesetak blagajni kupe za naše prilike nimalo jeftinu ulaznicu od 12 evra, ukazivala na to da stanje po svoj prilici nije baš onakvo kakvim sam ga zamišljao, vođen nekim informacijama o veličini sajma i njegovim sadržajima iz prethodnih godina. Da sam mnogo omanuo u proceni, video sam već po ulasku u halu u kojoj su bili smešteni izlagači ribolovnog pribora i opreme, te firme i organizacije na razne načine povezane sa pecanjem. Ogroman prostor, koji sam kasnije izmerio, bio je ispunjen takvom ponudom kakvu, bez preterivanja, nismo mogli da vidimo ni u najslavnijim danima novosadskog LORIST-a, pre više od tri decenije, kada su na njega dolazile desetine izlagača, uključujući i mnoge od tada najvećih svetskih firmi. Štandovi i drugi ribolovu posvećeni sadržaji zauzimali su ukupan prostor površine oko 8.500 kvadratnih metara, tj. 120 x 70 m, a meni je trebalo preko tri sata da ono što je na njima izloženo i što se u hali dešavalo makar letimično pogledam, pa u druge hale, u kojima je bila lovačka i oružarska ponuda, kao i izložba pasa, nisam stigao ni da privirim.
SAMO NABRAJANJE RENOMIRANIH robnih marki koje su bile prisutne na Fehovi pojelo bi barem trećinu prostora predviđenog za ovaj tekst, a mnogo toga možete saznati sa priloženih fotografija. Ali čakimpresivniji od broja izlagača bio je način na koji je većina tih poznatih brendova nastupila. Nije reč samo o površini koju su zauzeli (u čemu je prednjačio Energo Team, sa štandom od oko 350 kvadratnih metara, a uz njega i bazenom dimenzija 12 x 12 m na kom su posetioci mogli da isprobavaju teledirigovane čamce za prihranjivanje šarana), već još više o tome da su uz mnoge štandove bili postavljeni bazeni za isprobavanje varalica i demonstracioni punktovi sa ozvučenjem na kojima su se sve vreme smenjivali poznati profesionalni ribolovci i članovi test-timova, držeći odlično posećene prezentacije, pred i po nekoliko desetina ljudi... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 502-)