Tem­pe­ra­tu­ra vo­de je­dan je od naj­va­žni­jih fak­to­ra uti­ca­ja na po­na­ša­nje svih vr­sta ri­ba, pa od nje za­vi­se i na na­še šan­se da ih ulo­vi­mo. Me­đu­tim, na to pa­žnju iole si­ste­ma­tič­no obra­ća ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca. Je­dan od naj­i­sku­sni­jih srp­skih va­ra­li­ča­ra ob­ja­šnja­va ka­ko tre­ba tu­ma­či­ti in­for­ma­ci­je o za­gre­va­nju vo­de i ka­ko im se naj­bo­lje pri­la­go­di­ti

Po­zna­to je da je u ri­bljem sve­tu tem­pe­ra­tu­ra vo­de re­gu­la­tor svih ži­vot­nih ak­tiv­no­sti, bu­du­ći da su ri­be hlad­no­krv­na bi­ća. U zim­skom pe­ri­o­du, ka­da ona na na­šem pod­ruč­ju uglav­nom va­ri­ra u op­se­gu od +1º C do +4º C, svi ži­vot­ni pro­ce­si ri­ba su na mi­ni­mu­mu. Ener­gi­ju aku­mu­li­ra­nu u to­pli­jem de­lu go­di­ne ve­ći­na vr­sta tro­ši što je mo­gu­će ma­nje, sa­mo za neo­p­hod­ne rad­nje ko­je je­din­ka pred­u­zi­ma ka­da joj je op­sta­nak ugro­žen. Isto ta­ko, ve­ći­na ri­bljih vr­sta je­dva da išta oku­si. Iz­u­ze­tak su ne­ke gra­blji­vi­ce (štu­ka, smuđ, mla­di­ca i ban­dar, kao i ma­nić), ko­je se i zi­mi hra­ne, te ne­ke vr­ste ci­pri­nid­nih ri­ba, ko­je to po­vre­me­no či­ne, a oku­plja­ju se na du­bljim me­sti­ma, u tzv. zi­mov­ni­ci­ma. Sva­ka vr­sta ima od­re­đe­ni tem­pe­ra­tur­ni op­seg u ko­jem se in­ten­ziv­no hra­ni, po­la­že ikru, mi­gri­ra ili se oku­plja na od­re­đe­nim po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma joj tre­nut­ni uslo­vi od­go­va­ra­ju s ob­zi­rom na ži­vot­ni ci­klus.

Po­zna­va­nje ide­al­ne tem­pe­ra­tu­re za is­hra­nu po­je­di­nih vr­sta omo­gu­ća­va nam da od­re­di­mo u kom ih je pe­ri­o­du go­di­ne naj­bo­lje lo­vi­ti, kao i da ih tač­ni­je lo­ci­ra­mo u okvi­ru sta­ni­šta. Ako uzme­mo u ob­zir i osta­le fak­to­re uti­ca­ja na po­na­ša­nje ri­ba, kao što su vo­do­staj, za­mu­će­nost, br­zi­na to­ka, ko­li­či­na sve­tlo­sti itd., mo­že­mo sa ve­li­kom ve­ro­vat­no­ćom is­prav­no pro­ce­ni­ti gde će se pre­ci­zno i u ko­je do­ba da­na ri­ba naj­in­ten­ziv­ni­je hra­ni­ti...  (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 503-)

fShare