Bi­lo da za pe­ca­nje mo­gu da odvo­je ce­le da­ne ili sa­mo dva-tri sa­ta po iz­la­sku, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca na­sto­ji da bu­de na vo­di on­da ka­da se oče­ku­je »cug«, tj. pe­riod naj­in­ten­ziv­ni­je ak­tiv­no­sti ri­be. Ne­ka­da, me­đu­tim, iz ra­znih raz­lo­ga to ni­je mo­gu­će, ali ni slu­čaj­no ne zna­či da od ri­bo­lo­va tre­ba od­u­sta­ti – do­volj­no je sa­mo ma­lo pro­me­ni­ti pri­stup

Ni­je po­seb­no te­ško za­klju­či­ti da će­mo bu­co­va naj­lak­še upe­ca­ti dok tra­je cug; ta­da mo­že­mo uhva­ti­ti i vi­še pri­me­ra­ka ma­hom slič­ne ve­li­či­ne, ko­ji lo­ve u ja­tu. Po­zna­to je, ta­ko­đe, da će­mo ta­ko­zva­nog sam­ca ulo­vi­ti i u cu­gu i van nje­ga, ali nam je za to po­treb­no i mno­go sre­će: da vi­di­mo nje­gov ra­ub, da ga pre­ci­zno po­go­di­mo va­ra­li­com, ili da ga pak slu­čaj­no ulo­vi­mo. O slu­čaj­nom ulo­vu krup­nog bu­co­va po­je­din­ca, ko­ji je naj­če­šće po­sle­di­ca ve­o­ma upor­nog ba­ca­nja, mo­gla bi se na­pi­sa­ti knji­ga. Ne­ret­ko smo sklo­ni da po­sle ta­kvog ulo­va u svoj uspeh uči­ta­mo mno­go to­ga. Na pri­mer, da smo ve­o­ma sve­sno oda­bra­li baš tu va­ra­li­cu, da smo na­mer­no ba­ca­li baš u tu tač­ku, da smo bi­ra­li da ba­ca­mo van cu­ga ci­lja­ju­ći »sam­ca«...

ALI OVOG PU­TA ĆE­MO SE PO­ZA­BA­VI­TI ne­čim dru­gim, a ima­mo i vr­lo kon­kre­tan po­vod. Uvo­đe­nje van­red­nog sta­nja zbog ko­vi­da 19 uslo­vi­lo je da bu­co­va ne mo­že­mo lo­vi­ti u ide­al­nim pe­ri­o­di­ma za cug – u zo­ru i pred mrak. Ka­ko, da­kle, ci­lja­no i uspe­šno lo­vi­ti ovog gra­bljiv­ca van cu­ga?

Po­sle svi­ta­nja ili pre su­mra­ka i bu­cov­ski ra­u­bi su ret­ki, pa me­sto na ko­jem je ova gra­blji­vi­ca ni­je la­ko de­tek­to­va­ti. Pr­vi pred­u­slov je da što če­šće me­nja­mo me­sta na ko­ji­ma za­ba­cu­je­mo. Ka­da je već uve­li­ko sva­nu­lo i sun­ce se po­ja­vi­lo, bu­cov kao po­vr­šin­ski gra­blji­vac po­sta­je ne­u­po­re­di­vo opre­zni­ji. Ne­ma vi­še ka­u­gle­ra i dru­ge be­le ri­be na po­vr­ši­ni, vi­dlji­vost je ne­u­po­re­di­vo bo­lja i bu­cov vi­di sko­ro sva­ki po­ku­šaj pre­va­re. Bu­du­ći da vi­še ni­je pre­vi­še gla­dan, jer je već do­ruč­ko­vao u »zor­skom« cu­gu, po­stao je i iz­bir­ljiv pri iz­bo­ru slat­ki­ša za de­zert. To u prak­si zna­či da će ili uda­ri­ti u pr­vih de­se­tak za­ba­ča­ja na jed­nom me­stu ili uop­šte ne­će uda­ri­ti. Da ga ne bi­smo ras­pla­ši­li, mo­ra­mo me­stu pri­ći ve­o­ma pa­žlji­vo i bi­ti pre­ci­zni u tih ne­ko­li­ko hi­ta­ca, od ko­jih je pr­vi, na­rav­no, i naj­zna­čaj­ni­ji. Ako je sun­ce već vi­so­ko iza­šlo, obra­ti­te pa­žnju na ivi­cu osun­ča­nog de­la re­ke i sen­ke ili bi­raj­te me­sta sa­svim u hla­do­vi­ni. U ovim uslo­vi­ma ide­al­ne su zo­ne sa ve­li­kim pre­pre­ka­ma: spla­vo­vi­ma, pon­to­ni­ma, ve­li­kim pa­nje­vi­ma ili ste­njem u vo­di.

DRU­GI PRED­U­SLOV ZA US­PE­ŠAN lov bu­co­va kad mu vre­me ni­je le­ži u sup­til­no­sti sva­kog seg­men­ta pri­bo­ra, pa i naj­ma­njeg. Ja u ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma oba­ve­zno ko­ri­stim naj­lon... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 504-)

 

fShare