Za pe­ca­nje pa­strm­ke va­ra­li­com na te­ku­ćim vo­da­ma u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va i u sve­tu i kod nas de­ce­ni­ja­ma se da­le­ko naj­vi­še ko­ri­ste lep­ti­ri i vo­ble­ri. Po­sljed­njih go­di­na se to me­nja i sve je vi­še blin­ke­ra­ša, po­go­to­vo mla­đih, ko­ji lo­ve na ve­štač­ke mam­ce od me­ke gu­me, i to ne sa­mo pa­strm­ku, već i li­plje­na

Ul­tra­la­kim pri­bo­rom va­ra­li­ča­rim go­di­na­ma i za me­ne je to vr­hu­nac blin­ke­ri­sa­nja. To­kom pr­ve dve se­zo­ne ri­bo­lo­va na Đe­ti­nji for­si­rao sam vo­ble­re tvič ti­pa i lep­ti­re jer mi je sa­ma po­mi­sao da bi se pa­strm­ka mo­gla po­la­ko­mi­ti na si­li­kon­sku va­ra­li­cu bi­la sa­svim stra­na, što ni­je čud­no, bu­du­ći da je ta­da (ko­li­ko je me­ni po­zna­to) kod nas još ni­ko ni­je ta­ko pe­cao. Ali gle­da­ju­ći ne­ke snim­ke na Ju­tju­bu, na ko­ji­ma su tak­mi­ča­ri u va­ra­li­ča­re­nju pa­strm­ke uspe­šno ko­ri­sti­li mam­ce tog ti­pa, od­lu­čio sam da se u to­me opro­bam, tim pre što ni­sam vi­deo ni­je­dan raz­log da ri­ba na na­šim vo­da­ma re­a­gu­je dru­ga­či­je ne­go na osta­lim ši­rom sve­ta.

Po­če­tak ni­je bio lak: tre­ba­lo mi je vre­me­na i upor­no­sti dok ni­sam shva­tio šta mi je či­ni­ti, ali ka­ko sam ot­kri­vao fi­ne­se ovog ve­o­ma efi­ka­snog i za­bav­nog ri­bo­lo­va, sve sam se vi­še nji­me odu­še­vlja­vao. Sa­da mo­gu da ka­žem da »gu­mu« kao glav­ni ma­mac za sal­mo­ni­de ne bih me­njao ni za šta i već pet go­di­na ta­kve va­ra­li­ce ba­cam oko 80 od­sto vre­me­na pro­ve­de­nog na sal­mo­nid­nim vo­da­ma.

Glav­no u ri­bo­lo­vu sa si­li­kon­ci­ma je­ste da pri­stup u svim aspek­ti­ma bu­de što je mo­gu­će fi­ni­ji i dis­kret­ni­ji – svim iz­gled­nim me­sti­ma tre­ba pri­la­zi­ti što opre­zni­je, ko­ri­sti­ti što lak­še ote­ža­nje (tek to­li­ko ko­li­ko je po­treb­no da va­ra­li­ca stig­ne do dna ta­mo gde nam to od­go­va­ra), naj­ta­nji mo­gu­ći pred­vez i osnov­nu stru­nu. Sve to tre­ba da nam omo­gu­ći da vo­da no­si na­šu gu­mu ta­ko da ona de­lu­je mak­si­mal­no pri­rod­no. Ka­da sve do­bro uskla­di­mo i po­nu­di­mo ma­mac na pra­vom me­stu, če­sto će nam se de­ša­va­ti da ga ri­ba (pre sve­ga li­pljen), po­ku­pi i u sred­njem slo­ju vo­de, dok stru­ja okre­će va­ra­li­cu isto ona­ko ka­ko bi okre­ta­la i pra­vu lar­vu in­sek­ta.

Ove go­di­ne na Đe­ti­nji se­zo­na je po­če­la i bo­lje ne­go što sam oče­ki­vao. Već pr­vog da­na po pre­stan­ku za­bra­ne, 1. mar­ta, u ka­njo­nu, od me­sta Zdrav­kov vir do Ko­za­ra, za če­ti­ri sa­ta ri­bo­lo­va (od 8 do 12 č) imao sam 29 pa­strm­ki i jed­nog li­plje­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 504-)

 

fShare