Mno­gi va­ra­li­ča­ri ko­ji ne ­lo­ve ci­lja­no bu­co­va ve­ru­ju da ga je vr­lo la­ko pre­va­ri­ti br­zim vo­đe­njem ma ko­je va­ra­li­ce ba­če­ne u zo­nu u ko­joj on pro­go­ni plen. To, me­đu­tim, ni­je ni iz­da­le­ka ta­ko jed­no­stav­no, jer naj­če­šće uspeh ve­o­ma mno­go za­vi­si i od to­ga ko­ji ve­štač­ki ma­mac oda­be­re­mo i ka­ko ga pre­zen­tu­je­mo

Bu­cov je u lo­vo­sta­ju od 15. apri­la (do 15. ju­na), pa ga tre­nut­no ne pe­ca­mo, iako ima ih­ti­o­lo­ga ko­ji pro­ce­nju­ju da se po svoj pri­li­ci već iz­mre­stio. A ova po­du­gač­ka pa­u­za je do­bra pri­li­ka da pro­a­na­li­zi­ra­mo pr­vi deo se­zo­ne i si­ste­ma­ti­zu­je­mo ono što smo to­kom nje­ga uoči­li i even­tu­al­no na­u­či­li o lo­vu je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca iz po­ro­di­ce ci­pri­ni­da u tom pe­ri­o­du.

Mo­ji pri­ja­te­lji i ja smo po­sled­njih me­se­ci lo­vi­li na ne­ko­li­ko re­ka i na lo­ka­ci­ja­ma raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka, što je dik­ti­ra­lo i iz­bor va­ra­li­ca i pre­zen­ta­ci­ja, tj. iz­na­la­že­nje ma­nje ili vi­še spe­ci­fič­nog pri­stu­pa za sva­ko me­sto. Ne­ka­da smo, na osno­vu pre­đa­šnjeg is­ku­stva, br­zo pro­na­la­zi­li naj­bo­lji na­čin vo­đe­nja i od­go­va­ra­ju­ći ma­mac, dok smo u dru­gim pri­li­ka­ma mo­ra­li po­do­sta da se po­mu­či­mo ne bi­smo li do­šli do pra­vog re­še­nja. Iako se sve to de­ša­va­lo u pe­ri­o­du fe­bru­ar – po­če­tak apri­la, od­lu­čio sam da svo­ja za­pa­ža­nja iz­ne­sem u ovom tek­stu, jer se sve to mo­že pri­me­nji­va­ti, uz ma­nje ko­rek­ci­je, i na­kon pre­stan­ka za­bra­ne, tj. ce­le go­di­ne.

PR­VE OVO­SE­ZON­SKE IZ­LA­SKE upi­sao sam na Sa­vi, kra­jem fe­bru­a­ra. Vo­da je tih da­na bi­la u la­ga­nom na­do­la­sku i još uvek hlad­na, sa tem­pe­ra­tu­rom is­pod 8º C, te re­la­tiv­no bi­stra. Pe­ca­li smo niz­vod­no od Ostru­žnič­kog mo­sta, i to ta­ko što smo se Ra­do­mir Kr­kić i ja u ma­lom gu­me­nom čam­cu za­vu­kli me­đu usi­dre­ne šle­po­ve. To ina­če ni­je pre­po­ruč­lji­vo ka­da du­va ja­či ve­tar i po­dig­ne vi­so­ke ta­la­se, ko­ji mo­gu da poč­nu da po­me­ra­ju te gr­do­si­je i ozbilj­no ugro­ze bez­bed­nost onih ko­ji se u ma­lim plo­vi­li­ma mu­va­ju oko njih, ali ovog pu­ta o to­me ni­smo mo­ra­li da raz­mi­šlja­mo jer je vre­me bi­lo sun­ča­no i mir­no, a mi smo se uz odo­bre­nje ču­va­ra šle­po­va po­zi­ci­o­ni­ra­li na od­lič­nom me­stu.

Du­bi­na je bi­la oko 6 m, a na pet­na­e­stak me­ta­ra od nas na dnu se na­la­zi­la go­mi­la od­ba­če­nih saj­li, opre­me i na­ne­tog gra­nja, što pred­sta­vlja od­lič­no zim­sko sklo­ni­šte za bu­co­ve. Ima­ju­ći to u vi­du, Ra­do­mir, ko­ji je pa­si­o­ni­ra­ni bu­cov­dži­ja, pri­me­nio je za­ni­mlji­vu teh­ni­ku. Si­li­kon­ske še­do­ve na džig udi­ci sa ote­ža­njem od 10 g pu­štao je da po­to­nu do sa­mog gra­nja, a on­da ih br­zo pri­vla­čio do sa­mog čam­ca. Ka­da sam ga pi­tao za­što to ra­di, on je uz sme­šak sa­mo re­kao: »Sad ćeš da vi­diš!«. I za­i­sta, ubr­zo sam vi­deo, jer je u sle­de­ćem za­ba­ča­ju, ka­da je va­ra­li­ca bi­la na mo­žda sa­mo me­tar od vr­ha šta­pa, vo­da »pro­ku­va­la« i po­ve­ći bu­cov po­ku­pio je si­li­kon­ca. »Eto«, Ra­do­mir se za­do­volj­no sme­jao, »re­koh ti«. Prem­da ni­sam bio sa­svim ube­đen u is­prav­nost te tak­ti­ke, ipak sam je pri­me­nio, i po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja de­si­lo mi se isto, ali je ovaj bu­cov lo­še uzeo še­da, pa ga ni­sam ulo­vio. Ra­do­mir je uhva­tio dva ko­ma­da na isto­ve­tan na­čin, kod sa­mog čam­ca, a još dva su mu pro­ma­ši­la va­ra­li­cu. Sa­kri­ve­ni u kr­šu, oči­gled­no su pra­ti­li plen do po­vr­ši­ne i sa­mo bi ga pro­gu­ta­li on­da ka­da vi­še ni­je imao gde da im po­beg­ne, tj. ka­da bi ostao bez »ma­ne­var­skog pro­sto­ra«.

Do­šao sam na ide­ju da is­pro­bam još jed­nu teh­ni­ku. Od Zo­ra­na Vi­ja­to­va, na­šeg dru­ga­ra ko­ji pra­vi od­lič­ne si­li­kon­ske gla­vi­nja­re, do­bio sam na te­sti­ra­nje no­vog Mr­gu­da na­me­nje­nog bu­co­vi­ma. Nje­go­va bit­na ka­rak­te­ri­sti­ka je­ste da po­put svih Zo­ra­no­vih va­ra­li­ca ra­di i u pro­pa­da­nju. Za­ba­cio sam gla­vi­nja­ru i pu­stio je da pro­pad­ne do kr­ša, pa­ze­ći da je ne za­ka­čim. Po­vu­kao sam je ne­ko­li­ko me­ta­ra, a on­da sam ob­u­sta­vio mo­ta­nje, sa­če­kao da po­to­ne, opet po­vu­kao ko­ji me­tar... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 505-)

fShare