Je­dan od glav­nih raz­lo­ga po­pu­lar­no­sti sko­ba­lja kao ri­bo­lovne vrste le­ži u či­nje­ni­ci da ovu iz­ra­zi­to sport­sku ri­bu ni­je la­ko lo­vi­ti ni ta­mo gde je ima mno­go, pa čak ni on­da ka­da je vr­lo ras­po­lo­že­na za je­lo. Ali, to ni­je ni ne­mo­gu­ća mi­si­ja, ako se pri­dr­ža­va­mo ne­kih osnov­nih pra­vi­la i ma­lo se po­tru­di­mo

Sko­balj je po­o­dav­no jed­na od naj­o­mi­lje­ni­jih ri­ba mno­gih na­ših stra­stve­nih plov­ka­ro­ša sa re­ka mren­skog re­gi­o­na, a nje­go­va po­pu­lar­nost je po­sled­njih go­di­na do­dat­no po­ra­sla, bu­du­ći da se do­bro pri­la­go­đa­va sve lo­ši­jim uslo­vi­ma za ži­vot na mno­gim te­re­ni­ma (iza­zva­nim za­ga­đe­njem, za­tim ne­kon­tro­li­sa­nom eks­plo­a­ta­ci­jom šljun­ka i pe­ska, ko­ji­ma se ru­i­ni­ra­ju ri­blja sta­ni­šta, a mno­go gde i pre­ko­mer­nim iz­lo­vom), zbog ko­jih su ne­ke ose­tlji­vi­je vr­ste znat­no pro­re­đe­ne. Ovaj pri­pad­nik ve­li­ke po­ro­di­ce ci­pri­ni­da pe­ca se pre­ko ce­le go­di­ne (osim u pe­ri­o­du mre­sta, ko­ji tra­je od 15. apri­la do 31. ma­ja), ali naj­u­spe­šni­je baš u naj­hlad­ni­jim me­se­ci­ma, tj. kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me, ka­da se gru­pi­še u du­bljim i mir­ni­jim de­lo­vi­ma to­ka (tzv. zi­mov­ni­ci­ma), jer u spo­ri­joj vo­di tro­ši ma­nje ener­gi­je i lak­še do­la­zi do hra­ne.

Skobalj

Lov »srp­skog lo­so­sa« (taj na­di­mak sko­balj je do­bio po ma­sov­nim i du­gim uz­vod­nim mre­snim mi­gra­ci­ja­ma u pri­to­ke re­ka u ko­ji­ma ži­vi pre­ko go­di­ne) pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov za sva­kog ri­bo­lov­ca, jer je pun uz­bu­đe­nja, a tra­ži: do­bru pri­pre­mu i vo­đe­nje ra­ču­na i o naj­sit­ni­jim de­ta­lji­ma; ume­će iz­bo­ra pra­ve lo­ka­ci­je, du­bi­ne na ko­joj će­mo po­nu­di­ti ma­mac (naj­po­pu­lar­ni­ji su ru­ža obič­nog hle­ba, ko­ma­dić ri­bo­lov­nog hle­ba – tzv. fran­cu­za, cr­vi­ći i ve­štač­ka tra­va, tj. »fi­la­ment«) i pu­ta­nje ko­jom će­mo »vo­zi­ti« plo­vak; br­ze re­flek­se, ka­ko bi­smo us­pe­li da u kon­tri za­ka­či­mo ri­bu ko­ja će nam u pro­tiv­nom če­sto mu­nje­vi­to »ukra­sti« ma­mac sa udi­ce; te smi­re­nost, neo­p­hod­nu da ne­žnim si­ste­mom iz­vu­če­mo i krup­nu ri­bu (što ni­je uvek iz­vo­dlji­vo, jer ve­ći sko­ba­lji i naj­ve­šti­jim ri­bo­lov­ci­ma po­vre­me­no spad­nu ili po­ki­da­ju stru­nu). Uspeh u ova­kvom pe­ca­nju u ve­li­koj me­ri za­vi­si od do­brog ukla­pa­nja svih kom­po­nen­ti si­ste­ma (du­ži­ne i sna­ge šta­pa, de­blji­ne osnov­nog naj­lo­na i pred­ve­za, te nji­ho­ve sna­ge, ot­por­no­sti na kr­za­nje i ne­u­pa­dlji­vo­sti u vo­di, no­si­vo­sti plov­ka, nje­go­vog ob­li­ka i ose­tlji­vo­sti, kao i vi­dlji­vo­sti u raz­li­či­tim sve­tlo­snim uslo­vi­ma, za­tim ob­li­ka udi­ce, nje­ne ve­li­či­ne i oštri­ne, ve­li­či­ne i kva­li­te­ta vr­ti­li­ce, te do­bro ve­za­nih čvo­ro­va), pre­ko pra­vil­nog ru­ko­va­nja šta­pom i pre­ci­zno po­de­še­ne koč­ni­ce, či­ji je rad pod op­te­re­će­njem od ključ­nog zna­ča­ja pri za­ma­ra­nju ve­ćih je­din­ki.

PRI­PRE­MA. Uko­li­ko do­bro po­zna­je­mo ka­rak­te­ri­sti­ke vo­de na ko­joj pe­ca­mo, mno­go to­ga mo­že­mo pri­pre­mi­ti una­pred, tj. dan pre od­la­ska u ri­bo­lov. Za ve­ći­nu sko­ba­lja­ša to pod­ra­zu­me­va pre sve­ga oda­bir naj­bo­ljeg plov­ka za kon­kret­no me­sto i tre­nut­ne uslo­ve, či­ju tač­nu no­si­vost mo­že­mo kod ku­će iz­me­ri­ti i plo­vak op­te­re­ti­ti baš ono­li­kim olov­nim ote­ža­njem (»su­zom« i even­tu­al­no ne­kom­do­dat­nom dra­mli­jom) ko­li­ko je po­treb­no da ga ide­al­no po­to­pi­mo, što zna­či da mu iz vo­de vi­ri je­di­no an­te­na ili čak sa­mo nje­na gor­nja po­lo­vi­na, što je naj­lak­še pro­ve­ri­ti u pla­stič­noj fla­ši od 2 l, ko­joj smo od­se­kli vrh. Osim to­ga, u kuć­nim uslo­vi­ma mo­že­mo mno­go lak­še ne­go na hlad­no­ći, po­red vo­de, pre­ci­zno ve­za­ti sve čvo­ro­ve, te oda­bra­ti ne­ko­li­ko mo­de­la udi­ca raz­li­či­tih... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 420-)

fShare