Lov smu­đa ve­štač­kim mam­ci­ma u pe­ri­o­du naj­ve­ćih hlad­no­ća ne tra­ži od ri­bo­lov­ca sa­mo ve­li­ku upor­nost, ot­por­nost na hlad­no­ću i vi­so­ku kon­cen­tra­ci­ju to­kom pre­tra­ži­va­nja te­re­na, već i pri­la­go­đa­va­nje pri­bo­ra i ma­ma­ca te­škim uslo­vi­ma i ri­bi ko­ja se sa­da po­na­ša znat­no dru­ga­či­je ne­go u pe­ri­o­du naj­in­ten­ziv­ni­je ak­tiv­no­sti

Smudj

Va­ra­li­čar­ski ri­bo­lov u eks­trem­nim, zim­skim uslo­vi­ma ni­je na­ro­či­to po­pu­la­ran na na­šim re­ka­ma. Isti­na, mla­di­ca se na Dri­ni i Li­mu lo­vi i na tem­pe­ra­tu­ra­ma va­zdu­ha do -10º C, ali na ni­zij­skim re­ka­ma po »mi­nu­su« va­ra­li­ča­re sa­mo naj­u­por­ni­ji, i to ne za­to što su šan­se za ulov ni­ka­kve, već sto­ga što su uslo­vi za ri­bo­lov uisti­nu te­ški. Uz upo­tre­bu od­go­va­ra­ju­će ode­će i obu­će ri­bo­lo­vac mo­že pod­ne­ti i vi­še sa­ti na ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma, ali da bi efi­ka­sno va­ra­li­ča­rio mo­ra tim uslo­vi­ma pri­la­go­di­ti i svoj pri­bor.

FOR­MI­RA­NJE LE­DE­NIH ČE­PO­VA na pro­vod­ni­ci­ma i vo­đi­ci stru­ne na če­kr­ku, kao i le­đe­nje stru­ne na ka­le­mu ote­ža­va­ju nje­no oti­ca­nje sa špul­ne, što uti­če na pre­ci­znost iz­ba­ča­ja i nji­ho­vu du­ži­nu. Taj pro­blem se mo­že ubla­ži­ti pre­ma­zi­va­njem de­lo­va ko­ji se le­de gli­ce­ri­nom, a osim to­ga mno­gi va­ra­li­ča­ri na tem­pe­ra­tu­ra­ma va­zdu­ha is­pod 0º C ume­sto upre­de­ne stru­ne ko­ri­ste mo­no­fil­nu. Mo­no­fil­na ne upi­ja vo­du, a zbog glat­ke po­vr­ši­ne ka­pi vo­de se ma­nje za­dr­ža­va­ju na njoj, što sma­nju­je ko­li­či­nu le­da na pro­vod­ni­ci­ma, ro­le­ru i ka­le­mu.

Me­đu­tim, i ova­kav pri­stup ima lo­šu stra­nu. Na­i­me, mo­no­fil­ne stru­ne (i naj­lon­ske i flu­o­ro­kar­bon­ske) je­su mno­go is­te­glji­vi­je od upre­de­nih, te spo­ro i ne­ja­sno pre­no­se kon­tak­te va­ra­li­ce sa dnom, pre­pre­ka­ma i ri­bom. Što je an­ga­žo­va­na du­ži­na mo­no­fi­la ve­ća, de­tek­ci­ja tih kon­ta­ka­ta je ma­nje ja­sna. Isti­na, na ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma mo­no­fi­li su ne­što kru­ći i ma­nje is­te­glji­vi, pa je pro­blem de­tek­ci­je ma­nji, ali kru­tost do­vo­di do »har­mo­ni­ka« efek­ta, što uti­če ne­ga­tiv­no na oti­ca­nje stru­ne sa ka­le­ma i skra­ću­je iz­ba­čaj. Iz­bo­rom če­kr­ka sa ka­le­mom ko­ji ima ve­ću po­vr­ši­nu na­mo­ta­ja ili za broj ve­ćeg če­kr­ka taj me­mo­rij­ski efe­kat mo­no­fi­la se uma­nju­je, kao i le­đe­nje vo­de na ka­le­mu, po­što se ista ko­li­či­na vo­de do­ve­de­na na­mo­ta­va­njem ras­po­re­đu­je na ve­ću po­vr­ši­nu. Ve­ći če­krk mo­že bi­ti ne­pri­me­ren te­ži­ni ri­bo­lo­va, ali is­ku­stva mla­di­ča­ra po­tvr­đu­ju da se na­mo­ta­ji na ve­li­kom ka­le­mu ma­nje le­de. Ne­ko će se mo­žda ža­li­ti da mu je ve­ći če­krk pre­te­žak. Ni­je mi po­zna­to da se ne­ka de­voj­či­ca ža­li­la da joj je Bar­bi­ka (ko­ja ima 200-300 g) te­ška, ali se na­slu­šah kuk­nja­va ko­le­ga sto­ki­la­ša ka­ko im je štap od 250 g od­va­lio pleć­ku. Na­rav­no, to je po­ve­za­no i sa du­ži­nom i ba­lan­som te po­lu­ge ko­ju dr­ži­mo u ru­ci, a ni­je spor­no da je po­želj­no i udob­ni­je ko­ri­sti­ti što lak­šu opre­mu, ali ne­kad su kom­pro­mi­si ne­iz­be­žni.

Ide­al­nog re­še­nja ne­ma, no iz­bo­rom mo­no­fil­ne stru­ne za zim­sko va­ra­li­ča­re­nje pro­blem le­đe­nja je de­fi­ni­tiv­no ma­nji. Imaj­te u vi­du i da mo­no­fil ima ve­ći preč­nik za istu no­si­vost ne­go upre­de­ni­ca, što uti­če na ma­nju br­zi­nu to­nje­nja mam­ca (što je ne­ka­da pred­nost, a ne­kad ma­na), ali ne za­bo­ra­vi­te ni to da te­ku­ća vo­da br­že za­no­si mo­no­fil, zbog ve­će po­vr­ši­ne, ne­go »ko­nac«.

UPO­TRE­BA IS­TE­GLJI­VE STRU­NE zah­te­va i iz­bor od­go­va­ra­ju­ćeg šta­pa. Za ri­bo­lov iz čam­ca mo­že se ko­ri­sti­ti mo­del ka­kvim bi se pe­ca­lo i u to­pli­jem de­lu go­di­ne, zbog ma­le an­ga­žo­va­ne du­ži­ne stru­ne. Is­te­glji­vost mo­no­fi­la pri ma­loj du­ži­ni je mi­ni­mal­na, pa to ne zah­te­va iz­bor šta­pa sa po­seb­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma. Ka­da se va­ra­li­ča­ri sa oba­le, me­đu­tim, an­ga­žo­va­na du­ži­na mo­no­fi­la je če­sto pre­ko 40 me­ta­ra i efek­ti is­te­za­nja su zna­čaj­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 420-)