Lov smuđa veštačkim mamcima u periodu najvećih hladnoća ne traži od ribolovca samo veliku upornost, otpornost na hladnoću i visoku koncentraciju tokom pretraživanja terena, već i prilagođavanje pribora i mamaca teškim uslovima i ribi koja se sada ponaša znatno drugačije nego u periodu najintenzivnije aktivnosti
Varaličarski ribolov u ekstremnim, zimskim uslovima nije naročito popularan na našim rekama. Istina, mladica se na Drini i Limu lovi i na temperaturama vazduha do -10º C, ali na nizijskim rekama po »minusu« varaličare samo najuporniji, i to ne zato što su šanse za ulov nikakve, već stoga što su uslovi za ribolov uistinu teški. Uz upotrebu odgovarajuće odeće i obuće ribolovac može podneti i više sati na niskim temperaturama, ali da bi efikasno varaličario mora tim uslovima prilagoditi i svoj pribor.
FORMIRANJE LEDENIH ČEPOVA na provodnicima i vođici strune na čekrku, kao i leđenje strune na kalemu otežavaju njeno oticanje sa špulne, što utiče na preciznost izbačaja i njihovu dužinu. Taj problem se može ublažiti premazivanjem delova koji se lede glicerinom, a osim toga mnogi varaličari na temperaturama vazduha ispod 0º C umesto upredene strune koriste monofilnu. Monofilna ne upija vodu, a zbog glatke površine kapi vode se manje zadržavaju na njoj, što smanjuje količinu leda na provodnicima, roleru i kalemu.
Međutim, i ovakav pristup ima lošu stranu. Naime, monofilne strune (i najlonske i fluorokarbonske) jesu mnogo istegljivije od upredenih, te sporo i nejasno prenose kontakte varalice sa dnom, preprekama i ribom. Što je angažovana dužina monofila veća, detekcija tih kontakata je manje jasna. Istina, na niskim temperaturama monofili su nešto krući i manje istegljivi, pa je problem detekcije manji, ali krutost dovodi do »harmonika« efekta, što utiče negativno na oticanje strune sa kalema i skraćuje izbačaj. Izborom čekrka sa kalemom koji ima veću površinu namotaja ili za broj većeg čekrka taj memorijski efekat monofila se umanjuje, kao i leđenje vode na kalemu, pošto se ista količina vode dovedena namotavanjem raspoređuje na veću površinu. Veći čekrk može biti neprimeren težini ribolova, ali iskustva mladičara potvrđuju da se namotaji na velikom kalemu manje lede. Neko će se možda žaliti da mu je veći čekrk pretežak. Nije mi poznato da se neka devojčica žalila da joj je Barbika (koja ima 200-300 g) teška, ali se naslušah kuknjava kolega stokilaša kako im je štap od 250 g odvalio plećku. Naravno, to je povezano i sa dužinom i balansom te poluge koju držimo u ruci, a nije sporno da je poželjno i udobnije koristiti što lakšu opremu, ali nekad su kompromisi neizbežni.
Idealnog rešenja nema, no izborom monofilne strune za zimsko varaličarenje problem leđenja je definitivno manji. Imajte u vidu i da monofil ima veći prečnik za istu nosivost nego upredenica, što utiče na manju brzinu tonjenja mamca (što je nekada prednost, a nekad mana), ali ne zaboravite ni to da tekuća voda brže zanosi monofil, zbog veće površine, nego »konac«.
UPOTREBA ISTEGLJIVE STRUNE zahteva i izbor odgovarajućeg štapa. Za ribolov iz čamca može se koristiti model kakvim bi se pecalo i u toplijem delu godine, zbog male angažovane dužine strune. Istegljivost monofila pri maloj dužini je minimalna, pa to ne zahteva izbor štapa sa posebnim karakteristikama. Kada se varaličari sa obale, međutim, angažovana dužina monofila je često preko 40 metara i efekti istezanja su značajni... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 420-)