Sko­ro sva­ko ko pe­ca mir­ne vr­ste bar po­ne­kad ri­ba­ma na udi­ci nu­di hleb, a on se u ra­znim ko­mbi­na­ci­ja­ma ili sam ko­ri­sti i za pri­ma­mlji­va­nje. Upo­tre­blja­va se pre­ko ce­le go­di­ne, ali iz vi­še raz­lo­ga po­seb­no mno­go baš zi­mi. Za­to smo na jed­nom me­stu i sa­bra­li sve na­či­ne na ko­je ga mo­že­mo po­nu­di­ti ri­ba­ma

Hleb, kao što svi lov­ci na ci­pri­ni­de i dru­ge mir­ne ri­be do­bro zna­ju, ve­o­ma je efi­ka­san ma­mac i do­da­tak pri­hra­na­ma za mno­ge vr­ste. Ujed­no, nje­go­voj ma­sov­noj pri­me­ni do­pri­no­si to što se la­ko na­ba­vlja, sra­zmer­no je jef­tin, i u sko­ro sva­kom do­ma­ćin­stvu ga ima ne­za­vi­sno od ri­bo­lo­va, za ko­ji mo­že po­slu­ži­ti i ka­da vi­še ni­je za ljud­sku is­hra­nu. Iako se upo­tre­blja­va pre­ko ce­le go­di­ne, mo­že se re­ći da se to naj­vi­še či­ni u hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne, jer se u uslo­vi­ma ka­da je me­ta­bo­li­zam ri­ba uspo­ren, a ape­tit ve­ći­ne vr­sta sma­njen, mno­go ko­ri­sti i kao do­da­tak bra­šna­stim pri­ma­ma­ma (ra­di sma­nje­nja ka­lo­rij­ske vred­no­sti sme­se) i kao sa­mo­stal­na pri­hra­na, a ve­o­ma je efi­ka­san i kao ma­mac, bi­lo u for­mi ru­že od obič­nog hle­ba ili ko­ma­di­ća ri­bo­lov­nog hle­ba (ko­ji u raz­li­či­tim de­lo­vi­ma re­gi­o­na ri­bo­lov­ci zo­vu i »an­gel« ili »an­gel brot«, »pen ša­ju« itd.). Za­to smo i na­pra­vi­li ovaj krat­ki pre­gled, ra­di pod­se­ća­nja od­no­sno upo­zna­va­nja sa raz­li­či­tim na­či­ni­ma pri­me­ne hle­ba u ri­bo­lo­vač­ke svr­he.

BA­JAT (STA­RI) HLEB je ri­ba­ma ve­o­ma pri­ma­mljiv za­hva­lju­ju­ći svo­jim or­ga­no­lep­tič­kim svoj­stvi­ma – mi­ri­su, uku­su i hran­lji­vom sa­sta­vu. Mo­že se ko­ri­sti­ti, kao što je go­re na­zna­če­no, i kao sa­mo­stal­na pri­hra­na i kao do­da­tak. On mo­že bi­ti i sa­svim suv, ali je u oba slu­ča­ja naj­bit­ni­je to da ni­ka­ko ne sme da bu­de bu­đav (ple­sniv). Buđ mo­že da od­bi­je ri­bu, a uz to je i štet­na po zdra­vlje ri­ba i dru­gih vo­de­nih or­ga­ni­za­ma. Hleb star dva do tri da­na mo­že se bez pro­ble­ma ko­ri­sti­ti, a ako že­li­mo da ga du­že ču­va­mo do upo­tre­be, neo­p­hod­no ga je osu­ši­ti; to se mo­že uči­ni­ti na sun­cu i pro­ma­ji, u rer­ni ili u spe­ci­jal­nim ure­đa­ji­ma za de­hi­dri­ra­nje hra­ne.

PRE­ZLA je na­ziv za su­še­ni i mle­ve­ni hleb. Ona mo­že bi­ti od be­log i tam­nog hle­ba. Be­la pre­zla se pra­vi od obič­nog hle­ba na­či­nje­nog od be­log bra­šna, ko­ji ni­je dva­put ter­mič­ki ob­ra­đen, tj. na­knad­no pe­čen, dok se tam­na pra­vi ili od tzv. tam­ni­jih vr­sta hle­bo­va ili od be­log hle­ba, ali do­dat­no pe­če­nog. Be­la pre­zla je le­plji­vi­ja i vi­še upi­ja vla­gu, a tam­ni­ja je uko­li­ko je do­bi­je­na pe­če­njem be­log hle­ba znat­no lak­ša, što tre­ba ima­ti u vi­du pri­li­kom nje­nog me­ša­nja sa dru­gim sa­stoj­ci­ma sme­se za pri­ma­mlji­va­nje. Po­sled­njih go­di­na se u asor­ti­ma­nu ve­ći­ne pro­iz­vo­đa­ča pri­ma­ma mo­že na­ći i obič­na pre­zla i ona obo­je­na – naj­če­šće ša­re­na, ko­ja je tre­ti­ra­na pre­hram­be­nim bo­ja­ma ka­ko bi svo­jom vi­zu­el­nom atrak­tiv­no­šću do­dat­no pri­vla­či­la ri­bu.

HLEB PO­TO­PLJEN U VO­DI se mo­že ko­ri­sti­ti sa­mo­stal­no, i to ta­ko što se do­bro is­ce­di i iz­gnje­či dok ne do­bi­je struk­tu­ru te­sta. Za­tim se od nje­ga pra­ve ku­gle, ko­je se u slu­ča­ju da nji­ma že­li­mo da pri­vla­či­mo ri­bu na me­stu sa du­bljom i br­žom vo­dom ote­ža­va­ju ka­me­nim oblut­kom od­go­va­ra­ju­će ve­li­či­ne. Na­kva­šen i is­ce­đen hleb se mo­že po­me­ša­ti i sa pra­ška­stom (bra­šna­stom) hra­nom, na­kon če­ga se od ta­kve sme­se pra­ve ku­gle, ko­je su po­seb­no do­bar iz­bor za lov ba­bu­ške, a mo­že se i... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 525-)