Me­ka­ni pe­le­ti en­gle­ske rob­ne mar­ke Fju­ka Ba­it po­ja­vi­li su se pro­šle go­di­ne i pri­vu­kli ve­li­ku pa­žnju evrop­skih lo­va­ca na ci­pri­ni­de jer su da­li ve­o­ma do­bre re­zul­ta­te u lo­vu ša­ran­skih vr­sta ri­ba na mno­gim vo­da­ma, pre sve­ga sta­ja­ćim. Naš sa­rad­nik oti­šao je ko­rak da­lje i u vi­še na­vra­ta is­pro­bao ovaj ma­mac na re­ka­ma, u lo­vu ša­ra­na, mre­ne i de­ve­ri­ke

Pre iz­ve­snog vre­me­na pi­sao sam u Ri­bo­lo­vu o Fju­ka Ba­it me­ka­nim pe­le­ti­ma, ko­ji mo­gu da se ko­ri­ste i kao ma­mac i kao pri­ma­ma. Taj no­vi­tet, za­sno­van na is­ku­stvi­ma ja­pan­skih ri­bo­lo­va­ca i pro­iz­vo­đa­ča ma­ma­ca, bio je pro­šle go­di­ne ve­o­ma za­pa­žen me­đu en­gle­skim lov­ci­ma na ci­pri­nid­ne vr­ste, a to se pre­ne­lo u iz­ve­snoj me­ri i na Ita­li­ju, u ko­joj ja ži­vim, pa po­što sam sklon is­pro­ba­va­nju pri­bo­ra, hra­na, ma­ma­ca, teh­ni­ka i sve­ga osta­log u ve­zi sa pe­ca­njem, re­šio sam da i ovo te­sti­ram.

Fju­ka Ba­it pe­le­ti, ka­ko sam ta­da na­pi­sao, na ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru bo­ga­tom ci­pri­ni­di­ma ve­o­ma do­bro su se po­ka­za­li, bu­du­ći da sam pe­ca­ju­ći na njih imao mno­go vi­še ri­be ne­go na bi­lo šta dru­go što sam isto­vre­me­no ka­čio na udi­cu na dru­gom šta­pu i ukup­no uzev pro­šao sam znat­no bo­lje od svih osta­lih ko­le­ga, ko­je su na is­toj vo­di ta­da lo­vi­le na kla­sič­ne ša­ran­ske mam­ce. No ovi su pe­le­ti na­ja­vlje­ni kao pro­iz­vod ko­ji do­no­si re­vo­lu­ci­ju u svet ri­bo­lo­va, a to kod mno­gih (pa i kod me­ne) iza­zo­ve ini­ci­jal­no in­te­re­so­va­nje da se ta­kav no­vi­tet is­pro­ba, ali pod­ra­zu­me­va i ve­li­ka oče­ki­va­nja, ko­ja če­sto iz­la­ze iz okvi­ra re­al­nog.

S DRU­GE STRA­NE, OVAJ ma­mac i ujed­no pri­hra­na ima tu do­bru oso­bi­nu da se mo­že ru­ka­ma la­ko ob­li­ko­va­ti ta­ko da oka­čen na udi­cu ri­bi iz­gle­da kao crv, gli­sta, zr­no ku­ku­ru­za itd., što ga či­ni upo­tre­blji­vim za sve mir­ne vr­ste ri­ba, na raz­li­či­tim vo­da­ma. Na­kon po­me­nu­te iz­u­zet­no us­pe­le pro­be na ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru, ape­ti­ti su mi po­ra­sli, pa sam je­dva če­kao pri­li­ku da no­vi adut te­sti­ram na tzv. di­vljim vo­da­ma i vi­dim ko­li­ko će tu bi­ti efi­ka­san, tj. da li će uop­šte bi­ti pri­vlač­ni­ji za ri­bu od dru­gih ma­ma­ca, ko­ji se od­ra­ni­je ko­ri­ste.

Na mo­ju ža­lost, vi­še­me­seč­na ogra­ni­če­nja slo­bo­de kre­ta­nja u Ita­li­ji spre­či­la su me da te­sti­ra­nja oba­vim svu­da gde sam to hteo da uči­nim, ta­ko da sam mo­rao da se za­do­vo­ljim pe­ca­njem na vo­da­ma u bli­zi­ni me­sta sta­no­va­nja, kao i ma­njim bro­jem iz­la­za­ka od onog ko­ji bih pla­ni­rao u nor­mal­nim okol­no­sti­ma, ali je i to bi­lo do­volj­no da stek­nem sli­ku o to­me ko­li­ko su me­ka­ni i mi­ri­šlja­vi pe­le­ti upo­tre­blji­vi za du­bin­ski ri­bo­lov na te­ku­ćim vo­da­ma.

U IZ­VE­SNOJ ME­RI OGRA­NI­ČA­VA­JU­ĆI fak­tor pred­sta­vlja­lo je to što je mo­je te­sti­ra­nje spro­ve­de­no u no­vem­bru, u kom ni­je bi­lo ve­li­kih mra­ze­va, ali su tem­pe­ra­tu­re no­ću pa­da­le do 2-3 ste­pe­na iz­nad nu­le, ta­ko da se i vo­da zna­čaj­no ohla­di­la u od­no­su na pe­riod u kom sam iz­veo pr­vu (go­re po­me­nu­tu) pro­bu na »uhva­ti i pu­sti« re­vi­ru, pa je u sva­kom slu­ča­ju bi­lo re­al­no pret­po­sta­vi­ti da će ri­ba bi­ti ma­nje za­in­te­re­so­va­na za je­lo, s ob­zi­rom na to da joj je me­ta­bo­li­zam u le­de­noj vo­di mno­go spo­ri­ji i da su joj po­tre­be za hra­nom znat­no ma­nje ne­go ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de pre­ko 15 ste­pe­ni. Ukup­no sam imao de­se­tak iz­la­za­ka na vo­du, a re­zul­ta­ti su bi­li »ša­re­ni« – ne­ko­li­ko pu­ta sam imao od­lič­ne ulo­ve, ali bi­va­lo je i da osta­nem bez ri­be, a naj­va­žni­je uti­ske ću pro­ba­ti da sa­žmem u na­red­nih ne­ko­li­ko pa­su­sa. 

Ša­ra­na sam ju­rio i »spe­ci­ja­list« pri­stu­pom i fi­de­rom, ka­ko na me­sti­ma ko­ja do­bro po­zna­jem, ta­ko i na ne­kim sa­svim no­vim, na ko­ji­ma ni­ka­da ra­ni­je ni­sam bio. Svu­da sam uz stan­dard­ne mam­ce (ku­ku­ruz, boj­li­je, kla­sič­ne pe­le­te, cr­vi­će itd.) isto­vre­me­no ko­ri­stio i Fju­ka Ba­it me­ka­ne pe­le­te, u ra­znim ob­li­ci­ma i ve­li­či­na­ma, ka­ko bih vi­deo da li će ri­ba na njih re­a­go­va­ti bo­lje ne­go na dru­ge mam­ce, te da li ve­li­či­na i ob­lik igra­ju ne­ku ulo­gu. Na do­bro po­zna­tom me­stu na obli­žnjoj re­ci sam u dva od če­ti­ri iz­la­ska imao ri­bu, dok se dva pu­ta ni­sam upi­sao. Ka­da je bi­lo ulo­va, ša­ran je »tra­di­ci­o­nal­ne« mam­ce uzi­mao isto kao i »Fju­ku«, ali ka­da ni­je ra­dio, ni­sam imao de­ša­va­nja ni na šta.

Dva pu­ta sam pe­cao na jed­nom me­stu na re­ci na kom ni­sam ra­ni­je lo­vio. Išao sam na mre­nu, »spe­ci­ja­list« pri­stu­pom, ali sam oče­ki­vao i ja­vlja­nje ša­ra­na, pa sam ko­ri­stio raz­ne mam­ce, uglav­nom pri­lič­no ve­li­ke. Imao sam do­bar ulov oba pu­ta – po 5-6 krup­nih mre­na i par le­pih ša­ra­na di­vlja­ka, od ko­jih je naj­ve­ći me­rio 11 kg. Na Fju­ku sam do­bio dve mre­ne i imao jed­no spa­da­nje krup­ne ri­be. Ri­ba je oba pu­ta bi­la ak­tiv­na, ali uglav­nom na tra­di­ci­o­nal­ne mam­ce, dok je Fju­ka Ba­it uzi­ma­la spo­ra­dič­no, ni iz­bli­za ona­ko če­sto i agre­siv­no kao ko­ji me­sec ra­ni­je na »ko­mer­ci­ja­li«.

NA DE­VE­RI­KU SAM IMAO sa­mo je­dan ci­lja­ni iz­la­zak. Je­dan moj drug, ina­če od­li­čan ša­ran­dži­ja, ko­ji kon­stant­no hra­ni isto me­sto, ja­vio mi je da su mu krup­ne de­ve­ri­ke ušle na hra­ni­li­šte i da je jed­nog da­na imao čak šest ko­ma­da pe­ca­ju­ći ša­ra­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu broj 526-)

 

 

fShare