Sko­balj je jed­na od naj­o­mi­lje­ni­jih ri­ba na­ših plov­ka­ro­ša i fi­de­ra­ša, te ga mno­gi lju­bi­te­lji tih teh­ni­ka ve­o­ma če­sto ci­lja­no lo­ve. A na­kon ne­ko­li­ko neo­če­ki­va­nih ali sa­svim re­gu­lar­nih ulo­va na va­ra­li­ce, is­ku­snom i sve­stra­nom ri­bo­lov­cu pa­lo je na pa­met da pro­ve­ri da li su oni bi­li slu­čaj­ni ili se »srp­ski lo­sos« mo­že i plan­ski hva­ta­ti na vo­bler 

Po­lo­vi­nom sep­tem­bra, lo­ve­ći kle­na na Ibru, na toj ri­bi na­me­njen Bo­rac Twich vo­bler Wo­ody Worm (Dr­ve­ni crv) u de­ko­ru ti­nja­ka, ko­ji ruč­no iz­ra­đu­je Sa­ša Ma­rin­ko­vić iz Gr­lja­na kod Za­je­ča­ra, uhva­tio sam sko­ba­lja te­škog oko 700 gra­ma. Ni­sam u pr­vi mah to­me pri­dao po­se­ban zna­čaj, iako je o ulo­vu ove ri­be isto­vet­nom va­ra­li­com na Ti­mo­ku, kon­struk­tor i pro­iz­vo­đač ovog vo­ble­ra pi­sao još u Ri­bo­lo­vu br. 479 (2019. go­di­ne). Vi­še sam to do­ži­veo kao slu­čaj­nost ne­go kao do­kaz da se sko­balj, ko­ji se sko­ro is­klju­či­vo pe­ca na cr­ve, obi­čan i ri­bo­lov­ni hleb i »tra­vu« (al­gu kla­do­fo­ru i nje­nu imi­ta­ci­ju od sin­te­tič­kih vla­ka­na – tzv. fi­la­ment), mo­že ci­lja­no lo­vi­ti na va­ra­li­cu na­me­nje­nu kle­nu i pa­strm­ki. Me­đu­tim, ka­da se to po­no­vi­lo de­se­tak da­na ka­sni­je, tj. ka­da sam na istom me­stu, u ka­snim po­po­dnev­nim sa­ti­ma, na dr­ve­ni vo­bler istog pro­iz­vo­đa­ča, ko­ji je ver­na imi­ta­ci­ja lar­ve tu­la­ra, uz de­se­tak kle­no­va ulo­vio i sko­ba­lja te­škog oko 900 g, po­čeo sam da raz­mi­šljam i o to­me da na ovaj ve­štač­ki ma­mac po­ku­šam i ci­lja­no da ju­rim »no­so­nju«.

ČI­NJE­NI­CA DA SU SVA tri po­me­nu­ta ulo­va ostva­re­na re­gu­lar­no, ali na va­ra­li­ce u dva raz­li­či­ta de­ko­ra, na­ve­la me je da se za­pi­tam da li kod ovih vo­bler­či­ća sko­ba­lja iza­zi­va vi­bra­ci­ja ili bo­ja? I ti­njak, ve­li­ki tam­no­ze­le­ni crv, i lar­va tu­la­ra, ko­ja je be­li­ča­sta, mo­gu se na­ći u po­to­ci­ma i ma­lim re­ka­ma sa br­zom i či­stom vo­dom, ta­ko da pred­sta­vlja­ju pri­rod­nu hra­nu ri­ba sa ko­ji­ma de­le ži­vot­nu sre­di­nu – pre sve­ga pa­strm­ke, li­plje­na, kle­na i mre­ne, ali ih u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma evi­dent­no ne za­o­bi­la­zi ni sko­balj. Neo­do­lji­va pri­vlač­nost ovih mno­gim ri­ba­ma sla­snih za­lo­ga­ja in­spi­ri­sa­la je broj­ne ve­za­če mu­ši­ca na pra­vlje­nje ra­znih imi­ta­ci­ja, a Sa­ši Ma­rin­ko­vi­ću (ko­ji je i mu­ši­čar i va­ra­li­čar, a uz to iz­ra­đu­je i mu­ši­ce i za­i­sta vr­hun­ske vo­ble­re – prim. ur.) da­lo ide­ju da po­ku­ša da na­pra­vi vo­ble­re ko­ji će sa­vr­še­no po­dra­ža­va­ti ti­nja­ka i tu­la­ra, na ko­je je još kao de­te sa uspe­hom pe­cao na Cr­nom Ti­mo­ku i dru­gim re­ka­ma u svom kra­ju. Pri­li­ka da pro­ve­rim šta bi mo­glo bi­ti in­te­re­sant­no sko­ba­lju kod Sa­ši­nih va­ra­li­ca uka­za­la se sre­di­nom je­se­ni, tač­ni­je u dru­goj po­lo­vi­ni ok­to­bra, ka­da se vo­da Za­pad­ne Mo­ra­ve ohla­di­la to­li­ko da je sko­balj po­čeo da se gru­pi­še i da ula­zi u zi­mov­ni­ke, tj. u du­blje de­lo­ve re­ke, u ko­ji­ma će pro­ve­sti naj­hlad­ni­ji deo go­di­ne.

NA JE­DAN OD PO­ZNA­TIH ZI­MOV­NI­KA u oko­li­ni Kra­lje­va 21. ok­to­bra sam iza­šao oko 9 sa­ti, upra­vo ka­da je po­sle hlad­nog ju­tra, raz­go­ne­ći po­sljed­nje pra­me­no­ve ma­gle, iza­šlo sun­ce, što je obe­ća­va­lo lep dan, ide­a­lan za ri­bo­lov. Na­me­ra­vao sam da for­si­ram Wo­ody Worm (Dr­ve­nog cr­va) ne bih li ta­ko do­šao do od­go­vo­ra na pi­ta­nje mo­že li se on za­i­sta ko­ri­sti­ti za ci­lja­ni lov sko­ba­lja ili pret­hod­ne ulo­ve ove ri­be ipak tre­ba svr­sta­ti u slu­čaj­ne. Po­neo sam sa­mo va­ra­li­ča­rac Cap­tu­re Storm Ri­der od 3 m, t.b. od 5 do 25 g, a ka­sni­ji tok do­ga­đa­ja po­ka­za­će da je to bi­la po­gre­šna od­lu­ka. Pre pr­vog za­ba­ča­ja pa­žlji­vo sam po­sma­trao po­vr­ši­nu vo­de i po ka­rak­te­ri­stič­nom iz­ba­ci­va­nju sko­ba­lja za­klju­čio da je naj­ve­ćim de­lom ri­ba gru­pi­sa­na is­pred plit­kog i šljun­ko­vi­tog pre­li­va. Do­bro po­zna­va­nje kon­fi­gu­ra­ci­je dna, ste­če­no to­kom ra­ni­jih pe­ca­nja u ovom zi­mov­ni­ku, bi­lo je od­lu­ču­ju­će da lov sko­ba­lja za­poč­nem bli­že pre­li­vu, gde se du­bi­na sa 80 cm po­ste­pe­no sma­nju­je do 40 cm. Ma­la du­bi­na, te rav­no i či­sto dno, bez pre­pre­ka, omo­gu­ća­va­li su mi da ne stra­hu­ju­ći od ki­da­nja s la­ko­ćom spu­štam vo­bler bez do­dat­nog ote­ža­nja do sa­mog dna, kog se sko­balj u ve­ći­ni slu­ča­je­va dr­ži. Bio sam uve­ren da bi ta ri­ba mo­gla uze­ti va­ra­li­cu ko­ja se slo­bod­no kre­će no­še­na sna­gom vo­de­nog to­ka, a po­što u bli­zi­ni ni­je bi­lo dru­gih ri­bo­lo­va­ca, mo­gao sam bez pro­ble­ma da oda­be­rem naj­bo­lju po­zi­ci­ju sa ko­je bi se ma­mac mo­gao pre­zen­to­va­ti na ta­kav na­čin.

VO­BLER SAM ZA­BA­CIO dva­de­se­tak me­ta­ra, po­preč­no u od­no­su na tok, i ne za­tva­ra­ju­ći pre­klop­nik ma­ši­ni­ce pri­ti­skom ka­ži­pr­sta na špul­nu bla­go sam za­te­zao stru­nu, osta­vlja­ju­ći vr­šnih me­tar-dva da le­že na po­vr­ši­ni vo­de... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu broj 526-)

 

 

 

 

 

fShare