Mnogo je situacija u kojima je dobro silikonske varalice montirati na neotežane udice, a ribolovcima je najvažnije to što su takve montaže dokazano lovne. Zato ni­je ni čudno što se sve više upo­trebljavaju baš takvi sistemi, od kojih su neki novi, dok drugi po­sto­je de­ce­ni­ja­ma i dan-danas se koriste uz neznatne izme­ne u od­no­su na originalnu varijantu

Džig udi­ce sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom ve­o­ma se mno­go ko­ri­ste za raz­ne va­ri­jan­te lo­va gra­blji­vi­ca i na si­li­kon­ce i na pri­rod­ne mam­ce (pre sve­ga ke­de­re). Ali po­sled­njih go­di­na se iz ra­znih raz­lo­ga sve vi­še upo­tre­blja­va­ju raz­li­či­te mon­ta­že sa mam­cem na neo­te­ža­noj udi­ci i ute­gom ko­ji je sa njom spo­jen ne­kom vr­stom la­ba­ve ve­ze. Jed­na od si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma je ne­ki ta­kav si­stem više ne­go do­bro­do­šao je ona ka­da ma­lu si­li­kon­sku va­ra­li­cu tre­ba da spu­sti­mo na ve­li­ku du­bi­nu ili ba­ci­mo ve­o­ma da­le­ko, što je če­sto slu­čaj u zim­skom lo­vu ban­da­ra na sta­ja­ći­ca­ma.

OD PRE­ZEN­TA­CI­JA TOG TI­PA već du­go je ve­o­ma po­pu­la­ran drop-šot, kod kog je olo­vo na kra­ju si­ste­ma, a iz­nad nje­ga (na ra­sto­ja­nju ko­je mo­že bi­ti od 20-30 cm pa do pre­ko me­tra) za istu stru­nu (pod uglom od oko 90 ste­pe­ni) di­rekt­no je ve­za­na udi­ca. Ta­kav si­stem mo­že ima­ti i vr­lo te­ško olo­vo (pa se mo­že ba­ci­ti da­le­ko i spu­sti­ti du­bo­ko), dok udi­ca i va­ra­li­ca mo­gu bi­ti sa­svim ma­li jer uteg ne ote­ža­va ri­bi uzi­ma­nje mam­ca. Po­sled­njih go­di­na se sve vi­še ši­rom sve­ta odo­ma­ću­je i u Ja­pa­nu iz­mi­šlje­ni dži­ka-rig (o kom smo ne­dav­no pi­sa­li). Uteg je u ovom slu­ča­ju is­pred sa­me udi­ce, sa ko­jom je spo­jen la­ba­vom ve­zom i prak­tič­no vi­si is­pod nje, pa mo­že (kao i kod drop-šo­ta) bi­ti te­žak ko­li­ko god nam je po­treb­no, jer ri­bi sko­ro ni­ma­lo ne sme­ta pri usi­sa­va­nju va­ra­li­ce, ni­ti ote­ža­va ka­če­nje ulo­va, a ma­mac na ova­kvoj mon­ta­ži vr­lo atrak­tiv­no ra­di i dok to­ne i ka­da ga po­di­že­mo ka po­vr­ši­ni i dok ga vo­di­mo po jed­nom do­seg­nu­toj du­bi­ni.

DŽI­KA-RI­GU JE VR­LO slič­na či­bu­ra­ška, si­stem odav­no na­stao u Ru­si­ji (i za­pra­vo pre­te­ča ve­ći­ne tzv. flek­si-džig mon­ta­ža), kod kog udi­cu ka­či­mo na ži­ča­ni no­sač, ko­ji po­tom pro­vu­če­mo kroz fa­brič­ki pro­bu­še­no olo­vo, što nam omo­gu­ća­va da na udi­cu jed­nom na­mon­ti­ra­ni ma­mac ko­ri­sti­mo sa ute­zi­ma naj­ra­zli­či­ti­jih te­ži­na, za­vi­sno od si­tu­a­ci­ja (či­bu­ra­ška se pra­vi u te­ži­na­ma od 1 g pa do vi­še de­se­ti­na gra­ma, ta­ko da je ovim od­lič­nim i eko­no­mič­nim si­ste­mom mo­gu­će lo­vi­ti sve gra­blji­vi­ce, na naj­ra­zli­či­ti­jim vo­da­ma, na mam­ce i udi­ce svih ve­li­či­na). Va­ra­li­ca (ili pri­rod­ni ma­mac) mon­ti­ran na udi­cu oka­če­nu na či­bu­ra­šku jed­na­ko iza­zov­no ra­di kao na dži­ka-ri­gu, a za obe po­me­nu­te mon­ta­že (kao i za drop-šot), mo­že­mo ko­ri­sti­ti sva­ku udi­cu sa ok­ce­tom ko­ja je do­volj­no du­ga da nam od­go­va­ra za ma­mac ko­ji že­li­mo da ko­ri­sti­mo i za ci­lja­nu ri­bu, s tim što je kod či­bu­ra­ške i dži­ka-ri­ga po­želj­no da ok­ce bu­de što ve­će ka­ko bi se udi­ca slo­bod­no kre­ta­la, dok je kod drop-šo­ta to pot­pu­no ne­va­žno, jer je udi­ca čvo­rom ta­ko steg­nu­ta za stru­nu (naj­če­šće naj­lon ili flu­o­ro­kar­bon) da ne mo­že (i ne tre­ba) da se po­me­ra.

PRE NE­KO­LI­KO SE­ZO­NA su ja­pan­ski ri­bo­lov­ci (ko­ji s ra­zlo­gom važe za  ve­li­ke ino­va­to­re u ri­bo­lo­vu, a pre sve­ga u va­ra­li­ča­re­nju) iz­mi­sli­li jed­nu no­vu mon­ta­žu, na­zva­nu to­kio-rig. Kod nje je iz­me­đu udi­ce i ute­ga, ko­ji se na­la­zi is­pod nje, ve­za la­ba­va, kao kod dži­ka-ri­ga, ali je ote­ža­nje od­mak­nu­to... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 527-)

 

 

fShare