Pre­ci­zno i re­dov­no hra­nje­nje, iz­bor te­re­na, mi­kro­lo­ka­ci­je i do­ba da­na, kao i si­ste­ma, hra­ni­li­ce i udi­ce, ne­ki su od či­ni­la­ca ko­ji mo­gu pre­sud­no uti­ca­ti na na­še re­zul­ta­te ka­da na­sto­ji­mo da se­lek­tiv­no pe­ca­mo ve­li­ke de­ve­ri­ke, pa na sve po­bro­ja­no, a i mno­go šta dru­go, tre­ba obra­ti­ti pa­žnju

Na­kon što smo u pro­šlom bro­ju pro­a­na­li­zi­ra­li uti­caj pri­ma­me na lov ve­li­kih de­ve­ri­ka ta­mo gde ima i mno­go sit­ni­je ri­be, ovo­ga pu­ta će­mo raz­mo­tri­ti osta­le fak­to­re. Da ne bu­de ne­spo­ra­zu­ma, po­na­vljam ono što sam na­pi­sao u tek­stu ob­ja­vlje­nom pre dve sed­mi­ce – iz­no­sim is­klju­či­vo svo­je pro­ce­ne i oce­ne ele­me­na­ta (od 1 do 10) shod­no to­me da li ih sma­tram ma­nje ili vi­še bit­nim (a po zna­ča­ju ko­ji im pri­da­jem sam ih i po­re­đao). Sve iz­ne­to u ova dva tek­sta va­ži za pe­ca­nje de­ve­ri­ke na otvo­re­nim vo­da­ma (re­ka­ma, ka­na­li­ma i je­ze­ri­ma), i to is­klju­či­vo u slo­bod­nom (re­kre­a­tiv­nom) ri­bo­lo­vu, dok je ri­bo­lov te vr­ste na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma i tak­mi­če­nji­ma pot­pu­no dru­ga pri­ča, tj. dru­gi svet, u kom va­že po­seb­na pra­vi­la. Pa, kre­ni­mo re­dom.

KRU­PAN MA­MAC (oce­na zna­ča­ja: 10 od 10). Upo­tre­ba mam­ca od­go­va­ra­ju­će ve­li­či­ne iz­u­zet­no je bit­na jer naj­di­rekt­ni­je odva­ja krup­nu ri­bu od sit­ne. Ali to ni­ka­ko ne zna­či da ono što će­mo na udi­ci (ili uz nju) po­nu­di­ti de­ve­ri­ki tre­ba da bu­de što ve­će. Va­lja za­pra­vo na­ći me­ru, tj. to­li­ki ma­mac da ga sit­na de­ve­ri­ka za­o­bi­đe, a da ga krup­na pro­na­đe i uzme. Ja kao ma­mac u ova­kvom ci­lja­nom ri­bo­lo­vu ko­ri­stim uglav­nom ono či­me i hra­nim, a to su ma­li boj­li­ji (preč­ni­ka 10-12 mm), 2-3 zr­na ku­ku­ru­za, pe­le­ti za udi­cu od 8-10 mm i dam­be­li (eng. dum­bells) – boj­li­ji zvo­na­stog ob­li­ka (vi­di str. 16). Sa tim mam­ci­ma, mon­ti­ra­nim na dla­ku, sa ve­li­kom iz­ve­sno­šću mo­gu da ra­ču­nam da mi sit­na ri­ba ne­će do­sa­đi­va­ti, tj. da će mo­ja po­nu­da osta­ti na svom me­stu i u jed­nom ko­ma­du dok je ve­će de­ve­ri­ke (even­tu­al­no) ne na­đu.

Znam da ne­ki tak­mi­ča­ri tvr­de da pri­hra­nju­ju­ći fu­jem (lar­vom obič­nog ko­mar­ca) po­me­ša­nim sa ze­mljom i pe­ca­ju­ći na »lar­vu« (ver de vaz – ne­što krup­ni­ju lar­vu jed­ne vr­ste ko­ma­ra­ca ko­ji ne uje­da­ju) uspe­va­ju da odvo­je krup­nu de­ve­ri­ku od sit­ne, ali mo­ja is­ku­stva iz slo­bod­nog ri­bo­lo­va to ne po­tvr­đu­ju.

KLI­PO­VA­NJE (10 od 10). Uz pri­hra­nu krup­ne gra­nu­la­ci­je i ve­li­ki ma­mac, ovo je po mom su­du ključ uspe­ha ka­da že­li­mo da pe­ca­mo de­ve­ri­ke te­ške pre­ko ki­lo­gra­ma a da iz­beg­ne­mo nji­ho­ve sit­ne ro­đa­ke. To se po­sti­že kon­cen­tri­sa­njem pri­ma­me na što ma­njem pro­sto­ru, od­no­sno ka­če­njem naj­lo­na za spe­ci­jal­nu za­kač­ku (lajn-klip) na obo­du špul­ne na­kon što od­re­di­mo gde će­mo pla­si­ra­ti si­stem i pri­ma­mu. Ja oba­ve­zno na istu da­lji­nu »kli­pu­jem« i stru­nu na šta­pu ko­ji ko­ri­stim za pri­hra­nji­va­nje »ra­ke­tom« ili »spom­bom« i to­kom ri­bo­lo­va če­sto nji­me do­hra­nju­jem po­zi­ci­ju.

Mo­žda ste pri­me­ti­li da ni­sam na­pi­sao da ra­di pre­ci­znog za­ba­ci­va­nja tra­žim vi­zu­el­ni ori­jen­tir po prav­cu ka­ko bi mi si­stem, ume­sto da le­ti le­vo-de­sno, stal­no pa­dao u istu tač­ku. Ni­sam to za­bo­ra­vio da po­me­nem, već na­pro­sto pri­me­nju­jem ma­lo dru­ga­či­ji pri­stup od uobi­ča­je­nog... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 529-)

 

 

 

fShare