Ri­bo­lov­ci ko­ji pe­ca­ju štu­ku, bi­lo na va­ra­li­ce ili na pri­rod­ne mam­ce, oba­ve­zno ko­ri­ste na oštre zu­be te gra­blji­vi­ce ot­por­ne pred­ve­ze. U po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na u upo­tre­bu su ušli mno­gi ma­te­ri­ja­li, ali su i da­lje naj­za­stu­plje­ni­je saj­li­ce na­pra­vlje­ne od če­lič­ne ži­ce, ka­ko ku­pov­ne, ta­ko i one iz do­ma­će ra­di­no­sti. Ka­da su do­bro na­pra­vlje­ne, one su iz­u­zet­no po­u­zda­ne i do­bar su iz­bor u ve­ći­ni si­tu­a­ci­ja, ali ni­je sa­svim sve­jed­no ka­kvu će­mo saj­lu ko­ri­sti­ti

Od svih pred­ve­za ot­por­nih na iz­u­zet­no oštre štu­ki­ne zu­be, naj­vi­še se ko­ri­ste če­lič­ni. To ni­je čud­no, jer štu­ka čak ni tan­ku če­lič­nu saj­li­cu ne mo­že da pre­gri­ze, a pri tom ova ne ko­šta mno­go, bi­lo da ku­pu­je­mo go­to­ve pred­ve­ze ili da ih za svo­je po­tre­be pra­vi­mo od odvo­je­no na­ba­vlje­nih kom­po­nen­ti. Is­ku­sni štu­ka­ro­ši pro­na­đu kroz prak­su saj­le či­je im ka­rak­te­ri­sti­ke naj­vi­še od­go­va­ra­ju, ali po­sto­je raz­li­či­ta mi­šlje­nja o to­me ka­kve tre­ba da bu­du nji­ho­ve ključ­ne od­li­ke, tj. ko­li­ko tre­ba da no­se da bi­smo u njih mo­gli ima­ti pu­no po­ve­re­nje, ko­ja im je op­ti­mal­na du­ži­na i de­blji­na, te da li je bo­ja tog de­la si­ste­ma bit­na ili ne. I prem­da de­fi­ni­tiv­nog od­go­vo­ra ni na jed­no od tih pi­ta­nja ne­ma, ne­ki se okvi­ri ipak mo­gu po­sta­vi­ti, što će­mo i uči­ni­ti u ovom tek­stu, ko­jim Ri­bo­lov obe­le­ža­va pr­vi april, dan ka­da po­či­nje no­va štu­ka­ro­ška se­zo­na.

NO­SI­VOST saj­le mo­žda je naj­ma­nje spor­no pi­ta­nje od svih go­re po­bro­ja­nih. S ob­zi­rom na ve­li­či­nu (tj. te­ži­nu) ko­ju štu­ka do­sti­že u na­šim vo­da­ma, re­al­no je mo­že­mo lo­vi­ti sa saj­lom ko­ja će osta­ti či­ta­va na­kon što na nju oka­či­mo 5 ili 6 kg te­re­ta. Me­đu­tim, ne­moj­te da vas za­va­ra sa­ma de­blji­na ži­ce od ko­je su na­pra­vlje­ne saj­la i za nju za­ka­če­na kop­ča i vr­ti­li­ca. To ima uti­ca­ja na no­si­vost saj­le, ali ona pre­sud­no za­vi­si od to­ga ka­ko su ti ele­men­ti spo­je­ni. Ako je to ura­đe­no po­mo­ću kle­ma, a da­le­ko naj­če­šće i je­ste, va­žno je da one ne bu­du steg­nu­te ni pre­ja­ko – jer to mo­že ošte­ti­ti saj­lu na me­stu gde ona iz­la­zi iz kle­me i znat­no joj sma­nji­ti no­si­vost, ali ni pre­sla­bo – jer će se u tom slu­ča­ju saj­la raz­ve­za­ti, tj. ži­ca is­kli­znu­ti iz kle­me, a mi će­mo osta­ti bez štu­ke ili (i) bez va­ra­li­ce od­no­sno udi­ce sa ke­de­rom.

DE­BLJI­NA saj­le ni­je ne­va­žna, bez ob­zi­ra na to što mno­gi zbog či­nje­ni­ce da štu­ka na­iz­gled bez za­zo­ra na­pa­da mam­ce po­nu­đe­ne i na de­be­lim pred­ve­zi­ma mi­sle da to ne igra ni­ka­kvu ulo­gu. Pri­me­će­no je, me­đu­tim, da se de­ša­va da uz upo­tre­bu de­be­lih saj­li za­i­sta ima­mo ma­nje uda­ra­ca štu­ke, pa ti­me i ma­nje ulo­va. Ne­ki mi­sle da je to sa­mo za­to što po­je­di­ni mam­ci sla­bi­je ra­de na de­be­lom pred­ve­zu ne­go na tan­kom (što ni­je spor­no), ali ima i do­sta vr­lo uspe­šnih štu­ka­ro­ša ko­ji tvr­de da je de­blji­na i te ka­ko va­žan fak­tor za­to što štu­ka ne lo­vi (tj. ne re­gi­stru­je plen) sa­mo vi­dom već i boč­nom li­ni­jom, a to ču­lo pri­ma i vi­bra­ci­je ko­je na­sta­ju ka­da saj­la se­če vo­du, pri če­mu pre­jak »sig­nal« ko­ji de­be­la ži­ca ša­lje mo­že po toj te­o­ri­ji bi­ti ri­bi sum­njiv, tj. od­bi­ti je od na­pa­da. Bu­du­ći da se u prak­si u mno­gim slu­ča­je­vi­ma po­ka­za­lo da istog da­na, na is­toj vo­di, ista va­ra­li­ca do­ne­se vi­še ulo­va na ta­njem pred­ve­zu ne­go na de­bljem, što se de­blji­ne ti­če naj­bo­lje je dr­ža­ti se pra­vi­la da saj­la bu­de ono­li­ko tan­ka ko­li­ko mo­že bi­ti a da ima­mo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 529-)