Pr­ve ne­de­lje po pre­stan­ku za­bra­ne lo­va bu­co­va do­ne­le su po­vre­me­no i do­bre ulo­ve, ali uglav­nom sa­mo u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, i to na me­sti­ma sa ve­ćom du­bi­nom i osred­njim pro­to­kom, na ko­ji­ma se ri­ba ja­vlja­la na kru­ška­ste vo­ble­re i si­li­kon­ske gla­vi­nja­re, ali po­vre­me­no i na še­do­ve i tvi­ste­re

Bucov­dži­je su ko­nač­no do­če­ka­le kraj lo­vo­sta­ja na omi­lje­nu gra­blji­vi­cu. Odu­ži­la se ovog pu­ta ne­ka­ko ta dvo­me­seč­na pa­u­za, a pred kraj za­bra­ne za ma­lo nam je iz­ma­kao pe­riod za pe­ca­nje vr­lo po­volj­nog za­mu­će­nja re­ka, uslo­vlje­nog obil­nim ki­ša­ma. Sre­ćom, deo te po­mu­te Du­na­va is­ko­ri­sti­li smo od­mah po is­te­ku lo­vo­sta­ja, i to u Go­lup­cu.

Du­nav je na pod­ruč­ju Go­lup­ca u dru­goj po­lo­vi­ni ju­na bio još uvek mut­nji­kav, vi­sok i sa so­lid­nim pro­to­kom vo­de. Sa­svim oče­ki­va­no, bu­cov­ski cu­go­vi su po­či­nja­li ra­no, ali ne baš u pr­vi cik zo­re, već oko 4,10-4,15 č. U ovom pe­ri­o­du, cug je bio pra­ćen i ra­u­bo­va­njem bu­co­va po po­vr­ši­ni, te ih je bi­lo la­ko lo­ci­ra­ti. Ka­ko u Go­lup­cu u zo­ru go­to­vo re­dov­no du­va ve­tar (ne­u­po­re­di­vo če­šće ko­ša­va, ali je ovih da­na to bio se­ve­rac), zbog da­ljeg i pre­ci­zni­jeg za­ba­ci­va­nja ko­ri­sti­li smo kru­ška­ste vo­ble­re du­ge do 5 cm, na ko­je smo so­lid­no hva­ta­li bu­co­ve te­ži­ne do 1 kg. Na­ža­lost, iako in­ten­ziv­ni, cu­go­vi su tra­ja­li ve­o­ma krat­ko. Na pri­mer, na pr­vom iz­la­sku po­sle lo­vo­sta­ja, Ći­ra i ja smo od 4,15 do 4,45 upe­ca­li se­dam bu­co­va, i ima­li bar još pet­na­e­stak pro­ma­ša­ja, uda­ra­ca i spa­da­nja.

NA­GLI PRE­KID CU­GA sig­na­li­zi­ran nam je i pre­stan­kom ra­u­ba, a po­ku­ša­ji da bu­co­ve lo­vi­mo dru­gim teh­ni­ka­ma ni­su nam ni­šta ozbilj­ni­je do­no­si­li. Ka­ko je dnev­na sve­tlost po­sta­ja­la sve in­ten­ziv­ni­ja, a ve­tar sve sla­bi­ji, pri­be­ga­va­li smo pre­zen­ta­ci­ja­ma ko­ji­ma smo mo­ra­li pre­va­ri­ti sve opre­zni­je bu­co­ve: do­da­va­li smo stri­me­re na tan­kim naj­lo­ni­ma, ba­ca­li po­vr­šin­ce, po­tom ma­le gla­vi­nja­re ko­je smo vo­di­li naj­br­že što se mo­že... Sve to da­va­lo je sla­be re­zul­ta­te, pa nam je pre­o­sta­ja­lo da br­zo me­nja­ju­ći me­sta even­tu­al­no ne­gde pre­va­ri­mo po­ne­kog »de­žur­nog« bu­co­va.

SRE­ĆOM, NA SA­MOM PO­ČET­KU dru­ge po­lo­vi­ne ju­na, dok je Du­nav još bio bla­go za­mu­ćen, mo­gao se još uvek lo­vi­ti i smuđ sa oba­le. Naj­bo­lje smo ga do­bi­ja­li od 5,00 do 7,00 č, a bi­ra­li smo me­sta sa ve­li­kom du­bi­nom i pro­seč­nim pro­to­kom vo­de. Ko­ri­sti­li smo še­do­ve i tvi­ste­re na gla­va­ma od 15 do 20 g, kao i gla­vi­nja­re iste te­ži­ne. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 536-)

 

 

 

fShare