Po­nu­da vi­še­del­nih va­ra­li­čar­skih šta­po­va ma­lih te­ži­na ba­ca­nja na na­šem tr­ži­štu za­sad je skrom­na, ali je iz­ve­sno da će po­tra­žnja za nji­ma ra­sti. Na­i­me, zbog ma­le tran­sport­ne du­ži­ne oni su vr­lo prak­tič­ni i od­go­va­ra­ju ra­znim gru­pa­ma ri­bo­lo­va­ca, a sve če­šće se po­ja­vlju­ju mo­de­li ko­ji se upr­kos ve­li­kom bro­ju spo­je­va pod op­te­re­će­njem pra­vil­no sa­vi­ja­ju te do­bro po­na­ša­ju i u bor­bi sa ri­bom i pri za­ba­ci­va­nju i vo­đe­nju ve­štač­kih ma­ma­ca. Ovog pu­ta vam pred­sta­vlja­mo je­dan ta­kav štap sa od­lič­nim od­no­som kva­li­te­ta i ce­ne

Vi­še­del­ni va­ra­li­čar­ski šta­po­vi odav­no po­sto­je i u po­nu­di ih ima­ju mno­ge fir­me, ali se oni (kao i blin­ke­ra­ški te­le­sko­pi) ipak ne­u­po­re­di­vo ma­nje pra­ve i pro­da­ju ne­go dvo­del­ci. Zbog ma­le tran­sport­ne du­ži­ne na­ro­či­to od­go­va­ra­ju ko­le­ga­ma ko­je če­sto pu­tu­ju i oni­ma ko­ji u ri­bo­lov idu jav­nim pre­vo­zom, ne­kim dvo­toč­ka­šem ili pe­ške. S dru­ge stra­ne, mno­gi se ne­ra­do od­lu­ču­ju za vi­še­del­ce ru­ko­vo­de­ći se lo­gi­kom da se pod op­te­re­će­njem (i pri za­ba­ci­va­nju i u bor­bi sa ri­bom) naj­i­de­al­ni­je po­na­ša jed­no­del­ni štap, da mu je po to­me naj­bli­ži dvo­de­lac, te da je sva­ki do­dat­ni spoj po­ten­ci­jal­no sla­ba tač­ka vi­še, i ujed­no me­sto do­dat­nog ukru­će­nja, ko­je će ma­nje ili vi­še – sma­tra ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca – kva­ri­ti pa­ra­bo­lu op­te­re­će­nog šta­pa, zbog če­ga će pre­ci­zno i da­le­ko za­ba­ci­va­nje bi­ti te­že, a šan­se za uspe­šno okon­ča­va­nje bor­be sa ri­bom ma­nje. Da­ka­ko, ta te­o­ri­ja o po­ten­ci­jal­nim ma­na­ma vi­še­del­nih va­ra­li­ča­ra­ca ni­je bez osno­va, ali či­nje­ni­ca je da njih iz go­di­ne u go­di­nu ima sve vi­še na tr­ži­štu (na­ro­či­to ot­ka­ko je oma­so­vljen trend »grad­skog«, tj. »ur­ba­nog« ri­bo­lo­va), kao i da na­pre­dak teh­no­lo­gi­je i ma­te­ri­ja­la omo­gu­ća­va da i oni bu­du sve bo­lji i po ka­rak­te­ri­sti­ka­ma sve bli­ži šta­po­vi­ma sa jed­nim spo­jem, zbog če­ga se ta­ko­đe sve vi­še tra­že i sve su za­stu­plje­ni­ji u va­ra­li­čar­skim pro­gra­mi­ma i u ko­lek­ci­ja­ma ri­bo­lo­va­ca ši­rom sve­ta, pa i kod nas. Za­to smo u jed­nom krat­kom te­stu, spro­ve­de­nom na ukup­no pet iz­la­za­ka na jed­no je­ze­ro i tri rav­ni­čar­ske re­ke, is­pro­ba­li la­kom va­ra­li­ča­re­nju na­me­nje­ni pe­to­del­ni štap For­max At­tack Ur­ban, du­ži­ne 2,13 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 4–24 g.

ŠTAP KO­JI PRED­STA­VLJA­MO ovim pri­lo­gom u sklo­plje­nom sta­nju dug je tač­no 2,13 m, tj. u cen­ti­me­tar ono­li­ko ko­li­ko je u ka­ta­lo­gu i na­ve­de­no, dok mu je tran­sport­na du­ži­na 47 cm, što ga či­ni vr­lo prak­tič­nim jer ga je mo­gu­će sta­vi­ti i u ma­nji ra­nac ili tor­bu, a po­seb­no je po­god­no to što se is­po­ru­ču­je u prak­tič­noj plat­ne­noj fu­tro­li sa dve či­čak-tra­ke, po­mo­ću ko­jih ga (na­rav­no dok je sklo­pljen) mo­že­mo pri­ka­či­ti za ka­iš pr­tlja­ga ili za pr­sluk ka­ko bi nam ru­ke pri kre­ta­nju bi­le slo­bod­ne.

Mo­der­no di­zaj­ni­ra­ni tro­del­ni ru­ko­hvat od pe­na­ste (EVA) gu­me, ko­ji se za­vr­ša­va pro­vid­nim »če­pom« sa For­max zna­kom, dug je 31 cm. U dru­gi deo ru­ko­hva­ta in­te­gri­sa­ni dr­žač ma­ši­ni­ce po­u­zda­no se za­te­že za­vr­ta­njem sa gor­nje stra­ne – ni­smo pri­me­ti­li ni naj­ma­nji znak da se ola­ba­vio ni pri vi­še­sat­nom pe­ca­nju – a sam dr­žač je kra­tak i kom­pak­tan, pa i ri­bo­lo­vac sa ma­njom ša­kom la­ko mo­že ka­ži­pr­stom ru­ke u ko­joj dr­ži štap do­hva­ti­ti blank iz­nad ru­ko­hva­ta i ta­ko ima­ti mo­men­tal­ni i vr­lo ja­san pre­nos in­for­ma­ci­ja o kon­tak­tu va­ra­li­ce sa dnom, ri­bom ili pre­pre­ka­ma. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 536-)