Po­sled­njih go­di­na, u do­njem to­ku Sa­ve, plo­ti­ca je ne sa­mo u pro­se­ku sve te­ža već i sve broj­ni­ja, pa ra­ste broj onih ko­ji je ci­lja­no pe­ca­ju. Naš vi­še­stru­ki re­pre­zen­ta­ti­vac u lo­vu ri­be udi­com na plo­vak ot­kri­va u ovom pri­lo­gu ne­ke de­ta­lje ko­ji mno­gi­ma pro­mi­ču, a mo­gu bi­ti od ključ­nog zna­ča­ja za uspeh

Vi­sok ni­vo Sa­ve i mut­nji­ka­va vo­da spre­ča­va­li su me u do­sa­da­šnjem de­lu se­zo­ne da pe­cam bo­lo­nje­zom iz čam­ca. Tek po­čet­kom ju­la vo­do­staj se vra­tio u okvi­re uobi­čaj­enog za ovo do­ba go­di­ne, a vo­da je do­bi­la svo­ju pre­po­zna­tlji­vu pla­vo­ze­le­nu bo­ju. Bio je to znak da se pro­vo­zam i pro­bam da pre­va­rim ne­ku plo­ti­cu.

Čam­cem sam oti­šao ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uz­vod­no od gra­da i usi­drio sam se na me­stu gde je du­bi­na iz­no­si­la oko se­dam me­ta­ra. Na tom de­lu je dno re­la­tiv­no rav­no, što je ve­o­ma bit­no za vo­žnju plov­ka. Vi­dev­ši da vo­da spo­ro te­če, sa bo­lo­nje­za du­gog se­dam me­ta­ra ski­nuo sam te­ži si­stem i mon­ti­rao fi­ni­ji, sa plov­kom no­si­vo­sti 5 g. Na osnov­ni naj­lon de­blji­ne 0,14 mm sta­vio sam olov­nu su­zu te­šku 4 g, is­pod nje ne­ko­li­ko dra­mli­ja u ni­zu, pa ne­kih 40 cm da­lje još dve ma­nje dra­mli­je. Na kra­ju se na­la­zi­la du­pla vr­ti­li­ca, za ko­ju sam ve­zao 60 cm dug pred­vez od naj­lo­na de­blji­ne 0,12 mm sa udi­com ve­li­či­ne 16. (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 536-)