Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ko­ji kle­na ju­re na vo­ble­re sko­ro is­klju­či­vo ko­ri­ste mo­de­le kru­ška­stog ob­li­ka. Oni ne li­če pre­vi­še na ri­bi­ce ko­ji­ma se »gla­vo­nja« hra­ni, ali ga do­ka­za­no ve­o­ma pri­vla­če svo­jom ja­kom vi­bra­ci­jom. Naš du­go­go­di­šnji sa­rad­nik iz Kra­lje­va, me­đu­tim, ima ne­ke pot­pu­no dru­ga­či­je fa­vo­ri­te – va­ra­li­ce dis­kret­ne vi­bra­ci­je i iz­u­zet­no re­a­li­stič­nog iz­gle­da, na ko­je već dve se­zo­ne lo­vi sa ne­ve­ro­vat­nim uspe­hom

Pr­vu po­lo­vi­nu ju­na i po­če­tak no­ve se­zo­ne lo­va kle­na na kra­lje­vač­kim te­re­ni­ma obe­le­ži­li su pro­men­lji­vo i pro­hlad­no vre­me, sa če­stim ki­ša­ma i plju­sko­vi­ma, kao i sla­ba ak­tiv­nost ri­be. Ibar je bio mu­tan i pro­men­lji­vog vo­do­sta­ja, ta­ko da su uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje »gla­vo­nje« bi­li ve­o­ma lo­ši, pa ne ču­di što su u po­tra­gu za ovom ri­bom, ina­če ve­o­ma po­pu­lar­nom me­đu kra­lje­vač­kim va­ra­li­ča­ri­ma, re­dov­ni­je išli sa­mo oni naj­u­por­ni­ji. Ko­nač­no, sre­di­nom ju­na, sa po­ra­stom tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha i vo­de i sta­bi­li­za­ci­jom vo­do­sta­ja, ak­tiv­nost kle­na se znat­no po­pra­vi­la, što se go­to­vo mo­men­tal­no od­ra­zi­lo i na broj lju­bi­te­lja ul­tra­la­kog i la­kog va­ra­li­ča­re­nja ko­ji su iza­šli na oba­le Ibra.

NA­RAV­NO, I JA SAM BIO me­đu oni­ma ko­ji su od­mah po­hi­ta­li na re­ku da se po­sle du­žeg vre­me­na nad­mu­dru­ju sa kle­nom u po­volj­nim uslo­vi­ma. U po­ne­de­ljak, 19. ju­na, re­šio sam da pre­če­šljam je­dan od omi­lje­nih te­re­na – po­tes od kra­lje­vač­kog atlet­skog sta­di­o­na do kra­ja grad­ske pi­ja­ce. On je go­to­vo ide­a­lan za lov kle­na u ovom pe­ri­o­du, tač­ni­je od kra­ja pro­le­ća pa sve do po­lo­vi­ne je­se­ni, ka­da je vo­do­staj Ibra po pra­vi­lu na mi­ni­mu­mu, jer na de­o­ni­ci du­goj oko jed­nog ki­lo­me­tra ima sve­ga ono­ga što naj­po­pu­lar­ni­jem sva­što­je­du na­ših vo­da od­go­va­ra i tre­ba – vi­ro­va,  plit­kih pre­li­va, pri­o­bal­nih ti­ša­ka sa do­sta dre­zge, po­to­plje­nog gra­nja i br­za­ka sa ma­lom du­bi­nom, u ko­ji­ma vo­da »tre­pe­ri«.

Na vo­du sam sti­gao oko 7,30 č, sa­sta­vio dvo­del­ni va­ra­li­ča­rac Rap­tu­re In­nva­der od 2,3 m, t.b. 3–15 g, upa­ren sa ma­ši­ni­com Qu­an­tum Q Vex 40, na či­ju je špul­nu bi­la na­mo­ta­na upre­de­na stru­na Fil Fis­hing He­lix Braid, do­volj­no ja­ka i za naj­ve­će kle­no­ve, a isto­vre­me­no to­li­ko tan­ka da njom mo­gu da­le­ko i pre­ci­zno da ba­cam i raz­ne ma­le va­ra­li­ce, po­put mog du­go­go­di­šnjeg fa­vo­ri­ta – 2,7 cm du­gog i 1,3 g te­škog vo­ble­ra Wo­ody Worm na­šeg le­gen­dar­nog kon­struk­to­ra ma­lih dr­ve­nih ma­ma­ca Sa­še Ma­rin­ko­vi­ća iz Gr­lja­na kod Za­je­ča­ra, mno­gim ko­le­ga­ma u Sr­bi­ji i re­gi­o­nu po­zna­tog kao Bo­rac Twitch (ka­ko je još pre ne­ko­li­ko go­di­na na­zvao svo­ju rob­nu mar­ku). Ma­rin­ko­vić ruč­no de­lje vo­ble­re ra­znih ve­li­či­na i ob­li­ka, ali va­ži za pra­vog spe­ci­ja­li­stu za ma­le mo­de­le, a je­dan od onih ko­ji su ga pro­sla­vi­li i do­ne­li mu bez pre­te­ri­va­nja kult­ni sta­tus na Bal­ka­nu je baš Wo­ody Worm (u pre­vo­du sa en­gle­skog Dr­ve­ni crv, ka­ko na­ši ri­bo­lov­ci zo­vu ve­li­ke lar­ve ko­je če­sto pro­na­la­ze u tru­lim pa­nje­vi­ma ili is­pod njih). Ovo ma­lo re­mek-de­lo ruč­nog ra­da Sa­ša pra­vi u če­ti­ri de­ko­ra, pre­ma če­mu ih je i na­zvao Tu­lar (dvo­boj­ni – žu­to-ze­le­ni), Ti­njak (tam­no­ze­le­ni), Đu­bre­tar (be­li) i Dr­ve­ni (žu­ti). U uslo­vi­ma ni­skog vo­do­sta­ja i ve­li­ke pro­zir­no­sti vo­de, ovi vo­ble­ri re­a­li­stič­nog iz­gle­da i de­ko­ra, te za ri­bu iz­u­zet­no pri­vlač­ne vi­bra­ci­je, od­lič­no su se po­ka­za­li za lov ibar­skih kle­no­va svih ve­li­či­na, ali na njih tu i ta­mo uda­ra­ju i dru­ge ri­be, i to ne sa­mo gra­blji­vi­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 537-)

 

 

fShare