Po ve­li­koj vru­ći­ni, čak i bu­cov, naj­br­ži »sprin­ter« me­đu slat­ko­vod­nim pre­da­to­ri­ma, pri­vre­me­no od­u­sta­je od jur­nja­ve za ple­nom, u na­sto­ja­nju da po­tro­šnju ener­gi­je sve­de na mi­ni­mum. A kad ma­lo tro­ši, i po­tre­be za ka­lo­ri­ja­ma su mu ma­nje. Že­li­mo li uspe­šno da ga pe­ca­mo, te dve či­njenice mo­ra­mo ima­ti u vi­du

Po te­ži­ni ko­ju mo­že do­sti­ći u na­šim vo­da­ma, a ko­ja mo­že bi­ti i pre­ko se­dam ki­la, bu­cov je  sred­nje ve­li­ki pre­da­tor, kao smuđ i štu­ka. Glav­na hra­na sve tri po­me­nu­te vr­ste je sit­na ri­ba, ali je plen bu­co­va u pro­se­ku znat­no ma­nji od onog ko­ji je me­ta nje­go­vih glav­nih kon­ku­re­na­ta u lan­cu is­hra­ne i ap­so­lut­no i sra­zmer­no nje­go­voj ve­li­či­ni, a spe­ci­fi­čan je i na­čin nje­go­vog lo­va, bu­du­ći da mno­go če­šće od smu­đa i štu­ke na­pa­da plen ko­ji se vr­lo br­zo kre­će. Va­ra­li­ča­ri­ma je sve to do­bro po­zna­to, pa je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ci­pri­ni­di­ma sko­ro uvek lo­ve na br­zo vo­đe­ne ma­nje ve­štač­ke mam­ce. Naj­vi­še se ko­ri­ste stri­me­ri (po­nu­đe­ni na boč­nom pred­ve­zu is­pred ne­ke va­ra­li­ce ili na si­ste­mi­ma sa va­ser-ku­glom od­no­sno zbi­ro­li­nom), kao i raz­ne va­ra­li­ce, po pra­vi­lu du­ge iz­me­đu 4 i 7 cm, bi­lo da su to si­li­kon­ske i me­tal­ne gla­vi­nja­re, pil­ke­ri, po­vr­šin­ci, vo­ble­ri, še­do­vi, tvi­ste­ri, lep­ti­ri ili ka­ši­ke. Na­rav­no, u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma bo­lji iz­bor su va­ra­li­ce ve­ćih di­men­zi­ja, ali to je te­ma za ne­ku dru­gu pri­li­ku, a ovo­ga pu­ta po­za­ba­vi­će­mo se jed­nom ti­pič­nom let­njom si­tu­a­ci­jom, u ko­joj bu­cov pri­vre­me­no dra­stič­no pro­me­ni pre­hram­be­ne na­vi­ke. Na­i­me, ka­da se vo­da znat­no ugre­je (pre­ko 25º C), što je od po­lo­vi­ne ju­la bio slu­čaj na mno­gim rav­ni­čar­skim te­re­ni­ma (na Ta­mi­šu, Ti­si, DTD ka­na­lu...), od­jed­nom se dra­stič­no pro­re­đu­ju ili čak da­ni­ma sa­svim iz­o­sta­ju ulo­vi bu­co­va na stan­dard­ne mam­ce i pre­zen­ta­ci­ju na mno­gim me­sti­ma na ko­ji­ma se do ta­da ve­o­ma le­po hva­tao. To mno­gi ri­bo­lov­ci tu­ma­če ti­me da se bu­cov zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra (ili iz ne­kog dru­gog raz­lo­ga) uop­šte ne hra­ni ili da ga tu gde ga oni ina­če lo­ve na­pro­sto du­že vre­me ne­ma.

Či­ni se, me­đu­tim, da se za­pra­vo de­ša­va ne­što dru­go – da na ve­li­ko za­gre­va­nje vo­de, ko­je za di­rekt­nu po­sle­di­cu ima sni­ža­va­nje ni­voa ki­se­o­ni­ka, or­ga­ni­zam bu­co­va re­a­gu­je uspo­ra­va­njem me­ta­bo­li­zma, bu­du­ći da u ta­kvim uslo­vi­ma on pre­la­zi na is­hra­nu sit­ni­jim ple­nom, i to onim do kog mo­že da do­đe uz mi­ni­ma­lan utro­šak ener­gi­je, tj. bez ve­li­ke jur­nja­ve. Na ta­kav za­klju­čak na­vo­di či­nje­ni­ca da se de­ša­va da ve­štač­ki mam­ci onih ve­li­či­na na ko­je se uobi­ča­je­no lo­vi po­sta­ju mno­go ma­nje za­ni­mlji­vi ne­go ina­če ili čak sa­svim ne­in­te­re­sant­ni, pa se u vr­lo to­ploj vo­di bu­cov ve­o­ma ret­ko ja­vlja čak i na stri­me­re i raz­ne va­ra­li­ce du­ge oko 5 cm... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 538-)

 

 

fShare