U do­njem to­ku Za­pad­ne Mo­ra­ve ri­bo­lov­ci naj­vi­še pe­ca­ju sko­ba­lja i dru­gu be­lu ri­bu mren­skog re­gi­o­na. Ali po­je­di­ni lju­bi­te­lji fi­der teh­ni­ke u naj­to­pli­jem de­lu se­zo­ne uži­va­ju i u ci­lja­nom pe­ca­nju ba­bu­ške, ko­je mo­že bi­ti ve­o­ma in­te­re­sant­no i uspe­šno

Ve­o­ma to­pli da­ni, a sve kra­će i sve­ži­je no­ći po­ka­za­te­lji su da le­to ula­zi u svo­ju dru­gu po­lo­vi­nu. Upra­vo taj pe­riod, tj. kraj ju­la i po­če­tak av­gu­sta, sva­ke go­di­ne odvo­jim za ne­ko­li­ko pe­ca­nja ba­bu­ške fi­der teh­ni­kom na Za­pad­noj Mo­ra­vi, jer su iz­gle­di da ta­kav ri­bo­lov bu­de us­pe­šan vr­lo re­al­ni.

IAKO VI­ŠE VO­LIM JU­TAR­NJI ri­bo­lov, pr­vog da­na sam na re­ku oti­šao oko pet sa­ti po­sle pod­ne, jer sam pret­hod­nih go­di­na baš u ka­sno po­pod­ne i pred mrak imao u ne­ko­li­ko na­vra­ta na­le­te ma­lih ša­ra­na (te­ži­ne 1-1,5 kg), ko­ji fi­de­ri­sa­nje na Za­pad­noj Mo­ra­vi ume­ju da uči­ne i te ka­ko za­ni­mlji­vi­jim. Ovo­ga pu­ta, me­đu­tim, ni­je ih bi­lo, ali je pe­ca­nje upr­kos to­me bi­lo di­na­mič­no.

Čim sam oda­brao me­sto, u po­su­du sam usuo ki­lo­gram pri­ma­me Van den Eynde Catch, ko­ja mi se naj­bo­lje po­ka­za­la za mo­rav­ske ba­bu­ške, na­kva­sio je i te­melj­no pro­me­šao, a on­da je osta­vio da do­bro upi­je vo­du dok pri­pre­mim pri­bor i son­di­ram dno. Iako taj te­ren do­bro po­zna­jem, pre sva­kog pe­ca­nja te­melj­no ga »pre­pi­pam« si­ste­mom sa olo­vom a bez udi­ce, jer reč­na ma­ti­ca do­no­si ra­zni krš i pra­vi pro­me­ne na dnu, pa je od ve­li­ke ko­ri­sti utvr­di­ti gde je po­jas mu­lja, da li su se even­tu­al­no po­ja­vi­le ne­ke no­ve ste­ne ili su sta­re za­su­te, je li vo­de­na stru­ja do­ne­la ne­ko gra­nje ili panj itd. Sve to son­di­ra­njem mo­že­mo utvr­di­ti, pa i usta­no­vi­ti gde bi­smo mo­gli oče­ki­va­ti krup­ni­je ri­be a gde sit­ni­je, gde tre­ba da pa­zi­mo da nam si­stem ne zap­ne za ne­ku pre­pre­ku itd.

KA­DA SAM IS­PI­TAO TE­REN i oda­brao ori­jen­tir na dru­goj oba­li ka­ko bih bio si­gu­ran da po prav­cu za­ba­cu­jem mak­si­mal­no pre­ci­zno, pro­se­jao sam pr­vi put hra­nu, a po­tom i 2 kg te­ške ze­mlje, ko­ju sam do­dao ki­lo­gra­mu pri­ma­me i sa njom do­bro iz­me­šao. Tu sme­su sam do­dat­no na­kva­sio, osta­vio na ne­ko vre­me da se vla­ga rav­no­mer­no ras­po­re­di, sve još jed­nom pro­se­jao, uba­cio ži­ve cr­vi­će i po­čeo sa ri­bo­lo­vom.

Pe­cao sam na da­lji­ni od 25 m, i prem­da se či­ni­lo da je tok spor, opre­de­lio sam se za AS-ovu ka­ve­znu hra­ni­li­cu sa ote­ža­njem od 50 g i »kram­po­ni­ma«, ko­ju pri pro­seč­nom let­njem vo­do­sta­ju uvek ko­ri­stim na tom de­lu re­ke ka­ko bi što bo­lje dr­ža­la dno. Ri­ba je br­zo po­če­la da se ja­vlja, a in­te­re­sant­no je da sam je od svih ma­ma­ca i kom­bi­na­ci­ja ko­je sam pro­bao naj­vi­še do­bi­jao na tri cr­va oka­če­na na VMC Mystic 7005 udi­cu ve­li­či­ne 16 (vi­di okvir Ne­za­ni­mlji­va gli­sta).

PRED­VEZ JE TA­KO­ĐE IGRAO bit­nu ulo­gu; po­čeo sam sa kra­ćim, tj. du­gim tek oko 20 cm, što je u te­o­ri­ji op­ti­mal­no za lov ba­bu­ške, ko­ja je is­pr­va i ra­di­la, ali je ka­sni­je bo­lje re­a­go­va­la na du­ži pred­vez, pa sam za­vr­šio pe­ca­ju­ći onim od 50 cm (zbog do­sta kr­ša u vo­di i mo­guć­no­sti ja­vlja­nja ša­ra­na udi­cu sam ve­zi­vao ja­kim i na kr­za­nje pri­lič­no ot­por­nim naj­lo­nom For­max Rig Ma­ster de­blji­ne 0,14 m).

Ka­ko se ve­če bli­ži­lo, ak­tiv­nost ba­bu­ške je sla­bi­la, a ma­lo me je raz­o­ča­ra­lo i to što sam do­bi­jao sa­mo je­din­ke te­ške do 500 g, dok sam pret­hod­nih go­di­na na istom me­stu lo­vio i ki­la­ši­ce. No za ute­hu sam imao i po ne­ko­li­ko mre­na i šlji­va­ra, ko­ji su od­lič­ni bor­ci, ta­ko da uz­bu­đe­nja i uži­va­nja u za­ma­ra­nju ri­ba ni­je ne­do­sta­ja­lo. 

VEĆ U ZO­RU PO­NO­VO SAM iza­šao na isto me­sto i od­mah po­čeo sa pe­ca­njem, jer pret­hod­ne ve­če­ri ni­sam po­tro­šio svu hra­nu, pa ni­sam mo­rao... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 539-)

 

 

fShare