Ve­li­ki broj ri­bo­lo­va­ca iz Be­o­gra­da i oko­li­ne u ovom de­lu go­di­ne naj­vi­še vre­me­na pro­vo­di na Sa­vi, na­ro­či­to ju­re­ći ra­znu be­lu ri­bu. Ta­kvo pe­ca­nje mo­že da­ti i bo­gat ulov, ali da­le­ko od to­ga da će uvek bi­ti uspe­šno. Ovog pu­ta je naš sa­rad­nik uz do­sta eks­pe­ri­men­ti­sa­nja na­šao do­bit­ni pri­stup, dru­ga­či­ji od onog od kog je naj­vi­še oče­ki­vao

Po­sled­nje no­vem­bar­ske su­bo­te sam ko­nač­no us­peo da se sa dru­ga­rom Šo­ne­tom do­go­vo­rim da ma­lo pe­ca­mo za­jed­no sa nje­go­vog spla­va na Sa­vi u Za­brež­ju kod Obre­nov­ca. Taj te­ren je s raz­lo­gom po­pu­la­ran i po­se­ćen. Du­bi­na je do­sta ve­li­ka, a na dnu ima ka­me­nja i školj­ki, što sve od­go­va­ra ra­znim ri­bljim vr­sta­ma (i ci­pri­ni­di­ma i gra­blji­vi­ca­ma), pa je ri­bo­lov vr­lo us­pe­šan u ve­li­kom de­lu se­zo­ne. Šo­ne tu već ko­ju go­di­nu re­dov­no pe­ca i od­lič­no pro­la­zi, po­seb­no u je­se­njim i zim­skim me­se­ci­ma, ka­da ima do­bre ulo­ve sko­ba­lja, plo­ti­ca, šlji­va­ra i mre­ne, ko­ja ume da bu­de i krup­na. On je tog pre­po­dne­va imao ne­ke neo­d­lo­žne oba­ve­ze, te je ja­vio da će mi se pri­dru­ži­ti ne­što ka­sni­je, a ja sam na splav sti­gao oko se­dam sa­ti.

SA­VA JE I OVOG PU­TA PO­KA­ZA­LA svo­ju pro­men­lji­vu ćud, bu­du­ći da je to­kom ne­ko­li­ko pret­hod­nih da­na vo­do­staj stag­ni­rao, da bi te su­bo­te opet po­čeo da ra­ste, a vo­da je bi­la i do­sta ja­ka, pa sam na­kon ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja utvr­dio da će mi za pe­ca­nje na da­lji­ni od 30 m od spla­va, tj. na oko 40 m od oba­le, od­go­va­ra­ju­ća bi­ti ka­ve­zna hra­ni­li­ca sa ote­ža­njem od 100 g.

Kao i sko­ro uvek ka­da pe­cam na Sa­vi, po­neo sam štap Col­mic Next Adven­tu­re, du­ži­ne 3,9 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 120 g, na kom je ovog pu­ta bi­la ma­ši­ni­ca Tu­ber­ti­ni To­da 6500, sa na­mo­ta­nim naj­lo­nom Ka­tran de­blji­ne 0,23 mm, a una­pred sam spre­mio 100 cm du­ge pred­ve­ze sa ne­ko­li­ko mo­de­la udi­ca raz­li­či­tih ve­li­či­na, od ko­jih sam ovog pu­ta po­čeo mo­de­lom Sen­sas 3405 u ve­li­či­ni 19.

OKO OSAM SA­TI SAM ZA­VR­ŠIO sa pri­pre­ma­ma i po­čeo da pe­cam, a sam start ni­je bio baš ohra­bru­ju­ći bu­du­ći da je pr­va upe­ca­na ri­ba bio »peš« (gla­voč), do­du­še naj­ve­ći kog sam do sa­da vi­deo. Ja­vlja­nje te na­pa­sti sva­ka­ko me ni­je ob­ra­do­va­lo jer nje­na ak­tiv­nost naj­če­šće zna­či da će be­la ri­ba te­ško do­la­zi­ti do mam­ca. Sre­ćom, u na­stav­ku ri­bo­lo­va su stva­ri ipak išle dru­ga­či­jim to­kom. Na tre­ći za­ba­čaj do­bio sam sko­ba­lja od dve­sto­ti­nak gra­ma, a ne­du­go za­tim vrh ne­tom za­ba­če­nog šta­pa po­čeo je sna­žno da po­drh­ta­va i ubr­zo sam iz­va­dio le­pog sko­ba­lja, od 700-800 g.

U pr­vom sa­tu pe­ca­nja imao sam de­se­tak ri­ba, ali je on­da od­jed­nom do­šlo do za­sto­ja. Pro­me­nio sam naj­pre udi­cu i pro­bao raz­ne kom­bi­na­ci­je ma­ma­ca, ali ne­kih 45 mi­nu­ta ili mo­žda čak i vi­še ni­je bi­lo ni­ka­kvih de­ša­va­nja. To mi je bi­lo čud­no bu­du­ći da je Šo­ne tri da­na pre to­ga le­po pe­cao sa spla­va i imao za Sa­vu krup­ne plo­ti­ce. Ka­ko pret­hod­ni po­ku­ša­ji pro­me­na ni­su da­li ni­ka­kve re­zul­ta­te, skra­tio sam pred­vez... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 547-)

 

 

fShare