Ukup­no uzev, po­sled­njih ne­ko­li­ko me­se­ci ni­je do­ne­lo ne­za­pam­će­no do­bar lov be­le ri­be na Li­mu, ali su oni ko­ji su re­dov­no iz­la­zi­li i ume­li da pre­po­zna­ju iz­gled­ne te­re­ne u raz­li­či­tim uslo­vi­ma ipak če­sto do­bro pro­la­zi­li. A ta­kve ve­sti se me­đu ri­bo­lov­ci­ma br­zo ši­re, pa ni­je ne čudi što je na udar­nim me­sti­ma prak­tič­no sva­ko­dnev­no bi­lo i ko­le­ga iz uda­lje­nih kra­jeva

Ge­ne­ral­no gle­da­no, ova zim­ska ri­bo­lov­na se­zo­na na Li­mu bi­la je na sa­mom kra­ju sla­bi­ja ne­go pret­hod­ne. Pa­si­o­ni­ra­ni sko­ba­lja­ši, ko­ji su u ve­ći­ni, uglav­nom se sla­žu da su ove zi­me ulo­vi bi­li skrom­ni­ji ne­go ra­ni­jih go­di­na, a uz to je i pro­seč­na ve­li­či­na ri­ba bi­la ma­nja. 

Zbog to­ple i su­šne je­se­ni i vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra na po­čet­ku zi­me, na ce­lom to­ku se mo­glo pe­ca­ti do pr­vih da­na de­cem­bra. Ri­ba se ka­sno uja­ti­la u zi­mov­ni­ci­ma i op­šti uti­sak je da je ni­je bi­lo ko­li­ko i pret­hod­nih go­di­na. Oni ko­ji su zna­li da is­ko­ri­ste ta­kve vre­men­ske pri­li­ke na­sta­vi­li su da do­bre re­zul­ta­te po­sti­žu na plit­kim »let­njim« vi­ro­vi­ma i pre­li­vi­ma, dok se ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca, upra­vlja­ju­ći se pre­ma ka­len­da­ru, opre­de­li­la za ri­bo­lov na du­bljim i mir­nim vi­ro­vi­ma, po­put Ša­ram­pov­skog, ko­ji je je­dan od naj­po­se­će­ni­jih zi­mov­ni­ka na Li­mu. To, me­đu­tim, ni­je da­va­lo re­zul­ta­te do po­lo­vi­ne no­vem­bra, da bi na­kon to­ga sko­ro me­sec da­na na ovom po­te­su bi­li po­sti­za­ni so­lid­ni ulo­vi. Pe­ca­lo se u tom pe­ri­o­du i sa stra­ne Ša­ram­po­va i sa stra­ne Vi­so­ke če­sme, s tim što se, kao i ra­ni­jih go­di­na, u vr­hu vi­ra za ma­mac ko­ri­sti­la ze­le­na pri­rod­na tra­va (al­ga kla­do­fo­ra), a na dnu, bli­že pre­li­vu, hleb. Sva­ko­dnev­no je na ovom me­stu pe­ca­lo ne­ko­li­ko de­se­ti­na ri­bo­lo­va­ca, naj­vi­še iz Pri­je­po­lja i Pri­bo­ja. Oni ko­ji su pe­ca­li na hleb do­bi­ja­li su osim sko­ba­lja i po­ne­ku mre­nu, a pa­lo je i ne­ko­li­ko te­žih od 3 kg. U istom pe­ri­o­du se do­bro pro­la­zi­lo i na mno­go dru­gih me­sta, po­put Ivanj­skog mo­sta, Vla­škog vi­ra, Ja­god­nja­ka, Tav­ni­ka...

SA DO­LA­SKOM PRA­VE ZI­ME, hlad­ni­jim da­ni­ma i pa­dom tem­pe­ra­tu­re, ri­ba je na­pu­sti­la pli­će i br­že de­lo­ve to­ka i upu­ti­la se u vi­ro­ve sa ve­ćim du­bi­na­ma i spo­ri­jim pro­to­kom, če­mu su do­pri­ne­la i ja­ta kor­mo­ra­na, ko­ja sva­ke zi­me op­se­da­ju Lim. Ova pra­vil­nost se ne od­no­si sa­mo na deo to­ka kroz sa­mi cen­tar Pri­je­po­lja, oko Vi­se­ćeg mo­sta, ko­ji je re­la­tiv­no pli­tak, sa pro­seč­nom du­bi­nom oko me­tar na op­ti­mal­nom vo­do­sta­ju za pe­ca­nje, ali gde se za­dr­ža­va ve­li­ka ko­li­či­na ri­be, naj­ve­ro­vat­ni­je jer je ne uz­ne­mi­ra­va­ju kor­mo­ra­ni, ko­ji grad iz­be­ga­va­ju zbog lju­di i bu­ke. Na ovaj deo re­ke se uz­vod­no na­do­ve­zu­je Ša­ram­pov­ski vir, dok je niz­vod­no Tav­nik – vir is­pod Že­le­znič­ke sta­ni­ce, i taj po­tes je to­kom zi­me si­gur­no naj­bo­ga­ti­ji be­lom ri­bom.

Naj­vi­še ri­bo­lo­va­ca već ne­ko­li­ko go­di­na zi­mi pe­ca upra­vo oko Vi­se­ćeg mo­sta, pre sve­ga zbog ko­li­či­ne ri­be, ali i kom­fo­ra ko­ji pru­ža bli­zi­na broj­nih pri­je­polj­skih ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta, u ko­ji­ma se mo­gu ugre­ja­ti to­kom pa­u­za, jer če­sto tem­pe­ra­tu­ra pre­ko ce­log da­na bu­de is­pod nu­le.

TU SE ZI­MI ZBI­RA­JU RI­BO­LOV­CI iz ce­le ju­go­za­pad­ne Sr­bi­je. Ne­ret­ko ih na vo­di bu­de vi­še iz okol­nih gra­do­va ne­go iz Pri­je­po­lja, a po­je­di­nim da­ni­ma ih je sa obe lim­ske oba­le ov­de pe­ca­lo i pre­ko še­zde­set. Na po­čet­ku zi­me se lo­vi­lo na  hleb, sa­la­mu, pi­le­će cre­vo ili dži­ge­ri­cu, jer se če­sto ja­vljao i klen, ali su se ka­sni­je svi opre­de­li­li za ve­štač­ku tra­vu (fi­la­ment) ze­le­ne bo­je, i pe­ca­nje sko­ba­lja po sre­di­ni re­ke, gde je kon­cen­tra­ci­ja ri­be i naj­ve­ća. Zbog da­lji­ne za­ba­ča­ja i če­stog le­đe­nja ka­ri­ka, ko­ri­ste se ne­što te­ži plov­ci za lim­ske uslo­ve – no­si­vo­sti od 6 do 8 g, raz­li­či­tih ob­li­ka, a naj­če­šće kru­ške ili »drin­ske šar­ga­re­pe«. Po­želj­no je ima­ti i ma­lo de­blji naj­lon za sko­ba­lja­ške stan­dar­de, od bar 0,14 ili 0,16 mm, iako to sma­nju­je da­lji­nu za­ba­ča­ja i ote­ža­va vo­đe­nje plov­ka zbog le­da na spro­vod­ni­ci­ma, ali do­bro do­đu i ma­lo »de­blji« živ­ci, jer ka­da po 20-30 plov­ka­ro­ša za­ba­cu­je una­krst sa dve oba­le i svi po­ku­ša­va­ju da »vo­ze« plov­ke istom li­ni­jom, mr­še­nja su če­sta i ne­iz­be­žna.

DO­STA IMA TU I KA­ČE­NJA ri­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 554-)

 

 

fShare