U na­sto­ja­nju da to­kom za­bra­ne lo­va ve­ći­ne vr­sta be­le ri­be ipak uži­va u ri­bo­lo­vu a pritom što ma­nje uz­ne­mi­ra­va ri­be ko­je su tre­nut­no za­šti­će­ne zbog mre­sta, naš sa­rad­nik je bi­rao me­sto, hra­nu, mam­ce i pre­zen­ta­ci­ju pri­me­re­ne vr­sta­ma ko­je se i sa­da mo­gu pe­ca­ti bez ogra­ni­če­nja. I u to­me je u ve­li­koj me­ri us­peo

Uz broj­ne po­god­no­sti za bo­ra­vak po­red vo­de i pe­ca­nje fi­der teh­ni­kom, le­po pro­leć­no vre­me no­si sa so­bom i ne­ke ne baš ma­le po­te­ško­će. Ove go­di­ne (po svoj pri­li­ci zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha to­kom apri­la) po­ja­va to­po­li­ne i vr­bi­ne »ma­ce« na po­vr­ši­ni re­ka kao da je ma­lo po­ra­ni­la (a po­tom i po­tra­ja­la ne­što du­že ne­go što je uobi­ča­je­no – prim. ur.), a ona umno­go­me ote­ža­va upo­tre­bu fi­der šta­po­va, ko­ji ima­ju uske spro­vod­ni­ke (po­go­to­vo na iz­men­lji­vom vr­šnom seg­men­tu). Na to se na­do­ve­zao lo­vo­staj na mno­ge vr­ste ko­je se pe­ca­ju fi­der teh­ni­kom, što do­dat­no kom­pli­ku­je ri­bo­lov oni­ma ko­ji na­sto­je da se dr­že pro­pi­sa i da iz­be­ga­va­ju me­sta na ko­ji­ma se če­sto ja­vlja­ju tre­nut­no za­šti­će­ne vr­ste. Zbog sve­ga to­ga mi ni­je bi­lo la­ko da to­kom pra­znič­nih da­na po­čet­kom me­se­ca od­lu­čim na ko­ji bi te­ren ima­lo smi­sla iza­ći.

ZA­TO MI SE IN­FOR­MA­CI­JA KO­JU sam do­bio od mla­dog ko­le­ge Du­ša­na Sa­vi­ća (s ko­jim sam po­sled­njih me­se­ci u ne­ko­li­ko na­vra­ta le­po pe­cao sa spla­va Mar­ka Bu­da­ko­vi­ća kod Bo­lje­va­ca) uči­ni­la ve­o­ma ko­ri­snom. Na­i­me, pred vi­kend za ko­ji sam pla­ni­rao iz­la­zak na vo­du Du­šan je sa po­me­nu­tog spla­va (i za nje­ga iz­ne­na­đu­ju­će, ka­ko je sam re­kao) do­bi­jao go­to­vo is­klju­či­vo le­pe šlji­va­re (no­sa­re), što me je ob­ra­do­va­lo, jer je pe­ca­nje te vr­ste be­le ri­be fi­der teh­ni­kom vr­lo atrak­tiv­no, a za nju ne­ma lo­vo­sta­ja. Me­đu­tim, »pro­blem« pred­sta­vlja to što šlji­var de­li sta­ni­šte s vr­sta­ma ko­je su u lo­vo­sta­ju (na ovom de­lu Sa­ve pre sve­ga s plo­ti­com i de­ve­ri­kom) i pri­tom uzi­ma iste mam­ce, pa ga je te­ško se­lek­to­va­ti, tj. do­bi­ja­ti sa­mo ili pre­te­žno nje­ga, a iz­be­ći nje­go­ve za­šti­će­ne srod­ni­ke iz po­ro­di­ce ci­pri­ni­da.

No moj pri­ja­telj Zo­ran Sta­ni­sa­vlje­vić i ja, upra­vo ima­ju­ći u vi­du po­u­zda­nu in­for­ma­ci­ju do­bi­je­nu od Du­ša­na, za vi­kend smo oda­bra­li baš Bo­ljev­ce kao te­ren na ko­jem će­mo se oku­ša­ti u pe­ca­nju šlji­va­ra. Opre­de­lio sam se za dve do­ka­za­no pri­vlač­ne pri­ma­me za raz­ne vr­ste be­le ri­be, tj. za me­ša­vi­nu jed­na­kih de­lo­va Van den Eynde sme­sa Tur­bo i Ri­ver Ace, a spre­mio sam i do­sta mr­tvih cr­vi­ća, ko­je ću uba­ci­va­ti u hra­ni­li­cu u »sen­dvi­ču« iz­me­đu dva »če­pa« od po­me­nu­te hra­ne.

Me­đu­tim, ka­ko to ne­ret­ko bi­va, tog da­na ka­da smo Zo­ran i ja pe­ca­li u Bo­ljev­ci­ma sta­nje je bi­lo pot­pu­no dru­ga­či­je ne­go on­da ka­da je Du­šan bio na istom me­stu. Sve do po­dne­va, ka­da smo pre­ki­nu­li s ri­bo­lo­vom i za­pu­ti­li se ku­ći, obo­ji­ca smo, iako smo što­šta u pri­stu­pu pro­me­ni­li, go­to­vo is­klju­či­vo do­bi­ja­li plo­ti­ce ra­znih ve­li­či­na, pa i po­ne­ku krup­nu; sve smo ih od­mah vra­ća­li u vo­du, ne sta­vlja­ju­ći ih u ču­var­ku, a ve­ći­nu i ne sli­kav­ši.

IMA­JU­ĆI U VI­DU OVAJ NEO­ČE­KI­VA­NI raz­voj do­ga­đa­ja, za sle­de­ći iz­la­zak iza­brao sam me­sto na ko­jem se ne pe­ca če­sto, za ka­kvo u fi­de­ra­škom žar­go­nu ka­že­mo da je »ne­hra­nje­no« i gde sa ve­ćom ve­ro­vat­no­ćom oče­ku­je­mo »me­ša­ni« ulov, tj. ja­vlja­nje ra­znih vr­sta ri­be. Oko iz­bo­ra te­re­na ovog pu­ta sam se kon­sul­to­vao s ko­le­gom Zo­ra­nom Bu­di­ši­nom,  ko­ji mi je pred­lo­žio Sa­vu kod srem­skog se­la Pro­gar, gde je pe­cao i pre sko­ro če­ti­ri ne­de­lje i onih da­na ka­da smo Zo­ran Sta­ni­sa­vlje­vić i ja bi­li ma­lo niz­vod­no, u Bo­ljev­ci­ma, i oba pu­ta je imao ra­znu ri­bu, uklju­ču­ju­ći i do­sta kru­pa­ti­ca, ba­bu­ški i no­sa­ra, pa smo Sta­ni­sa­vlje­vić i ja za­klju­či­li da bi to mo­glo bi­ti sa­svim u skla­du s na­šom že­ljom da u što ve­ćoj me­ri iz­beg­ne­mo tre­nut­no za­šti­će­ne vr­ste... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 611-)

 

 

fShare