Promenljivo vreme tokom dobrog dela maja kao da je donekle poremetilo životni ciklus mnogih živih organizama, pa i smuđa, koji nije onoliko aktivan koliko se to u ovom periodu očekuje. Hoće li se potvrditi stara istina da nema ozbiljnog lova te grabljivice sve dok u sumrak i svitanje ribolovci nemaju problema s komarcima?
Većina ihtiologa i iskusnih smuđaroša slaže se da smuđ posle mresta postaje aktivniji i agresivniji u lovu. Ali to se ne dešava odjednom, već se ova grabljivica tokom maja po pravilu na našem podneblju još oporavlja od mresta i postepeno vraća svojim uobičajenim obrascima potrage za hranom, pre svega sitnom ribom – obrascima koji, opet, umnogome zavise baš od te hrane, odnosno od ponašanja sitne ribe u ovom periodu.
OVOG MAJA, ZAHVALJUJUĆI PROMENLJIVIM meteorološkim uslovima i drugim faktorima o kojima nemamo previše informacija, dunavski kaugler (keder, beovica, lat. Alburnus alburnus) i dalje nije prisutan na svojim staništima i u površinskim slojevima vode, u kojima će ga biti narednih meseci tj. tokom leta. S druge strane, mrest nekih vrsta šaranske ribe je po svoj prilici gotov, a kod drugih je u toku ili samo što nije počeo, čemu baš ne pomaže ovogodišnji promenljiv vodostaj Dunava, pritom uglavnom niži od višegodišnjeg prolećnog proseka.
MEĐUTIM, PAŽLJIVIJIM POSMATRANJEM već se može uočiti prisustvo raznovrsne ovogodišnje riblje mlađi u dunavskim plićacima i limanima – a to je, po iskustvu i literaturi, omiljena sezonska hrana grabljivica u ovo doba godine.
Vrhunac te mresne gozbe šaranskim vrstama smuđ će dočekati onda kada, kao i svake godine, u rečnom priobalju i rukavcima otpočne mrest gorepomenutog kedera, a za to je, pored svih ostalih faktora, potrebna još i viša temperatura vode u priobalju, te prisustvo vegetacije i rojenje insekata (u vreme pisanja ovog teksta, sredinom maja, temperatura Dunava u beogradskom ataru bila je oko 18 stepeni, a nizvodno za oko stepen viša).
INAČE, VODENA VEGETACIJA I INSEKTI se u dunavskom priobalju u našim krajevima po pravilu bude u aprilu ili početkom maja, kada se temperatura vode postepeno povećava, čime se stvaraju pogodni uslovi za rast bilja. Vodenim biljkama kao što su trska, rogoz i vodena leća potrebno je nekoliko nedelja da se razviju i formiraju guste prepreke duž obale, pružajući sklonište, hranu i uslove za mrest različitim vrstama riba koje su smuđu hrana.
No osim toga što u dunavskom priobalju ovog maja evidentno još nema drezge i druge vegetacije, primetno je i odsustvo vodenih i drugih insekata, po čemu je situacija trenutno više nalik onoj krajem marta i početkom aprila. Rojenje insekata na površini vode još uvek izostaje, a nema ni večernjeg »cuga« komaraca – zbog čega ni keder nema šta da traži u priobalju i na površini.
Tako se još jednom potvrđuje staro pravilo da sve dok nam je predvečernje pecanje »sumnjivo udobno« (u smislu da nismo prinuđeni da se svaki čas prskamo sredstvima protiv komaraca ili štitimo višeslojnom garderobom uprkos tome što nam nije hladno) ni smuđolov neće biti onakav kakvom se nadamo posle zimskih meseci i lovostaja.
S DRUGE STRANE, AKO I NEMA kedera, ima riblje mlađi onih vrsta koje su se već izmrestile, pa smuđa treba tražiti u zonama u kojima se ta mlađ muva. Pritom treba imati u vidu veličinu te hrane, koja mu je sada najdostupnija, te ne robovati navikama i teoriji, već mu opušteno ponuditi varalice odgovarajućih dimenzija, a to su šedovi i tvisteri dugi do 7,5 cm (tj. 3 inča).
Naravno, biće s prezentacijom takvih varalica u dnevnom lovu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 611-)