Fi­der teh­ni­kom se lo­ve ri­be ra­znih vr­sta, ve­li­či­na i pre­hram­be­nih na­vi­ka, pa ni­je ni­ma­lo ne­lo­gič­no što se u ovom vi­du ri­bo­lo­va ko­ri­sti ve­ći­na ma­ma­ca upo­tre­blji­vih za sred­nji i la­ki ri­bo­lov, i to ne sa­mo pri­rod­nih – me­snih i bilj­nih, već i ve­štač­kih

Ku­ku­ruz še­će­rac se u fi­der ri­bo­lo­vu kao ma­mac uvek ko­ri­sti ka­da su nam cilj ne­što krup­ni­je ri­be ša­ran­skog re­gi­o­na, pre sve­ga ša­ran, ba­bu­ška i de­ve­ri­ka (ma­da je pri­met­no da taj ma­mac po­sled­njih go­di­na sve če­šće uzi­ma i plo­ti­ca – prim. ur.). Ri­ba­ma je še­će­rac iz­u­zet­no in­te­re­san­tan – iz­ve­sno zbog slat­kog uku­sa, ali i zbog upa­dlji­ve bo­je.

Osim kao ma­mac, on se, na­rav­no, upo­tre­blja­va i za pri­hra­nji­va­nje, kao je­dan od sa­sto­ja­ka pri­ma­me ili sa­mo­stal­no. I za hra­nje­nje i za mam­če­nje je jed­na­ko za­hva­lan jer se ve­o­ma do­bro kom­bi­nu­je s dru­gim mam­ci­ma od­no­sno kom­po­nen­ta­ma hra­ne, a po­go­to­vo je na udi­ci ubo­jit u »kok­te­lu« s cr­vi­ći­ma i gli­sta­ma.

Do­bro pri­ma bo­je i aro­me, pa ga ri­bo­lov­ci če­sto obo­ga­ću­ju i do­da­va­njem teč­nih adi­ti­va ili uma­ka­njem u »di­po­ve«.

Mo­že se na­ba­vi­ti svež (u kli­pu), smr­znut ili kon­zer­vi­ran, s tim što se kon­zer­vi­ra­ni še­će­rac bo­lje po­ka­zao u ri­bo­lo­vu, pre sve­ga onaj iz asor­ti­ma­na re­no­mi­ra­nih fir­mi spe­ci­ja­li­zo­va­nih za hra­ne i mam­ce, na ko­ji se ge­ne­ral­no uspe­šni­je pe­ca ne­go na ku­ku­ruz ovog ti­pa na­me­njen ljud­skoj is­hra­ni.

STA­RI KU­KU­RUZ se upo­tre­blja­va kao ma­mac u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da na še­će­rac in­ten­ziv­no na­sr­će sit­na ri­ba, od ko­je je ne­mo­gu­će upe­ca­ti iole krup­ni­ju. Po­što je on mno­go ve­ći od še­ćer­ca, sit­na ri­ba ga re­đe na­pa­da, a ka­ko je uz to znat­no tvr­đi, čak i ako se to de­si, te­ško ga mo­že ski­nu­ti. Na udi­cu se uglav­nom po­sta­vlja si­ste­mom »na dla­ku«, ali se, po­go­to­vo me­đu ta­mi­škim ri­bo­lov­ci­ma, za ovaj ma­mac mno­go ko­ri­sti i ka­če­nje na tzv. min­đu­šu – ku­ku­ruz se pro­bu­ši ma­lom bur­gi­jom ili ja­kom iglom, pa se kroz nje­ga pro­vu­če ko­nac, ko­ji se ve­že uz sa­mo zr­no, i on­da se udi­ca za­vu­če iz­me­đu zr­na i kon­ca, ta­ko da u ce­li­ni osta­ne slo­bod­na, što omo­gu­ća­va do­bro uba­da­nje.

KU­VA­NA PŠE­NI­CA je ne­za­men­lji­va ka­da se lo­vi bo­dor­ka, ko­ja je pro­sto obo­ža­va. Ali ta­ko spre­mlje­no ži­to mo­že bi­ti vr­lo efi­ka­sno i za lov ve­ći­ne dru­gih ša­ran­skih ri­ba (i ba­bu­ške i ra­znih vr­sta be­le, uklju­ču­ju­ći i de­ve­ri­ku), ko­ji­ma bez sum­nje od­go­va­ra ukus ovog mam­ca (v. na str. 14 krat­ko uput­stvo za ku­va­nje u kuć­nim uslo­vi­ma). Pše­ni­ca do­bro pri­hva­ta bo­ju i raz­ne adi­ti­ve, a zbog ma­le ve­li­či­ne zr­na ri­ba je naj­če­šće uzi­ma bez us­te­za­nja. Uz to je pri­lič­no jef­ti­na, po­go­to­vo ako je ku­pi­mo u si­ro­vom sta­nju i sa­mi ku­va­mo, a osim kao ma­mac od­lič­na je i za pri­hra­nji­va­nje, ka­ko sa­mo­stal­no ta­ko i u kom­bi­na­ci­ji s ra­znim dru­gim sa­stoj­ci­ma, pre sve­ga s ka­ste­ri­ma (uča­u­re­nim cr­vi­ći­ma), ko­no­pljom i mi­kro­pe­le­ti­ma.

KO­NO­PLJA U ZR­NU mo­že se u fi­der ri­bo­lo­vu ko­ri­sti­ti i kao ma­mac, ali to zah­te­va is­ku­stvo, zna­nje i do­sta upor­no­sti, ta­ko da se vi­še upo­tre­blja­va kao do­da­tak pri­hra­na­ma. Sko­ro sva­ka do­bra me­ša­vi­na zr­ne­vlja sa­dr­ži ko­no­plju u ne­kom od ob­li­ka ko­ji se u ri­bo­lo­vu ko­ri­ste... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 612-)

 

 

 

fShare