Sve­stra­ni ri­bo­lo­vac do de­ta­lja ob­ja­šnja­va sve ono što tre­ba zna­ti i ra­di­ti da bi se na rav­ni­čar­skim re­ka­ma uspe­šno pe­ca­la ri­ba za ko­ju se ne ta­ko dav­no sma­tra­lo da ju je ne­mo­gu­će uhva­ti­ti na udi­cu

U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, s ogrom­nim po­ra­stom po­pu­la­ci­je tol­sto­lo­bi­ka u na­šim vo­da­ma, po­ve­ća­va se i broj ri­bo­lo­va­ca ko­ji ci­lja­no lo­ve tu ve­li­ku i vr­lo bor­be­nu vr­stu iz po­ro­di­ce ci­pri­ni­da. Ne­ka­da je lov te ri­be udi­com za usta bio znat­no kom­pli­ko­va­ni­ji i ne­e­fi­ka­sni­ji ne­go da­nas, pre sve­ga za­to što s kla­sič­nim pri­hra­na­ma ka­kve se  ko­ri­ste za osta­le ša­ran­ske ri­be ni­je bi­lo la­ko na hra­ni­li­šte pri­vu­ći »bi­ka« i za­dr­ža­ti ga na nje­mu do­volj­no du­go da on usi­sa­va­ju­ći pri­ma­mu uzme i udi­cu. Sre­ćom, sve je to po­sta­lo mno­go jed­no­stav­ni­je ot­ka­ko su se na ma­đar­skom tr­ži­štu po­ja­vi­le »teh­no­plank­ton ta­ble­te« – tvr­do pe­le­ti­ra­na pri­ma­ma ko­ja se mon­ti­ra na spe­ci­jal­ni ži­ča­ni no­sač i u vo­di po­la­ko ota­pa, pra­ve­ći »ma­glu«, ko­ju tol­sto­lo­bi­ci svih ve­li­či­na ra­do usi­sa­va­ju, pri če­mu im u usta ule­ti i udi­ca. Na sta­ja­ći­ca­ma i sa­svim spo­rim te­ku­ćim vo­da­ma (kao što su voj­vo­đan­ski ka­na­li) uglav­nom se pe­ca s plov­kom (tj. ve­li­kim »ba­le­ri­na­ma« ka­kve se ko­ri­ste i za lov štu­ke i so­ma na ke­de­ra), a na re­ka­ma du­bin­skim me­to­dom, što nam omo­gu­ća­va da isto­vre­me­no za­ba­ci­mo do tri si­ste­ma, ko­ji se uz do­bro oda­bra­no ote­ža­nje na dnu ne­će po­me­ra­ti dok ri­ba ne uzme udi­cu, pa ne­ma ri­zi­ka od mr­še­nja i ne­će­mo bi­ti pod pri­ti­skom da ih sva­ki čas va­di­mo i pre­za­ba­cu­je­mo. 

Na­rav­no, i na re­ka­ma je u ne­kim si­tu­a­ci­ja­ma i na ne­kim po­zi­ci­ja­ma mo­gu­će pe­ca­ti »bi­ka« na plo­vak (ka­da je tok ve­o­ma spor i vo­do­staj ni­zak), ali je za te­ku­ću vo­du, ukup­no uzev, du­bin­ski si­stem ipak ne­u­po­re­di­vo prak­tič­ni­ji i mno­go se če­šće ko­ri­sti. A ka­ko već ne­ko vre­me uz osta­le ci­pri­ni­de sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma do­sta pe­cam i tol­sto­lo­bi­ka i pra­vim »ta­ble­te« ko­je su se do­bro po­ka­za­le, pri­hva­tio sam s ve­li­kim za­do­volj­stvom pred­log glav­nog ured­ni­ka Ri­bo­lo­va da u ime eki­pe Pe­ca­nje u po­ku­ša­ju na­pra­vim ovaj pri­log u for­mi pre­po­ru­ka na­me­nje­nih ko­le­ga­ma ko­je su ne­dav­no po­če­le da lo­ve »bi­ka« na »teh­no­plank­ton ta­ble­te« ili tek pla­ni­ra­ju da se na­red­nih ne­de­lja i me­se­ci oku­ša­ju u ovoj za­ni­mlji­voj i po­ten­ci­jal­no ve­o­ma efi­ka­snoj di­sci­pli­ni, ko­ja se na na­šim rav­ni­čar­skim re­ka­ma mo­že uspe­šno upra­žnja­va­ti ot­pri­li­ke od ju­na do no­vem­bra.

ME­STO. Tol­sto­lo­bik ne vo­li br­zu vo­du i ma­ti­cu te u njoj pro­vo­di ma­lo vre­me­na – sa­mo ako baš mo­ra. Obič­no se kre­će bli­že oba­li i u spo­ri­joj vo­di, pa ga tu i tre­ba tra­ži­ti. Ali uko­li­ko je uz oba­lu pli­ćak (tj. ako je du­bi­na ma­nja od oko 1 m), ne tre­ba ga oče­ki­va­ti – even­tu­al­no se tu na­đe po­ne­ki ko­mad, u pro­la­zu. Po mom is­ku­stvu, naj­bo­lji te­re­ni za lov ove ri­be na re­ka­ma su oni sa str­mo od­se­če­nom oba­lom, gde se du­bi­na prak­tič­no spu­šta do 3-4-5 me­ta­ra.

PO­ČET­NO HRA­NJE­NJE. Ka­da pro­na­đe­mo od­go­va­ra­ju­će me­sto, od­mah tre­ba da ba­ci­mo ne­ko­li­ko »ta­ble­ta« tu gde pla­ni­ra­mo da za­ba­ci­mo. Ko­li­či­na ni­je strikt­no od­re­đe­na, tj. za­vi­si od na­še pro­ce­ne; pri­me­ra ra­di, ja naj­če­šće ba­cim od tri do se­dam ko­ma­da. Po­la­ko se ota­pa­ju­ći, te »ta­ble­te« u vo­di pra­ve ma­glu, ko­ja tol­sto­lo­bi­ke... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 613-)

 

fShare