Je­dan od naj­va­žni­jih fak­to­ra uspe­ha u sa­vre­me­nom ri­bo­lo­vu s hra­ni­li­com i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih pu­nih vr­ho­va je če­sto i iz­u­zet­no pre­ci­zno za­ba­ci­va­nje, za­hva­lju­ju­ći kom pri­vla­či­mo ri­bu na ma­li pro­stor i tu je du­go za­dr­ža­va­mo. Da bi­smo to ra­di­li na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, mo­ra­mo pre sve­ga zna­ti ka­ko se pra­vil­no i si­gur­no za­ba­cu­je, uz mi­ni­mal­ni ri­zik po opre­mu i uz za­ne­mar­lji­va od­stu­pa­nja i po da­lji­ni i po prav­cu

Teh­ni­ka za­ba­ci­va­nja u fi­de­ru u osno­vi je ista kao kod kla­sič­nog du­bin­skog ri­bo­lo­va, meč teh­ni­ke ili va­ra­li­ča­re­nja. Ipak, po­sto­ji raz­li­ka uto­li­ko što je op­te­re­će­nje pri­bo­ra u od­no­su na nje­go­vu sna­gu ov­de ma­lo ve­će, bu­du­ći da se če­sto ko­ri­ste šta­po­vi vit­kog blan­ka s ose­tlji­vim vr­hom; uz to ima­mo u hra­ni­li­ci pri­ma­mu ko­ja mo­že da is­pad­ne ako ne­pra­vil­no za­ba­cu­je­mo, a ne­ret­ko nam je na si­ste­mu i ve­o­ma dug pred­vez. Sve to za­jed­no na­me­će po­tre­bu da bu­de­mo is­tvo­re­me­no ve­šti i vr­lo pa­žlji­vi.

PR­VO O ČE­MU MO­RA­MO vo­di­ti ra­ču­na je­ste po­čet­ni po­lo­žaj šta­pa pri iz­vo­đe­nju za­ba­ča­ja. Tre­ba da ga dr­ži­mo po­dig­nu­tog pra­vo is­pred se­be, na »dva sa­ta« na za­mi­šlje­nom ča­sov­ni­ku (na kom nam je ozna­ka za 12 sa­ti tač­no iz­nad gla­ve), i to jed­nom ru­kom za gor­nji deo ru­ko­hva­ta, a dru­gom za kraj do­njeg. Du­ži­na osnov­nog naj­lo­na od vr­ha šta­pa do pr­vog ele­men­ta ko­ji ne mo­že­mo pro­vu­ći kroz vo­đi­ce tre­ba da bu­de oko 60 cm. Ka­da se uve­ri­mo da je sve ka­ko tre­ba, pro­ve­ra­va­mo da li naj­lon slo­bod­no pro­la­zi kroz spro­vod­ni­ke (na­mo­ta­va­njem, vi­zu­el­no ili po­vla­če­njem naj­lo­na). Ovo je neo­p­hod­no uči­ni­ti, jer uko­li­ko se naj­lon ob­mo­ta oko vr­ha a mi to ne pri­me­ti­mo i pro­ba­mo da za­ba­ci­mo, vr­lo je iz­ve­sno da će do­ći do pu­ca­nja naj­lo­na ili do lo­mlje­nja vr­ha šta­pa.

Na­kon to­ga otva­ra­mo pre­klop­nik vo­đi­ce stru­ne na ma­ši­ni­ci ru­kom ko­jom smo pri­dr­ža­va­li do­nji kraj ru­ko­hva­ta, a ka­ži­pr­stom ru­ke ko­jom dr­ži­mo gor­nji deo ru­ko­hva­ta (kod ma­ši­ni­ce) pri­hva­ta­mo i pri­dr­ža­va­mo naj­lon (oni ko­ji ima­ju du­ge pr­ste mo­gu ga pri­dr­ža­va­ti i di­rekt­no na špul­ni ka­ži­pr­stom ili sred­njim pr­stom). Dru­gom  ru­kom po­no­vo pri­hva­ta­mo kraj do­njeg de­la ru­ko­hva­ta, pa štap po­me­ra­mo una­zad, na po­zi­ci­ju »11 sa­ti«, pra­te­ći pri­tom po­gle­dom si­stem ka­ko ne bi do­šlo do mr­še­nja ele­me­na­ta ili do za­pi­nja­nja za ne­ki deo pri­bo­ra, okol­no ši­blje itd. U po­čet­ku, dok ne sa­vla­da­mo teh­ni­ku za­ba­ci­va­nja, do­zvo­lje­no je u ovoj fa­zi  pra­vi­ti bla­gi luk u stra­nu, ali ga to­kom ve­žba­nja tre­ba po­ste­pe­no sma­nji­va­ti. Ka­da štap do­ve­de­mo u po­zi­ci­ju za za­ba­čaj, još jed­nom vi­zu­el­no tre­ba da pro­ve­ri­mo da ni­je slu­čaj­no do­šlo do ne­že­lje­nog mr­še­nja ili za­pi­nja­nja si­ste­ma.

AKO JE SA SI­STE­MOM I DA­LJE sve u re­du, umi­ru­je­mo ga, pa po­gled usme­ri­mo ka tač­ki u ko­ju za­ba­cu­je­mo od­no­sno pre­ma ra­ni­je oda­bra­nom »mar­ke­ru« (upa­dlji­vom objek­tu na su­prot­noj oba­li, ko­ji nam slu­ži kao ori­jen­tir po prav­cu i tre­ba da omo­gu­ći da nam za­ba­ča­ji bu­du što pre­ci­zni­ji ka­ko ne bi­smo bez po­tre­be ši­ri­li hra­ni­li­šte te ta­ko ra­si­pa­li pri­ma­mu na ve­li­ki pro­stor i raz­vla­či­li ri­bu ume­sto da je dr­ži­mo gru­pi­sa­nu na što ma­njem pro­sto­ru).

Bez pre­ve­li­ke si­le i na­glog tr­za­ja po­ti­sne­mo štap na­pred i u mo­men­tu ka­da nje­gov vrh do­đe... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 613-)

 

 

fShare