U no­vi­joj isto­ri­ji pro­iz­vod­nje ri­bo­lov­nog pri­bo­ra ma­lo je pro­gra­ma osta­lo u to­li­ko le­pom se­ća­nju ri­bo­lov­ci­ma kao Da­i­wi­ni va­ra­li­čar­ski šta­po­vi pra­vlje­ni u Škot­skoj. Ovog pu­ta pod­se­ća­mo vas na je­dan od ube­dji­vo naj­o­pu­lar­ni­jih mo­de­la, ko­ji i da­nas mno­gi vr­sni ri­bo­lov­ci ne bi me­nja­li ni za šta na sve­tu

Daiwa-velika

Ako bi­smo pi­ta­li ov­da­šnje va­ra­li­ča­re sred­nje i sta­ri­je ge­ne­ra­ci­je ko­ji su im šta­po­vi bi­li omi­lje­ni ili za ko­je su od dru­gih ču­li da su ce­nje­ni, neo­spor­no bi ve­ći deo njih naj­pre po­me­nuo Spor­tex, i to sa pu­nim pra­vom. Ti šta­po­vi su bi­li iz­u­zet­nog kva­li­te­ta, iz­ra­đe­ni u Ne­mač­koj i sa­svim pri­hva­tlji­ve ce­ne za kva­li­tet ko­ji su nu­di­li. Na­ši blin­ke­ra­ši su još vi­še ce­ni­li šta­po­ve Hardy, ali su oni, bu­du­ći da su po­pri­lič­no ko­šta­li, bi­li ne­do­stup­ni ši­rem kru­gu ri­bo­lo­va­ca. Na­rav­no, bi­lo je još ne­kih šta­po­va ko­ji su bi­li po­pu­lar­ni u kru­go­vi­ma na­ših ri­bo­lo­va­ca, kao što su Cor­mo­ran, D.A.M. ili Abu Gar­cia, ali su ge­ne­ral­no po­sma­tra­no Spor­tex i Hardy dr­ža­li ube­dljiv pri­mat. Me­đu­tim, u po­čet­ku ne­ka­ko sti­dlji­vo, a za­tim sve ozbilj­ni­je, na na­šim pro­sto­ri­ma sve ve­ću po­pu­lar­nost po­če­li su da sti­ču šta­po­vi Da­i­wa, pro­iz­ve­de­ni u po­go­ni­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Od mo­men­ta ka­da su se po­ja­vi­li kod nas, u dru­goj po­lo­vi­ni de­ve­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka, ri­bo­lov­ci su po­če­li da sve vi­še ce­ne ne­ke Da­i­wi­ne mo­de­le, kao što su Alt­mor, Loc­hmor, Po­wer­mesh, Amorp­ho­us Whi­sker Spin­ning i Whi­sker Spin­ning.

Ovo­ga pu­ta pri­ka­za­će­mo je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih Da­i­wi­nih va­ra­li­ča­ra­ca iz tog vre­me­na – mo­del Whi­sker Spin­ning, du­ži­ne 3,05 m (10 sto­pa) i te­ži­ne ba­ca­nja 10–60 g. Iako je WS bi­la naj­jef­ti­ni­ja se­ri­ja od svih go­re po­me­nu­tih, ko­je su iz­ra­đi­va­ne u fa­bri­ci Da­i­we u Škot­skoj, ona je ima­la sko­ro sve naj­bo­lje ka­rak­te­ri­sti­ke sku­pljih mo­de­la, ali po pri­stu­pač­ni­joj ce­ni (u od­no­su na osta­le mo­de­le, na­rav­no).

IAKO JE ŠKOT­SKA ZE­MLJA VI­SKI­JA, na­ziv »Vi­sker« ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa tim pi­ćem. Ovo na­po­mi­njem jer je, ve­ro­va­li ili ne, bi­lo ne­kih ri­bo­lo­va­ca ko­ji su te stva­ri do­vo­di­li u ve­zu. Do­du­še, ka­sni­je su se prav­da­li da je sve bi­lo sa­mo ša­la, ali ne baš uver­lji­vo. Da­kle, vi­sker (»whi­sker«) je op­šti na­ziv za ta­ko­zva­na mo­no­kri­stal­na vlak­na (vlak­na iz­ra­đe­na od jed­nog kri­sta­la) iz­du­že­nog ob­li­ka. Vi­ske­ri su raz­vi­je­ni da bi se po­sti­gla eks­trem­na čvr­sti­na i uglav­nom slu­že kao do­da­ci (ople­me­nji­va­či), ko­ji oja­ča­va­ju stan­dard­na kom­po­zit­na vlak­na. Po­sto­je raz­li­či­te vr­ste vi­ske­ra, a za nas su naj­zna­čaj­ni­ji oni gra­fit­ni i vi­ske­ri od si­li­ci­jum-kar­bi­da. Ka­da smo već spo­me­nu­li iz­raz »vlak­na«, mo­ram ov­de re­ći, ka­ko ne bi bi­lo za­bu­ne, da se nji­ho­va du­ži­na i preč­nik me­re na­no­me­tri­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 418/419-)

fShare