Iako va­ži za lju­bi­te­lja to­plih vo­da, ba­bu­ška je jed­na od vr­sta ko­je se na do­bro oda­bra­nim me­sti­ma mo­gu pe­ca­ti to­kom sko­ro ce­le se­zo­ne, pa čak i pre­ko zi­me, i to ne sa­mo na sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma, već i na re­ka­ma mren­skog ti­pa. Ta­kvo pe­ca­nje mo­že bi­ti za­bav­no i pro­duk­tiv­no, a ni­je ni­ma­lo kom­pli­ko­va­no ni­ti zah­tev­no

U ovom de­lu go­di­ne se na Ju­žnoj Mo­ra­vi i dru­gim slič­nim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na fi­der teh­ni­kom i na plo­vak naj­vi­še hva­ta sko­balj. Ali, osim nje­ga, na udi­cu na­mam­če­nu cr­vi­ći­ma ne­ret­ko do­la­ze i mre­na, šlji­var, klen, žu­to­o­ka, ba­bu­ška, a po­ne­gde i ša­ran. Ja sam pro­šle ne­de­lje odvo­jio dva krat­ka po­po­dnev­na od­la­ska na Ju­žnu Mo­ra­vu za eks­pe­ri­men­ti­sa­nje, tj. po­ku­šaj lo­va ba­bu­ške i žu­to­o­ke (bo­dor­ke). Zna­ju­ći da te dve vr­ste ni­su lju­bi­te­lji pre­br­ze vo­de, ri­bu ni­sam tra­žio u sa­moj ma­ti­ci, gde su po pra­vi­lu sta­ci­o­ni­ra­ni sko­balj i mre­na, već ne­što bli­že oba­li, u mir­ni­jem i du­bljem de­lu. Kao ote­ža­nje ni­sam ko­ri­stio hra­ni­li­cu, već ša­ran­sko olo­vo od 30 gra­ma, ta­ko da sam za­pra­vo pe­cao kla­sič­nom du­bin­skom me­to­dom, na fi­der štap, ali ni­sam du­go če­kao uko­li­ko bi vrh fi­de­ra mi­ro­vao, već sam če­sto za­ba­ci­vao pre­tra­žu­ju­ći ta­ko sve iz­gled­ne mi­kro­lo­ka­ci­je ko­je su mi bi­le u do­me­tu. Opre­de­lio sam se i za mo­bil­ni­ji pri­stup od stan­dard­nog du­bin­ka­škog – na sva­koj po­zi­ci­ji sam osta­jao do po­la sa­ta, a se­lid­be mi uop­šte ni­su te­ško pa­da­le jer sam no­sio ve­o­ma ma­lo opre­me i sa­mo je­dan štap, pa sam  la­ko i br­zo išao s me­sta na me­sto.

babuska

U po­čet­ku sam pe­cao sa udi­com br. 14 i du­gim pred­ve­zom (od pre­ko po­la me­tra), ko­ji sam ko­ri­stio u pret­hod­nim iz­la­sci­ma, ka­da sam ju­rio sko­ba­lja. Ta­ko sam naj­pre ulo­vio ne­ko­li­ko ma­njih žu­to­o­ka, ko­je sam od­mah vra­tio u vo­du, i dve baš le­pe, a po­tom mi je ne­ko­li­ko ri­ba za­re­dom spa­lo od­mah na­kon la­ga­ne kon­tre. Ka­ko mi je  ose­tlji­vi fi­der uka­zi­vao  na to da imam po­sla sa krup­ni­jim ko­ma­di­ma, uop­šte ni­je bi­lo ne­do­u­mi­ce oko to­ga da li tre­ba po­seg­nu­ti za ma­njom ili ve­ćom udi­com. Bez raz­mi­šlja­nja sam sta­vio dva bro­ja ve­ću, tj. ko­va­nu »de­set­ku«, skra­ću­ju­ći isto­vre­me­no pred­vez  na tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, i pre za­ba­ča­ja  je na­mam­čio sa 4-5 cr­vi­ća. To se po­ka­za­lo kao pun po­go­dak, jer u na­red­nih po­la sa­ta (do mra­ka) ni­sam vi­še imao spa­da­nja, a ulo­vio sam tri so­lid­ne ba­bu­ške.

Na­red­nog po­po­dne­va sam iza­šao na isto me­sto i pro­bao da pe­cam na na­čin ko­ji mi je pret­hod­nog da­na do­neo pri­sto­jan ulov. U po­čet­ku ni­je bi­lo ni­ka­kvih de­ša­va­nja, ali me to ni­je po­ko­le­ba­lo. Upor­no sam pre­tra­ži­vao ceo po­tes, ka­ko is­pred se­be i niz­vod­no, ta­ko i ma­lo uz­vod­ni­je, što je bi­lo iz­vo­dlji­vo jer je do­sta du­bo­ka vo­da na tom de­lu bi­la pot­pu­no mir­na, pa mi stru­ja­nje ni­je na­bi­ja­lo si­stem pod ka­me­nje i dru­ge pre­pre­ke (što se pri uz­vod­nim za­ba­ča­ji­ma do­ga­đa u iole br­žem to­ku uko­li­ko ote­ža­nje ni­je ade­kvat­no)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 418/419-)

fShare