Ka­me­njar­ke spa­da­ju me­đu naj­sta­ri­je ži­ve or­ga­ni­zme na ze­mlji, či­ji fo­sil­ni osta­ci da­ti­ra­ju još iz do­ba per­ma (pre 230-280 mi­li­o­na go­di­na). Ka­ko ima­ju ve­li­ku po­tre­bu za ki­se­o­ni­kom, u lar­ve­nom sta­di­ju­mu na­sta­nju­ju is­klju­či­vo br­ze i hlad­ne pla­nin­ske re­ke i po­to­ke, či­ja se vo­da ne za­gre­va pre­ko 25° C.

Sa svo­jim pri­ja­te­ljem Og­nje­nom Kr­ne­ti­ćem iz Va­lje­va sam se u ne­de­lju 27. apri­la upu­stio u je­dan ma­li pla­ni­nar­sko-ri­bo­lo­vač­ki po­du­hvat. Re­ši­li smo, na­i­me, da obi­đe­mo Ta­or­sku re­ku, pre­le­pu sal­mo­nid­nu te­ku­ći­cu, ko­ja iz­vi­re ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od se­la gor­nji i Do­nji Ta­or, na za­pad­nim ob­ron­ci­ma pla­ni­ne Po­vlen.

Ocena korisnika:  5 / 5

Ča­čan­ski ri­bo­lo­vac Ivan Đon­drić po­vre­me­no pe­ca na Bi­leć­kom je­ze­ru, ve­li­koj ve­štač­koj aku­mu­la­ci­ji u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, po­zna­toj po krup­nim ša­ra­ni­ma, amu­ri­ma i so­mo­vi­ma.

U dru­goj po­lo­vi­ni apri­la, mo­jim dru­ga­ri­ma i me­ni se pru­ži­la pri­li­ka da se kom­bi­jem upu­ti­mo na jed­no­dnev­ni pe­ca­ro­ški iz­let.

Pr­vo­maj­ski pra­zni­ci su uvek od­lič­na pri­li­ka za pe­ca­nje, a ovo­ga pu­ta je i vre­me bi­lo iz­u­zet­no le­po, pa ni­sam ni po­mi­šljao da ne iza­đem na vo­du. Ka­ko su i Du­na­va i Ta­miš, na ko­je ina­če ra­do idem u ovom pe­ri­o­du, vi­so­ki, pe­ca­nje na ru­kav­ci­ma i ku­bi­ci­ma ni­je do­la­zi­lo u ob­zir, pa su pre­o­sta­le sa­mo za­tvo­re­ne vo­de.

Iako smo u pr­vom de­lu ovog tek­sta, ob­ja­vlje­nom u pro­šlom bro­ju Ri­bo­lo­va, na­gla­si­li da se ve­ći­na ci­pri­ni­da ko­ji na­sta­nju­ju sta­ja­će vo­de u ovom pe­ri­o­du vr­lo ak­tiv­no hra­ni, to ni­ka­ko ne zna­či da je sve­jed­no ko­ji im ma­mac nu­di­mo na udi­ci.