U na­stav­ku du­go pri­pre­ma­nog felj­to­na o fi­der ri­bo­lo­vu, je­dan od pi­o­ni­ra te teh­ni­ke u na­šoj ze­mlji i du­go­go­di­šnji re­pre­zen­ta­ti­vac Sr­bi­je po­za­ba­vio se jed­nim od dva naj­va­žni­ja i naj­spe­ci­fič­ni­ja de­la pri­bo­ra – od pu­nog ma­te­ri­ja­la na­pra­vlje­nim vr­ho­vi­ma, od či­jih ka­rak­te­ri­sti­ka i kva­li­te­ta umno­go­me za­vi­si uspeh u ovom vi­du pe­ca­nja

Ma­lo ko­ja re­ka u Sr­bi­ji to­kom naj­hlad­ni­jeg de­la se­zo­ne da­je va­ra­li­ča­ri­ma i pri­bli­žno jed­na­ko ši­rok spek­tar mo­guć­no­sti kao Be­gej. U sa­mom Zre­nja­ni­nu i oko ovog ba­nat­skog gra­da naj­u­por­ni­ji blin­ke­ra­ši sva­ko­dnev­no iz­la­ze na vo­du i lo­ve sve autoh­to­ne gra­blji­vi­ce ci­pri­nid­nog re­gi­o­na, pa i po­ne­ku ri­bu »mir­nih« vr­sta

Sta­ra ri­bo­lo­vač­ka iz­re­ka: »Si­tan sneg, kru­pan smuđ« do­bi­la je ko zna ko­ju po re­du po­tvr­du ka­da je po­čet­kom de­cem­bra na Du­na­vu ne­da­le­ko od Bez­da­na uhva­ćen je­dan od naj­ve­ćih smu­đe­va upe­ca­nih na na­šim vo­da­ma u po­sled­njih tri­de­se­tak go­di­na

Uz broj­ne la­ko ra­zu­mlji­ve raz­lo­ge za to što do­bar deo ov­da­šnjih ri­bo­lo­va­ca sma­tra po­sled­nje po­sku­plje­nje do­zvo­la pot­pu­no neo­prav­da­nim če­sto se mo­gu ču­ti i bar tri o ko­ji­ma naj­bla­že re­če­no ne po­sto­ji je­din­stve­no mi­šlje­nje

Ni od naj­ja­čeg ri­bo­o­vač­kog čvo­ra ne­će­mo ima­ti ni­ka­kve ko­ri­sti ako cug ri­be pre­sta­ne dok mi pre­ve­zu­je­mo po­ki­da­ni si­stem. Za­to ni­je lo­še zna­ti i ne­ke čvo­ro­ve ko­ji ni­su iz­u­zet­no ve­li­ke no­si­vo­sti ali su do­volj­no ja­ki da mo­gu da iz­dr­že i ve­li­ku ri­bu, a u uz to se ve­zu­ju za ti­li čas, pa nam mo­gu bi­ti od ve­li­ke ko­ri­sti kad je po­treb­no da se što pre »vra­ti­mo u igru«

Pre­laz je­se­ni u zi­mu do­neo je na na­šoj naj­ve­ćoj re­ci kod Be­o­gra­da du­go oče­ki­va­nu bo­lju ak­tiv­nost le­pih ban­da­ra ali i uobi­ča­je­ni cug smu­đa. Oni ko­ji su se na­šli na pra­vim me­sti­ma u pra­vo vre­me i bi­li sprem­ni da ulo­že ma­lo tru­da u tra­že­nje do­bit­ne pre­zen­ta­ci­je i pra­ve ve­li­či­ne va­ra­li­ca mo­gli su i iz­u­zet­no do­bro pro­ći