Zimi je sko­balj gru­pi­san u ve­li­ka ja­ta, pa ga mo­že­mo ve­o­ma uspe­šno pe­ca­ti ako mu po­nu­di­mo od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu i ma­mac. No to ni­je »jed­no­smer­na uli­ca«, bu­du­ći da se ova ću­dlji­va ri­ba ne po­na­ša isto ni sva­kog da­na na istom me­stu, a po­go­to­vo ne na raz­li­či­tim re­ka­ma, što vr­sni ni­ški plov­ka­roš naj­bo­lje do­ka­zu­je ostva­ru­ju­ći na Ju­žnoj Mo­ra­vi i na re­ci Stru­mi u Bugarskoj sjaj­ne ulo­ve pri­me­nom pot­pu­no dru­ga­či­jih tak­ti­ka

Zi­ma je deo go­di­ne ko­ji je uvek pr­ven­stve­no re­zer­vi­san za me­ni omi­lje­nu ri­bo­lov­nu di­sci­pli­nu – pe­ca­nje sko­ba­lja na te­ku­ćoj vo­di bo­lo­nje­ze teh­ni­kom, tj. »vo­žnjom plov­ka«. Po­sled­njih me­se­ci sam re­ku na ko­ju ću ići bi­rao za­vi­sno od vre­men­skih uslo­va i vo­do­sta­ja, pa sam pe­cao na Stru­mi u Bu­gar­skoj, ne­da­le­ko od Bla­go­ev­gra­da, te na Ju­žnoj Mo­ra­vi kod Ni­ša, gde se sko­balj na plo­vak pe­ca pot­pu­no raz­li­či­tim pri­stu­pi­ma.

NA JU­ŽNOJ MO­RA­VI LO­VIO SAM NA na­da­le­ko ču­ve­nom zi­mov­ni­ku kod se­la Mra­mor, na na­čin ko­ji tu pro­ve­re­no da­je da­le­ko naj­bo­lje re­zul­ta­te – ko­ri­ste­ći za ma­mac ko­ma­di­će ri­bo­lov­nog hle­ba, a za pri­ma­mu is­klju­či­vo hleb­ne (lo­kal­no – »ni­ške«) »bom­be«, ko­je se pra­ve ste­za­njem pre­vr­nu­tog be­log hle­ba oko ka­me­na, ta­ko da ko­ri­ca bu­de sa unu­tra­šnje stra­ne, i on­da ve­zu­ju tan­kim kon­cem, ka­ko ka­men ne bi is­pao pre vre­me­na a hleb se pre­br­zo ra­si­pao. Sko­balj je, na­i­me, bio to­tal­no ne­za­in­te­re­so­van za cr­ve, pa su svi br­zo pre­sta­ja­li i da po­mi­šlja­ju da lo­ve na njih.

Ovo je bi­lo ve­o­ma te­ško pe­ca­nje, ka­kvo sa­mo na hleb mo­že bi­ti, jer je sko­balj sko­ro sve vre­me uzi­mao to­li­ko oba­zri­vo i ne­žno da je to ve­o­ma ret­ko bi­lo ja­sno vi­dlji­vo – u ve­ći­ni slu­ča­je­va se je­dva pri­me­ći­va­lo, uglav­nom po la­ga­nom »trep­ta­ju« plov­ka ili tre­nut­noj ma­loj pro­me­ni u br­zi­ni nje­go­vog kre­ta­nja. To je tra­ži­lo pre­ci­znost, sa­vr­še­no iz­ba­lan­si­ra­ne i ose­tlji­ve si­ste­me te pu­nu kon­cen­tra­ci­ju ri­bo­lov­ca, jer su pra­vo­vre­me­no re­gi­stro­va­nje tih oso­be­nih, mi­ni­mal­nih po­mi­ca­nja i br­zo re­a­go­va­nje na njih bi­li neo­p­hod­ni da bi se ostva­rio do­bar ulov, ka­kvim se ni­su mo­gli svi po­hva­li­ti.

NA STRU­MI JE SI­TU­A­CI­JA u prak­tič­no svim aspek­ti­ma bi­la sa­svim dru­ga­či­ja. Ta re­ka je mno­go ma­nja od Mo­ra­ve, ne­što spo­ri­ja i znat­no bi­stri­ja, a sko­balj ko­ji je na­sta­nju­je se tek ne­znat­no raz­li­ku­je od mo­rav­skog (ne­što je tam­ni­je bo­je, vre­te­na­sti­jeg te­la i ve­ćih pe­ra­ja), ali se bit­no dru­ga­či­je po­na­ša. Do­bro re­a­gu­je na ku­pov­nu pra­ška­stu pri­ma­mu po­me­ša­nu sa hleb­nim mr­vi­ca­ma i mr­tvim cr­vi­ma, po­go­to­vo ka­da se uz to po­vre­me­no po­mo­ću prać­ke li­ni­ja »vo­žnje« do­hra­nju­je me­snim cr­vi­ći­ma (što spo­ri­ji tok u od... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 630-)

 

 

 

fShare