U ovom na­stav­ku iz­u­zet­no in­te­re­sant­nog felj­to­na o disciplini mo­der­nog ri­bo­lo­va s hra­ni­li­com, ko­ju praktikuje sve vi­še ri­bo­lo­va­ca i u Evro­pi i kod nas, ba­vi­mo se jed­nim od naj­va­žni­jih de­lo­va si­ste­ma, tzv. tr­nom na ko­ji se po­sta­vlja ma­mac, te načinom na koji se to pra­vil­no či­ni

Me­tod fi­der do­sad se raz­vi­jao in­kor­po­ri­ra­ju­ći mno­go to­ga iz dru­gih teh­ni­ka, a pre sve­ga iz ša­ran­skog ri­bo­lo­va. To po­go­to­vo va­ži za na­či­ne po­sta­vlja­nja mam­ca na udi­cu. Naj­če­šće se, na­i­me, ko­ri­sti si­stem na dla­ku, ka­ko u va­ri­jan­ti s om­čom na kra­ju pro­du­žet­ka pred­ve­za (na ko­ju se ma­mac na­vu­če i od spa­da­nja obez­be­di sto­pe­rom), ta­ko i u ver­zi­ji s ve­za­nim do­da­ci­ma –  si­li­kon­skim pr­ste­nom, ži­ča­nim »kli­pom« (no­sa­čem ko­ji je, uslov­no re­če­no, naj­vi­še na­lik de­for­mi­sa­noj ma­loj zi­her­na­dli) ili »tr­nom«.

OVOG PU­TA BI­ĆE RE­ČI BAŠ o tr­nu, jer se u »me­to­du« po­sled­njih se­zo­na to jed­no­stav­no a efi­ka­sno re­še­nje da­le­ko naj­če­šće pri­me­nju­je i kod nas i dru­gde u Evro­pi.

Nje­go­va pred­i­sto­ri­ja vra­ća nas u vre­me od pre če­tr­de­se­tak go­di­na, ka­da su ri­bo­lov­ci uvi­de­li da ša­ran slo­bod­ni­je uzi­ma ma­mac ma­lo od­mak­nut od udi­ce ne­go onaj na­tak­nut na nju, a i da je broj re­a­li­zo­va­nih uda­ra­ca ve­ći. Za­to je is­pr­va, pre ne­go što je po­če­lo mon­ti­ra­nje na dla­ku, u pro­du­žet­ku is­pod glav­ne udi­ce ve­zi­va­na još jed­na, znat­no ma­nja, na ko­ju je ka­čen ma­mac i ko­ja je za­pra­vo pr­ven­stve­no ima­la funk­ci­ju »no­sa­ča«. Na­rav­no, ovo je bi­lo pri­men­lji­vo za kla­sič­ne mek­še mam­ce, kao što su cr­vi, gli­ste, ku­va­no zr­ne­vlje, te even­tu­al­no hleb i va­ljak, i sa­svim je lo­gič­no da se ne­ko pa­me­tan u ne­kom mo­men­tu se­tio da jed­no­stav­no tu »do­nju« udi­cu is­pra­vi. Na ovaj na­čin na­sta­lo je po­ma­ga­lo na ko­je se br­zo i efi­ka­sno ka­če tvr­di pra­vlje­ni mam­ci, ko­ji se i da­nas ko­ri­ste u me­tod fi­de­ru i u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu – boj­li­ji u ra­znim va­ri­jan­ta­ma (to­nu­ći i pli­va­ju­ći, vaf­te­ri, dam­be­li, ap­ter­si itd.).

TR­NO­VE (KO­JE NA­ŠI RI­BO­LOV­CI zo­vu i pi­no­vi, boc­ke i ko­plja), i to uglav­nom ve­o­ma slič­ne, da­nas u po­nu­di ima­ju mno­gi evrop­ski pro­iz­vo­đa­či ri­bo­lov­nog pri­bo­ra, naj­če­šće pod na­zi­vom »ba­it sting(s)« ili »ba­it spi­ke(s)«, te u stan­dard­nim du­ži­na­ma od 7 mm, 10 mm i 15 mm. Ce­na za pa­ko­va­nje sa de­set tr­no­va u na­šim rad­nja­ma u vre­me pi­sa­nja ovog tek­sta (po­čet­kom mar­ta 2025) bi­la je od oko sto do dve­sta di­na­ra. Uz­gred, u po­sled­nje vre­me po­ja­vlju­ju se una­pre­đe­ne va­ri­jan­te tr­no­va, s me­tal­nim... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 632-)

 

 

fShare