Ka­da se tem­pe­ra­tu­re vo­de pri­bli­že naj­ni­žim vred­no­sti­ma i mno­ge vr­ste ci­pri­ni­da se ukr­to­že ili sve­du svo­ju ak­tiv­nost na mi­ni­mum, smuđ se uspe­šno lo­vi iz­me­đu osta­log i za­to što mu je po­nu­da pri­rod­ne hra­ne ma­la. Ali to ni­po­što ne zna­či da će ga u pe­ri­o­du pred lo­vo­staj uspe­šno i la­ko lo­vi­ti sva­ko ko iza­đe na vo­du s va­ra­li­čar­skim šta­pom i ne­ko­li­ko na­su­mi­ce oda­bra­nih ve­štač­kih ma­ma­ca

Za na­ma je još jed­na zim­ska se­zo­na lo­va smu­đa, ko­ja je na po­je­di­nim te­re­ni­ma do­ne­la i do­bre ulo­ve, pre sve­ga is­ku­snim i upor­nim ri­bo­lov­ci­ma, oni­ma što su na vo­du iz­la­zi­li i po ne­ko­li­ko pu­ta ne­delj­no, po sva­kom vre­me­nu i vo­do­sta­ju. U tek­stu ko­ji sle­di po­ku­ša­li smo da re­zi­mi­ra­mo nji­ho­va za­pa­ža­nja ka­ko bi­smo svi ima­li ja­sni­ju pred­sta­vu o to­me gde smo even­tu­al­no gre­ši­li i šta bi tre­ba­lo da ra­di­mo na­red­ne zi­me da bi­smo bo­lje lo­vi­li.

  1. VE­LI­ČI­NA I VI­BRA­CI­JA. Ve­li­ke va­ra­li­ce od me­ke gu­me od­no­sno si­li­ko­na u zim­sko su do­ba naj­bo­lji ma­mac jer ta­da u na­šim vo­da­ma ne­ma sa­svim sit­ne mla­đi ni­jed­ne vr­ste, pa smu­đu ve­ći plen de­lu­je sa­svim pri­rod­no, a uz to mu omo­gu­ća­va da uz ma­li utro­šak ener­gi­je za­do­vo­lji na du­že vre­me po­tre­be za hra­nom.

E sad, šta je ve­li­ko – pi­ta­nje je na ko­je se od ze­mlje do ze­mlje do­bi­ja raz­li­čit od­go­vor. Kod nas se, re­ci­mo, ve­li­kim za smu­đa sma­tra već šed od 12 cm, a one od 14 cm ma­lo ko ba­ca. Isto­vre­me­no, ve­ći­na ne­mač­kih va­ra­li­ča­ra dr­ži se pra­vi­la da je za »pra­vog« zim­skog smu­đa op­ti­mal­na du­ži­na si­li­kon­ca od 15 do 20 cm. A da to­li­ki ve­štač­ki mam­ci ni­su pre­ve­li­ki ni za na­še uslo­ve, po­tvr­đu­je to što na 18 do 23 cm du­ge še­do­ve »ne­ak­tiv­nog« ti­pa (s re­pom igli­ča­stog ili »V« ob­li­ka) je­dan od naj­u­spe­šni­jih be­o­grad­skih va­ra­li­ča­ra hva­ta na Sa­vi i Du­na­vu krup­ne smu­đe­ve ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, »na vi­đe­no«, bu­du­ći da ko­ri­sti so­nar s »lajvs­kup« (»Li­ve­sco­op«) teh­no­lo­gi­jom, ko­ji mu omo­gu­ća­va da ja­sno vi­di ne sa­mo ri­bu već i va­ra­li­cu ko­ju joj spu­šta is­pred usta, pa i sam mo­me­nat kad je gra­blji­vi­ca uzme. Ina­če, ovaj naš po­zna­ti ko­šar­kaš, ko­ji je ka­ri­je­ru za­vr­šio pre ne­ko­li­ko go­di­na, po re­či­ma ko­le­ga ko­je ga sre­ću na vo­di, ve­ći­nu uhva­će­nih smu­đe­va vra­ća u vo­du, bez ob­zi­ra na ve­li­či­nu.

Na­rav­no, ka­da se »si­li­kon­ci« du­ži od 15 cm mon­ti­ra­ju i na džig ili vorm udi­cu ve­li­či­ne 6/0, mo­gu­ći su pro­ma­ša­ji, pa se na svim te­re­ni­ma na ko­ji­ma ne­ma pre­vi­še za­kač­ki za lov »ver­ti­ka­li­sa­njem« na ta­kve ve­li­ke gu­me pre­po­ru­ču­je do­da­va­nje tro­kra­ke udi­ce, ko­ja mo­že bi­ti ve­za­na na krat­kom ko­ma­du naj­lo­na ili flu­o­ro­kar­bo­na ili na­tak­nu­ta na jed­no­kra­ku, pa obez­be­đe­na par­če­tom si­li­kon­skog bu­ži­ra ili naj­o­bič­ni­je gu­mi­ce za te­gle.

No dok va­ra­li­ca za lov smu­đa u ovom de­lu se­zo­ne ne­spor­no tre­ba da bu­de ne­što ve­ća ne­go ka­da je to­pli­je, vi­bra­ci­ja će sko­ro uvek (čak i u mut­nji­ka­voj vo­di) bi­ti pri­vlač­ni­ja ako je dis­kret­ni­ja, a ne­ret­ko čak i on­da ka­da se na­ma či­ni da je prak­tič­no uop­šte ne­ma.

  1. BR­ZI­NA VO­ĐE­NJA. Ver­ti­kal­no dži­go­va­nje iz čam­ca no­še­nog sna­gom reč­nog to­ka ili ve­trom (na sta­ja­ći­ca­ma) spo­ra je pre­zen­ta­ci­ja, baš po me­ri »le­tar­gič­nih« zim­skih smu­đe­va, a sa­svim spo­ro tre­ba da bu­de i kla­sič­no dži­go­va­nje – tek to­li­ko br­zo da u va­ra­li­cu une­se ma­lo po­kre­ta od­no­sno vi­bra­ci­je. Ka­da džig po­vla­či­mo iz usi­dre­nog čam­ca ili sa oba­le, »dži­go­va­nje ma­ši­ni­com« če­sto je efi­ka­sni­je od naj­spo­ri­jeg ra­da vr­hom šta­pa. Tre­ba da sa­če­ka­mo ko­ji se­kund na­kon što ose­ti­mo da je va­ra­li­ca pa­la na dno, pa da je »od­le­pi­mo« od pod­lo­ge okre­tom ru­či­ce če­kr­ka za oko po­la kru­ga (či­me će­mo če­kr­kom stan­dard­ne »smu­đa­ro­ške« ve­li­či­ne na­mo­ta­ti 40-45 cm stru­ne), a on­da za­dr­ži­mo u me­stu dok sa­ma po­no­vo la­ga­no ne »čuk­ne« o dno – ko­li­ko će ta fa­za »leb­de­nja« po­tra­ja­ti za­vi­si od od­no­sa sna­ge vo­de­ne stru­je i te­ži­ne od­no­sno ve­li­či­ne va­ra­li­ce – ve­ći­na zna­la­ca sla­že se da je zi­mi op­ti­mal­no da to bu­de iz­me­đu 3 i 5 se­kun­di... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 631-)

 

 

 

 

 

fShare