Plov­ka­re­nje je jed­na od naj­jed­no­stav­ni­jih ri­bo­lov­nih teh­ni­ka. Ali to ni­po­što ne zna­či da u nje­mu ne­ma fi­ne­sa i da su šan­se za ulov svi­ma pod­jed­na­ke. Baš na­su­prot to­me, oni ko­ji obra­ća­ju pa­žnju na sva­ki de­talj re­dov­no pro­la­ze naj­bo­lje. A jed­na od naj­va­žni­jih stva­ri je pra­vi­lan iz­bor plov­ka – du­še sva­kog si­ste­ma.

Fi­der je u Sr­bi­ji i mno­gim dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma do­ži­veo ogrom­nu eks­pan­zi­ju u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je. Ogro­man broj ri­bo­lo­va­ca za­gre­jao se za sa­vre­me­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­ca­ma i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih iz­men­lji­vih vr­ho­va sa ve­li­kim bro­jem gu­sto ras­po­re­đe­nih spro­vod­ni­ka ma­log preč­ni­ka. Pr­vi pr­vak Sr­bi­je u fi­de­ru i uče­snik dva svet­ska pr­ven­stva je u ovom pri­lo­gu sa­žeo sve naj­va­žni­je od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja mu­če ma­nje is­ku­sne lju­bi­te­lje ove teh­ni­ke.

Sve vi­še be­o­grad­skih plov­ka­ro­ša ne pre­ki­da se­zo­nu ni u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne. Takvi upravo ta­da če­sto iz­la­ze na Sa­vu uz­vod­no od gra­da, da bi se na te­re­ni­ma iz­me­đu Ma­ki­ša i Obre­nov­ca nad­mu­dri­va­li sa sko­ba­ljem. Evo ka­ko »no­so­nju« bo­lo­nje­zom tu lo­vi naš vr­sni tak­mi­čar i biv­ši ju­ni­or­ski pr­vak sve­ta.

Kad se mart pri­bli­ži, ve­ći­nu pa­si­o­ni­ra­nih smu­đa­ro­ša poč­ne da hva­ta pra­va gro­zni­ca, jer sva­ki dan pred za­bra­nu va­lja što bo­lje is­ko­ri­sti­ti. Ove go­di­ne je ta gro­zni­ca bi­la utoliko ja­ča što je po­pu­lar­ni gra­blji­vac ma­lo gde na na­šim vo­da­ma do­bro ra­dio, pa ni­je čud­no što je vest da su dva ko­ma­da ukup­ne te­ži­ne 15 kg ulovljena za sa­mo po­la sa­ta na Du­na­vu kod Do­njeg Mi­la­nov­ca na­ve­la na­šeg sa­rad­ni­ka da pra­vo sa jed­nog pe­ca­nja za­pu­ca dve­sto­ti­nak ki­lo­me­ta­ra da­le­ko, na dru­go.

Ve­ći­na plov­ka­ro­ša bi po­sle vi­še od dva sa­ta bez ijed­nog tr­za­ja di­gla ru­ke od pe­ca­nja ili bi bar pro­me­ni­la me­sto. I dvo­ji­ca pri­ja­te­lja ko­ji su tog fe­bru­ar­skog pre­po­dne­va upor­no pu­šta­li svo­je si­ste­me is­pod Sef­ke­rin­skog mo­sta su u vi­še na­vra­ta po­mi­šlja­li da pre­ki­nu ago­ni­ju, ali im ne­što ni­je da­lo mi­ra. I na kra­ju im se upor­nost is­pla­ti­la.

Po­nu­da šta­po­va za va­ra­li­ča­re­nje ni­ka­da ni­je bi­la ve­ća i ra­zno­vr­sni­ja. Ri­bo­lo­vcu ni­je ni­ma­lo la­ko da se sna­đe u tom ne­pre­gled­nom mno­štvu mo­de­la raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka i ce­na, po­go­to­vo ako ne­ma do­volj­no is­ku­stva, pa ne ume ni da pro­ce­ni šta bi mu naj­bo­lje od­go­va­ra­lo s ob­zi­rom na po­tre­be i ka­ko da za no­vac ko­ji mo­že da odvo­ji do­bi­je naj­vi­še. Ako se spre­ma­te za ku­po­vi­nu, a ni­ste si­gur­ni šta vam tač­no tre­ba, pre ne­go što se uhva­ti­te za džep od­go­vo­ri­te se­bi na ne­ko­li­ko pi­ta­nja i pro­či­taj­te pa­žlji­vo ovaj tekst.