I plo­ti­ca je jed­na od ri­ba ko­je su vre­men­ske pri­li­ke »iz­ba­ci­le iz rit­ma«. Du­go je ni­je bi­lo na po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma je oče­ku­je­mo u ovo do­ba go­di­ne. Ali, on­da ka­da su mno­gi već po­če­li da gu­be na­du da će je ove zi­me uop­šte lo­vi­ti, ko­nač­no se po­ja­vi­la ta­mo gde je i nor­mal­no da bu­de. Uz ma­lo pri­la­go­đa­va­nja, usle­dio je us­pe­šan ri­bo­lov.

Is­ku­sni ri­bo­lov­ci do­bro zna­ju da na­gla za­hla­đe­nja i oto­plje­nja po pra­vi­lu lo­še uti­ču na rad ri­be, ko­ja u ta­kvim okol­no­sti­ma ne­ret­ko iz­gu­bi ape­tit na ne­ko vre­me, a ka­da i poč­ne da je­de naj­če­šće to či­ni po ne­kom ati­pič­nom rit­mu. Ta­da na uspeh mo­gu ra­ču­na­ti sa­mo oni ko­ji re­še jed­na­či­nu sa vi­še ne­po­zna­tih.

Zbog neo­če­ki­va­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra vo­de, to­kom ja­nu­a­ra su se na Du­na­vu i ne­kim dru­gim rekama pe­ca­le čak i ci­pri­nid­ne vr­ste ri­ba ko­je vo­le to­plu vo­du i naj­ak­tiv­ni­je su to­kom le­ta i ra­ne je­se­ni, po­put ša­ra­na i ba­bu­ške. No i u ta­kvim uslo­vi­ma naj­bo­lje su pro­la­zi­li oni ko­ji su se pri­dr­ža­va­li ne­kih kla­sič­nih zim­skih pra­vi­la.

Po­čet­kom ka­len­dar­ske zi­me se po pra­vi­lu lo­ve naj­krup­ni­ji smu­đe­vi, uko­li­ko vre­men­ske pri­li­ke do­zvo­le iz­la­ske na vo­du. Ja­nu­ar 2014, me­đu­tim, bio je u ve­li­kom de­lu Sr­bi­je nat­pro­seč­no to­pao i suv, če­sto vi­še na­lik na sre­di­nu je­se­ni ne­go na prosečno naj­hlad­ni­ji me­sec, pri čemu je i vo­da ve­li­kih rav­ni­čar­skih re­ka bila to­pli­ja i bi­stri­ja no što je uobi­ča­je­no. Smuđ se i u ta­kvim uslo­vi­ma mo­gao hva­ta­ti, ali na do­bro oda­bra­nim me­sti­ma i u ne­ti­pič­no vre­me.

U pe­ri­o­du ko­ji pret­ho­di mre­stu, pol­no zre­le štu­ke se i da­lje hra­ne, ali se ne kre­ću pre­vi­še i ni­su sprem­ne za du­go jur­ca­nje za ple­nom. Za­to ih je jed­no­stav­ni­je na­ve­sti da uzmu pri­rod­ni ma­mac (ke­de­ra) ne­go va­ra­li­cu. Či­nje­ni­ca da u ovom pe­ri­o­du ni­je uvek la­ko do­ći ni do od­go­va­ra­ju­ćih ži­vih ma­ma­ca ne pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem, jer se mo­že vr­lo uspe­šno pe­ca­ti na mr­tve slat­ko­vod­ne ili mor­ske ri­be i nji­ho­ve ko­ma­de. Pre­zen­ta­ci­ja ko­ju vam ovo­ga pu­ta pred­sta­vlja­mo do­ka­za­no je ve­o­ma efi­ka­sna baš u ovom de­lu go­di­ne.

I ka­da je mla­di­ce u Dri­ni bi­lo ne­u­po­re­di­vo vi­še ne­go da­nas, va­ži­la je za »ri­bu od hi­lja­du za­ba­ča­ja«, ko­ju re­dov­no lo­ve sa­mo naj­ve­šti­ji i naj­u­por­ni­ji va­ra­li­ča­ri. Sa­da, me­đu­tim, ulov ni­je za­ga­ran­to­van ni naj­ve­ćim maj­sto­ri­ma. Za­što je ta­ko i šta sa­da ra­di­ti da bi­ se uhva­ti­la kra­lji­ca sal­mo­ni­da ot­kri­va je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca sred­njeg to­ka Dri­ne i po mišljenju mno­gi­h naj­bo­lji mla­di­čar Bal­ka­na.