Naj­u­spe­šni­ji ri­bo­lov­ci su oni ko­ji ume­ju da se pri­la­go­de sva­koj si­tu­a­ci­ji i da iz­vu­ku mak­si­mum i u naj­te­žim uslo­vi­ma. A pe­riod u ko­me ri­ba je­de ma­lo i ret­ko, pri tom se mal­te­ne ne po­me­ra­ju­ći s me­sta,  sve je sa­mo ne lak za pe­ca­nje. No spe­ci­ja­li­sti za mo­der­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com zna­ju put do uspe­ha i u ta­kvim okol­no­sti­ma.

Na aku­mu­la­ci­o­nim je­ze­ri­ma ni­je la­ko lo­vi­ti smu­đa va­ra­li­ča­re­njem pre­ko da­na, bu­du­ći da on u bi­stroj sta­ja­ćoj vo­di ne sa­mo da do­bro vi­di, već ima i do­volj­no vre­me­na da pro­ce­ni da li je to što mu pro­mi­če pred oči­ma je­sti­vo. Ipak, mo­gu­će ga je i u ta­kvim uslo­vi­ma hva­ta­ti na ve­štač­ke mam­ce, po­go­to­vo zi­mi, da­ka­ko uz do­bar iz­bor me­sta, va­ra­li­ca i pre­zen­ta­ci­je.

Al­ga kla­do­fo­ra je pri­rod­na hra­na sko­ba­lja i dru­gih ci­pri­ni­da iz Dri­ne, Li­ma i ostalih te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na. Ni­ti te bilj­ke su od­li­čan ma­mac za lov vo­žnjom plov­ka, ali pre­ko zi­me se ne­ret­ko još bo­lje pro­la­zi na nji­ho­vu imi­ta­ci­ju, tj. na »fi­la­ment« – oko 6 cm dug sno­pić sin­te­tič­kih vla­ka­na.

Efi­ka­snost u pe­ca­nju na plo­vak umno­go­me za­vi­si od pra­vil­nog iz­bo­ra mo­de­la, tj. ob­li­ka i no­si­vo­sti tog in­di­ka­to­ra tr­za­ja i jed­nog od naj­bit­ni­jih de­lo­va na­šeg si­ste­ma. Što vi­še is­ku­stva ri­bo­lo­vac ima, to mu je lak­še da do­bro oda­be­re, ali će i po­čet­ni­ci­ moći da se sna­đu ako se pri­dr­ža­va­ju ne­kih osnov­nih pra­vi­la.

Ri­bo­lov­ni pri­bor se po­ste­pe­no me­nja i mo­der­ni­zu­je. Mno­ge re­kvi­zi­te veo za­bo­ra­va pre­kri­je br­zo na­kon pre­stan­ka pro­iz­vod­nje, ali ima i onih či­ja vred­nost ra­ste sa pro­to­kom vre­me­na. Kra­jem ja­nu­a­ra je u Be­o­gra­du odr­ža­na iz­lo­žba na ko­joj se vi­de­lo da i u Sr­bi­ji ima mno­go pri­bo­ra ko­ji bi do­bio me­sto i u pre­sti­žnim ko­lek­ci­ja­ma »ri­bo­lo­vač­kih old­taj­me­ra«

Po­ne­ki bu­cov ume da iz­ne­na­di va­ra­li­ča­re sa rav­ni­čar­skih vo­do­to­ka to­kom zi­me, uda­ra­ju­ći na spo­ro vo­đen ve­štač­ki ma­mac, na­me­njen dru­gim pre­da­to­ri­ma (smu­đu, štu­ki, ban­da­ru...). Ali po­če­tak 2014. do­neo je na ne­kim te­re­ni­ma, za­hva­lju­ju­ći neo­če­ki­va­no to­ploj vo­di, neo­če­ki­va­no do­bre ulo­ve je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ci­pri­ni­di­ma.