Umeće izbegavanje cverglana (američkog patuljastog somčeta) poodavno je postalo jedan od ključnih faktora uspeha u ribolovu na našim ravničarskim stajaćim i sporotekućim vodama. Načini koji omogućavaju da se s tom napasti izađe na kraj razlikuju se od vode do vode, ali i od sezone do sezone
Jedan od većih problema sa kojim se sreću ribolovci koji pecaju mirne vrste na našim stajaćicama i na ravničarskim tekućicama jeste velika zastupljenost cverglana. Ova riblja napast, kao i glavoč (»peš«) ponekad gotovo onemogućava pecanje ma koje druge iole krupnije i za lov zanimljivije ribe. Zato nam vreme često umesto u uživanju protekne u nadmudrivanju sa tim agresivnim ribljim korovom.
INTERESANTNO JE, MEĐUTIM, da se cverglan ne hrani podjednako na svim vodama. Tako sam ga, na primer, na većini izbegavao upotrebom dugih preveza, stavljanjem podizača i bacanjem spod-miksa (mešavine kuvanog zrnevlja) a ne praškaste hrane, kao i zabacivanjem nešto izvan hranilišta; jeste sve to smanjivalo mogućnost ulova nekih drugih atraktivnijih vrsta ciprinida, ali bar nisam imao velikih muka sa cverglanima. Ali do pre nekoliko godina na jezeru Dobrodol (koje se nalazi nedaleko od Rume) cverglana sam uspešno izbegavao na mnogo jednostavniji način od gorepomenutog – tako što bih mesne mamce ostavio po strani, a na udicu stavljao kuvanu pšenicu, koju su rado uzimale i lepe babuške i bodorke.
IMAJUĆI TO NE TAKO sveže iskustvo u vidu, a pošto se većina reka na kojima najčešće pecam poslednjih dana mnogo zamutila i još više porasla, odlučio sam se da posle više godina pauze ponovo odem na Dobrodol. Poneo sam crviće i pinkije za svaki slučaj, ali sam nameravao da kao osnovni mamac koristim kuvanu pšenicu. Nažalost, posle samo nekoliko zabačenih hranilica i na taj mamac je počeo da se javlja cverglan, istina krupan, ali meni zbog toga ništa više zanimljiv. Jedan kolega, koji je varaličario u mojoj blizini, i koji je stalno prisutan na jezeru, rekao mi je da je do pre neku godinu zaista bilo moguće izbeći ovog agresivnog uljeza na način na koji sam ja i sada pokušao, ali da je odnedavno i kuvana pšenica redovno na jelovniku dobrodolskih cverglana. U toj situaciji, pribegao sam jedinom preostalom rešenju koje mi je bilo na raspolaganju – da uz pomoć kuglice stiropora odignem belog crvića od dna i probam da lovim ribu koja se kreće u nešto višem sloju vode.
OVO SE POKAZALO DELOTVORNIM, jer su na udicu počele da mi dolaze lepe deverike (koje sam odmah vraćao u vodu, zbog lovostaja), ali i bodorke, crnooke i druga bela riba... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 480-)