Pri dani po prestanku lovostaja na smuđa doneli su lepe ulove varaličarima koji bi se u pravo vreme zatekli na pravom mestu. A da ribolov bude još zanimljiviji, na plitkoroneće voblere i druge njemu namenjene varalice povremeno su se zaletali i lepi bucovi
Već drugu godinu zaredom početak maja dočekao sam sa Saletom Vujićem, još jednim Beogradskim bucovdžijom, na dunavskim terenima od hidrocentrale Đerdap 1 pa do izglednih mesta u Davidovcu i Kladušnici, prvim selima nizvodno od brane, a uzvodno od Kladova. U Kladovo su nas dovele informacije o lepom radu bele ribe (pre svega krupne bodorke, ali i kesege, uz koje se javljala i lovostajem zaštićena deverika) i babuške na plovak, koje smo dobili od mog ujaka Nebojše Savića. On je na svom hranjenom mestu u Davidovcu danima uživao pecajući osetljivim bolonjezom i najlonom od 0,16 mm, kako na crviće tako i na žito i kukuruz. Naravno, sa nestrpljenjem smo čekali i prestanak lovostaja na smuđa 1. maja, nadajući se da bi se mogli ponoviti sjajni ulovi kakve su lokalni ribolovci ostvarivali pre zabrane na keju nizvodno od brane.
PRVI DANI MAJA BILI su vremenski nestabilni, oblaci su se namah navlačili i donosili kišu, a potom brzo nestajali. Redovni jutarnji severac tokom dana bi oslabio, a do mraka i sasvim stao. Smuđa smo prvoga dana maja pokušali pecati na dubokim mestima iznad brane, sa sporijom vodom. Vujić i ja smo koristili šedove, tvistere, silikonske i metalne glavinjare, pretražujući dno, dok je Nebojša smuđa tražio na sistem sa kliznim plovkom i udicom namamčenom kauglerom ili pešom, menjajući povremeno i dubinu povlačenja, ali zalud. Prvo popodne tako smo svi proveli bez ijednog udarca, a pri povratku u Davidovac svratili smo na kej ispod brane, gde sam na srednjeroneći vobler domaće proizvodnje, umesto smuđa, uhvatio jednog lepog bandara, ali i video dva lepa smuđeva rauba gotovo u samoj obali. Oni su nam dali povod da se ne demorališemo, već da proberemo za naredni dan plitkoroneće voblere, koje nećemo kačiti za dno.
SUTRADAN SMO U CIK zore bili na vodi i prve smuđeve dobili tik uz obalu, na Rapaline plitkoronce Flat Rap vođene izuzetno sporo, a potom smo isto ponavljali svakog jutra i svake večeri. Kako je Dunav (uobičajeno) bio izuzetno bistar, smuđ je udarao po veoma smanjenoj vidljivosti, u isto vreme kada se kao neželjeni gost, budući da je u zabrani, javljao i krupniji bucov, do 1,6 kg. Cugovi su bili izuzetno kratki, a najavljivala bi ih pojava velike količine kauglera na samoj površini. Tada su udarci smuđa bukvalno bili izmešani sa udarcima bucova, sve bi trajalo desetak minuta, a onda bi odjednom utihnulo. Da su u tim trenucima i smuđevi bili poprilično alavi, potvrdio je jedan kilaš, u čijim ustima sam osim svog voblera ugledao i tek progutanog kauglera... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 480-)