Jedan od glavnih razloga rastuće popularnosti fider tehnike je u njenoj jednostavnosti. Međutim, taj kvalitet može neke ribolovce učiniti manje efikasnim ukoliko poveruju da im je sve jasno, poznato i da nema načina da budu uspešniji jer sve rade kako treba. Ovog puta vam skrećemo pažnju na jednu važnu stvar na koju mnogi ne obraćaju dovoljno pažnje
Mnogi početnici u fider ribolovu, ali i neki od onih koji misle da su o njemu već dosta toga naučili, smatraju da je dovoljno napuniti hranilicu i zabaciti je, te da se riba posle toga sama hvata na udicu plasiranu blizu primame. Međutim, nije retkost da ona na tu hranu ne reaguje ili da čak od momenta kad joj je ponudimo počne slabije da uzima mamce. Ako u tim situacijama ne odreagujemo pravovremeno i adekvatno, može se desiti da satima uzaludno sedimo pored vode i čekamo da se vrh našeg štapa zatrese, pa će svako ko ima malo više znanja i primenjuje moderan pristup preduzeti nešto da ribu podstakne na jelo. U tom nizu mogućih postupaka, najpre se, po pravilu, pribegava promeni mamca, zatim veličine udice, dužine predveza, pozicije ili tačke u koju mamac plasiramo u zoni hranilišta ili u njegovoj neposrednoj blizini. Ali moguće je još ponešto učiniti, a jedan od eventualnih poteza na koji mnogi gotovo da uopšte ne pomišljaju jeste promena načina na koji punimo svoju hranilicu!
UOBIČAJENO SE HRANILICA PUNI ili čistom brašnastom prihranom ili onom pomešanom sa određenom količinom zemlje (teške ili lake, zavisno od toga na kakvoj vodi pecamo i šta tim dodatkom želimo da postignemo), a nekada i samo zemljom; u sve tri varijante se primami mogu dodati i neke žitarice, crvi, seckane gliste ili drugi mamci. Aktivnost odabrane prihrane korigujemo slabijim ili jačim stiskanjem sadržaja pri punjenju, te promenom tipa hranilice ili njene veličine, odnosno odabirom modela kome su okca ili otvori veći ili pak manji, itd., a isti efekat može dati i dodatno vlaženje hrane ili ostavljanje da se malo više osuši.
KORIŠĆENJE HRANILICA RAZLIČITIH veličina je prvo čemu treba da pribegnemo onda kada promene pristupa pobrojane u uvodu ne daju rezultate. Kao i većina takmičara i ja za startno prihranjivanje, na početku pecanja, koristim veće hranilice, a ako je potrebno s njima i pecam u prvih pola sata – sat, pa potom prelazim na manje. Ali povremeno, posle nekoliko sati, dohranjujem većom hranilicom ili sasvim pređem na nju ukoliko procenim da će mi obilnije prihranjivanje doneti veći ulov. Iako to mnogima verovatno deluje beznačajno... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 479-)