Dugo je babuška, jedan od relativno novih stanovnika naših voda, važila za ribu koja se hvata previše lako, zbog čega su je mnogi potcenjivali. Ali, što je vreme više prolazilo, postajalo je sve jasnije da velike »babe« nije nimalo jednostavno hvatati. Naš ekspert za fider tehniku ovog puta vam otkriva svoj recept za uspešno pecanje trofejnih jedinki u ovom delu godine
Proleće je pravo vreme za lov babuške i malo će ko iole upućen u pecanje te vrste poreći da se sada hvataju najkrupnije jedinke. Šanse za uspeh su najveće u kratkom razdoblju između mresta i potpune stabilizacije vremenskih uslova nakon što znatnije otopli. Taj izdašni period obično traje tek nedelju do dve, jer je nekoliko dana posle mresta babuška još umorna i potpuno neaktivna, a čim dnevne temperature porastu i ustale se na preko 25º C, te počne intenzivno bujanje podvodne vegetacije, praćeno velikom aktivnošću jata sitne ribe, krupne »babe« prosto nestaju i tek se sporadično javljaju tokom sezone. Ove godine, na žalost mnogih, proleće liči na sve samo ne na pravo proleće, ali nekome to i odgovara – baš zbog specifičnih vremenskih prilika produžen je povoljan period za lov krupnih »baba«, a samim tim porasle su i naše šanse da ih ulovimo.
Do sada su i vrapci na grani naučili da i babuška, kao i drugi ciprinidi šaranskog regiona, voli mirnu vodu i blizinu prepreka (podvodne ili u vodu delimično zaronjene obalske vegetacije, potopljenog i oborenog drveća itd.). To važi i za stajaćice i za tekućice, s tim što je u ovo doba babuška često nadomak obale, pa praktično i pod samim nogama ribolovca. Budući da su ravničarske reke sada gotovo bez izuzetka zamućene i uglavnom slabo pristupačne, te je pecanje na njima skoro svuda otežano (sem u rukavcima i razlivima), a mnogo gde i nemoguće, ovoga puta ćemo nešto više reći o lovu babuške na stajaćicama, i to pre svega na onim većim jezerima čija je voda još uvek bistra. Imao sam prilike da posmatram i proučavam ponašanje te ribe u veoma bistroj vodi i uverio sam se da je u tim uslovima ona oprezna skoro kao klen ili šaran. To svakako treba da imamo na umu ako želimo da uhvatimo neki krupniji komad, a u redovima koji slede navešću na šta još treba da obratimo pažnju da bismo u ostvarenju te želje uspeli.
KADA JE REČ O TEHNIKAMA, i plovak i fider imaju neke svoje prednosti i mane, o kojima će biti više reči u nekom od sledećih brojeva Ribolova. Za ovaj period posebno je bitan aspekt preciznosti, a u tome je fider u veoma velikoj prednosti. Ne samo da njime možemo hraniti u tačku, već možemo i precizno dozirati količinu (menjanjem veličine hranilice), a i uticati na prezentaciju primame (menjanjem tipa hranilice, odnosno njenog oblika). U svakom slučaju, hranjenje ne treba da bude preobilno, što znači da teško (početno, tj. startno) prihranjivanje nije potrebno, već možemo mamac staviti na udicu već pri prvom zabačaju napunjene hranilice. Ritam zabačaja treba da bude u rasponu od tri do pet minuta, jer će babuška sada teško reagovati na »prvu loptu«, a čekanje duže od pet minuta obično nema smisla.
KAO I UVEK, PROVERENE prihrane povećavaju šanse za bolji ulov, tako dane treba rizikovati i eksperimentisati, ako za to nemamo dobar razlog ili baš jaku želju (kakvu sam ja imao prilikom pecanja na kom su nastale slike objavljene uz ovaj tekst... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 481-)