Du­go je ba­bu­ška, je­dan od re­la­tiv­no no­vih sta­nov­ni­ka na­ših vo­da, va­ži­la za ri­bu ko­ja se hva­ta pre­vi­še la­ko, zbog če­ga su je mno­gi pot­ce­nji­va­li. Ali, što je vre­me vi­še pro­la­zi­lo, po­sta­ja­lo je sve ja­sni­je da ve­li­ke »ba­be« ni­je ni­ma­lo jed­no­stav­no hva­ta­ti. Naš eks­pert za fi­der teh­ni­ku ovog pu­ta vam ot­kri­va svoj re­cept za uspe­šno pe­ca­nje tro­fej­nih je­din­ki u ovom de­lu go­di­ne

Pro­le­će je pra­vo vre­me za lov ba­bu­ške i ma­lo će ko iole upu­ćen u pe­ca­nje te vr­ste po­re­ći da se sa­da hva­ta­ju naj­krup­ni­je je­din­ke. Šan­se za uspeh su naj­ve­će u krat­kom raz­do­blju iz­me­đu mre­sta i pot­pu­ne sta­bi­li­za­ci­je vre­men­skih uslo­va na­kon što znat­ni­je oto­pli. Taj iz­da­šni pe­riod obič­no tra­je tek ne­de­lju do dve, jer je ne­ko­li­ko da­na po­sle mre­sta ba­bu­ška još umor­na i pot­pu­no ne­ak­tiv­na, a čim dnev­ne tem­pe­ra­tu­re po­ra­stu i usta­le se na pre­ko 25º C, te poč­ne in­ten­ziv­no bu­ja­nje pod­vod­ne ve­ge­ta­ci­je, pra­će­no ve­li­kom ak­tiv­no­šću ja­ta sit­ne ri­be, krup­ne »ba­be« pro­sto ne­sta­ju i tek se spo­ra­dič­no ja­vlja­ju to­kom se­zo­ne. Ove go­di­ne, na ža­lost mno­gih, pro­le­će li­či na sve sa­mo ne na pra­vo pro­le­će, ali ne­ko­me to i od­go­va­ra – baš zbog spe­ci­fič­nih vre­men­skih pri­li­ka pro­du­žen je po­vo­ljan pe­riod za lov krup­nih »ba­ba«, a sa­mim tim po­ra­sle su i na­še šan­se da ih ulo­vi­mo.

babuska

Do sa­da su i vrap­ci na gra­ni na­u­či­li da i ba­bu­ška, kao i dru­gi ci­pri­ni­di ša­ran­skog re­gi­o­na, vo­li mir­nu vo­du i bli­zi­nu pre­pre­ka (pod­vod­ne ili u vo­du de­li­mič­no za­ro­nje­ne obal­ske ve­ge­ta­ci­je, po­to­plje­nog i obo­re­nog dr­ve­ća itd.). To va­ži i za sta­ja­ći­ce i za te­ku­ći­ce, s tim što je u ovo do­ba ba­bu­ška če­sto na­do­mak oba­le, pa prak­tič­no i pod sa­mim no­ga­ma ri­bo­lov­ca. Bu­du­ći da su rav­ni­čar­ske re­ke sa­da go­to­vo bez iz­u­zet­ka za­mu­će­ne i uglav­nom sla­bo pri­stu­pač­ne, te je pe­ca­nje na nji­ma sko­ro svu­da ote­ža­no (sem u ru­kav­ci­ma i raz­li­vi­ma), a mno­go gde i ne­mo­gu­će, ovo­ga pu­ta će­mo ne­što vi­še re­ći o lo­vu ba­bu­ške na sta­ja­ći­ca­ma, i to pre sve­ga na onim ve­ćim je­ze­ri­ma či­ja je vo­da još uvek bi­stra. Imao sam pri­li­ke da po­sma­tram i pro­u­ča­vam po­na­ša­nje te ri­be u ve­o­ma bi­stroj vo­di i uve­rio sam se da je u tim uslo­vi­ma ona opre­zna sko­ro kao klen ili ša­ran. To sva­ka­ko tre­ba da ima­mo na umu ako že­li­mo da uhva­ti­mo ne­ki krup­ni­ji ko­mad, a u re­do­vi­ma ko­ji sle­de na­ve­šću na šta još tre­ba da obra­ti­mo pa­žnju da bi­smo u ostva­re­nju te že­lje us­pe­li.

KA­DA JE REČ O TEH­NI­KA­MA, i plo­vak i fi­der ima­ju ne­ke svo­je pred­no­sti i ma­ne, o ko­ji­ma će bi­ti vi­še re­či u ne­kom od sle­de­ćih bro­je­va Ri­bo­lo­va. Za ovaj pe­riod po­seb­no je bi­tan aspekt pre­ci­zno­sti, a u to­me je fi­der u ve­o­ma ve­li­koj pred­no­sti. Ne sa­mo da nji­me mo­že­mo hra­ni­ti u tač­ku, već mo­že­mo i pre­ci­zno do­zi­ra­ti ko­li­či­nu (me­nja­njem ve­li­či­ne hra­ni­li­ce), a i uti­ca­ti na pre­zen­ta­ci­ju pri­ma­me (me­nja­njem ti­pa hra­ni­li­ce, od­no­sno nje­nog ob­li­ka). U sva­kom slu­ča­ju, hra­nje­nje ne tre­ba da bu­de pre­o­bil­no, što zna­či da te­ško (po­čet­no, tj. start­no) pri­hra­nji­va­nje ni­je po­treb­no, već mo­že­mo ma­mac sta­vi­ti na udi­cu već pri pr­vom za­ba­ča­ju na­pu­nje­ne hra­ni­li­ce. Ri­tam za­ba­ča­ja tre­ba da bu­de u ra­spo­nu od tri do pet mi­nu­ta, jer će ba­bu­ška sa­da te­ško re­a­go­va­ti na »pr­vu lop­tu«, a če­ka­nje du­že od pet mi­nu­ta obič­no ne­ma smi­sla.

KAO I UVEK, PRO­VE­RE­NE pri­hra­ne po­ve­ća­va­ju šan­se za bo­lji ulov, ta­ko da­ne tre­ba ri­zi­ko­va­ti i eks­pe­ri­men­ti­sa­ti, ako za to ne­ma­mo do­bar raz­log ili baš ja­ku že­lju (ka­kvu sam ja imao pri­li­kom pe­ca­nja na kom su na­sta­le sli­ke ob­ja­vlje­ne uz ovaj tekst... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 481-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...