Metod fider tehniku većina ribolovaca povezuje sa pecanjem šarana i krupne babuške na stajaćicama. A ona je, u donekle modifikovanoj varijanti, upotrebljiva i za ciljani lov mrene na brzim rekama. Kako su u takvom ribolovu zapinjanja za prepreke i kidanja vrlo izvesna, isplati se uložiti malo vremena i truda u pravljenje funkcionalnih hranilica, neuporedivo jeftinijih od onih kupovnih
Pecanje metod fider tehnikom na kanalima i na jezerima, pogotovo onim ribnjačkim, najčešće ne nosi veliki rizik od gubitaka hranilica i drugih elemenata sistema. Naime, takve vode su uglavnom čiste, tj. u njima nema mnogo prepreka za koje bi se montaže kačile. Ali na tekućicama stvari neretko stoje potpuno drugačije, pogotovo tamo gde se peca mrena, koja boravi u jakoj vodi, po pravilu sa krupnim kamenom i šljunkom na dnu, gde zakački ima na pretek, pa su i kidanja lako moguća. Pri tom, naravno, najveći udar na budžet predstavlja gubitak metod hranilica, koje dolaze iz uvoza i znatno su skuplje od skoro svih ostalih modela. Jedan od načina da uz njihovu upotrebu pecamo mrenu i na teškim terenima, a da nam trošak zbog toga ne bude preveliki, jeste da hranilice ne kupujemo, već da ih sami pravimo.
IAKO VAM SE NA OSNOVU dužine ovog teksta može učiniti da je to veliki i komplikovan posao, zapravo je suprotno – izrada je prosta i iziskuje malo vremena i veštine, te samo nekoliko jednostavnih i svima dostupnih alatki. Materijal nije teško nabaviti i pri tom nije skup, a krajnji rezultat biće potpuno jednako funkcionalne hranilice kao one kupovne.
Od materijala, potrebni su nam: gips; žica (npr. od neke stare sajle, otpadna žica od dalekovoda ili slična); olovo; plastične cevčice za šaranske montaže (upotrebljive su i tanke slamčice soka ili cevčice od štapića za uši); mala najlon kesa ili najlonska folija; plastična kutija od margarina ili čaša od kiselog mleka odnosno nečeg sličnog (koju ćemo upotrebiti za livenje kalupa); lepljiva traka; brzosušeći lepak.
Od rekvizita i alata trebaju nam: parče drške od metle ili nekog tvrdog oblog drveta; metod fider kalup; mala špakla ili neka slična alatka; obična klešta; armiračka klešta; skalpel; parče šmirgle; ekser prečnika 3 mm (najveći deo materijala i alata prikazan je na slici 1); stara džezva za kafu (u kojoj ćemo liti olovo); plinski ili električni rešo (šporet), koji možemo koristiti na otvorenom prostoru kako ne bismo udisali otrovna isparenja od olova u zatvorenom.
POČETNI KORAK PREDSTAVLJA izrada gipsanog kalupa u kom ćemo liti hranilice. Za to nam je najpre potreban silikonski kalup za punjenje metod fider hranilica, onoliko veliki koliko i hranilice koje želimo da dobijemo. Upotrebićemo ga da u njemu od gipsa izlijemo umetak koji će nam poslužiti pri izradi gipsanog kalupa u koji ćemo uliti olovo (foto 2).
Ovu fazu otpočinjemo mešajući u nekoj posudi malo gipsa sa vodom, uz postepeno dodavanje gipsa kako se u smesi ne bi formirale grudvice. Kada dobijemo smesu odgovarajuće gustine, sipamo je u silikonski metod fider kalup, koji smo sa spoljašnje strane prethodno obmotali lepljivom trakom kako nam gips ne bi curio kroz useke na uzdužnim krajevima kalupa. Usuti gips izravnamo špaklicom ili nekim sličnim pomagalom sa gornje strane i ostavimo da se suši. Kad se sasvim stegne, skidamo lepljivu traku sa kalupa i vadimo izliveni umetak, koji ima oblik i veličinu napunjene metod fider hranilice. Nakon što skalpelom uklonimo višak gipsa (foto 3) na dva mesta (gde kroz kalup prolazi cevčica), pažljivo obradimo ivice ne bi li umetak za budući kalup (ubačen u hranilicu, na slici 4) bio sasvim pravilnog oblika (u slučaju potrebe, možemo ga fino doterati šmirglom). Ovako pripremljeni odlivak sada ubacujemo u najlonsku kesicu ili obmotavamo najlonskom folijom, kako bismo mogli da ga izvadimo iz gipsanog kalupa za čije ćemo ga livenje sada upotrebiti.
DA BISMO NAPRAVILI taj kalup, treba da zamešamo veću količinu gipsa... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 481-)