Na rekama mrenskog regiona, pri pecanju na plovak često se na isti mamac i na istom mestu hvataju razne vrste ciprinida (skobalj, mrena, klen, plotica, šljivar...). Ali ima i situacija kada neka od tih vrsta preovlađuje, a kako one mamce uzimaju na različite načine, tada izbor udice može biti i presudan faktor uspeha
Lagan bolonjeze štap brže akcije, kao i brza i pouzdana mašinica, koja ima preciznu kočnicu i dobro slaže, bitni su delovi plovkaroškog pribora za pecanje na rekama. No to nipošto ne znači da ne treba voditi računa o elementima sistema, pogotovo o udici, koja jeste znatno jeftinija od krupnijih delova pribora, ali u većini slučajeva ima presudnu ulogu kod izvlačenja ulova, koji će i najspretniji ribolovci povremeno gubiti u slučaju da je loše odaberu.
Sa udicama uvek treba eksperimentisati, ali nikada ne treba forsirati one modele sa kojima gubimo dosta riba. Na našim tekućicama mrenskog tipa na plovak se najviše love skobalj, mrena i plotica, koje se često javljaju na istim mestima, na istu primamu i mamac, ali zbog različitog oblika usta i načina uzimanja hrane nije jednostavno naći udicu sa kojom ih sve možemo jednako uspešno hvatati.
Mrena ima znatno tvrđa usta od skobalja i plotice i veoma je borbena, pa za nju uvek koristim najjače modele koje imam na raspolaganju. Neki od meni omiljenih su Gamakatsu 3310 i Colmic N500, a za ribe težine od jednog do dva kilograma veličine 12 i 14 su se pokazale kao optimalne.
Ploticu volim da pecam na nešto finije udice, pa su moji favoriti modeli Gamakatsu 1310 i Colmic N957, na koje možemo uspešno stavljati ružu hleba ili snop crvića. U situacijama kada se peca baš krupna plotica... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 423-)