Posle dužeg perioda slabe aktivnosti tokom druge polovine zime, skobalj i druga bela riba konačno su od kraja februara počeli da rade na Savi kod Beograda. Vožnjom plovka, a pogotovo na fider, ostvaruju se sporadično lepi ulovi, uz dobro odabranu prihranu, mesto i pažljivo ukomponovan sistem, sa hranilicom idealne težine za konkretnu poziciju
Nakon nekoliko relativno blagih zima, stigla nam je i jedna prava, tokom čijeg su velikog dela, zbog dugog perioda izuzetno niskih temperatura, mnoge naše stajaće i tekuće vode bile okovane debelim ledenim pokrivačem. U takvim vremenskim uslovima gotovo da i nije bilo moguće posvetiti se nekom ozbiljnijem pecanju, ni blizu Beograda, ni u donjem toku Tise i Tamiša kroz Srbiju, tj. ni na jednoj od voda na kojima najčešće lovim. Zato je moja zimska pauza potrajala puna dva meseca, što sam prilično teško podneo, jer mi je nedostajala ona doza adrenalina koju svi mi dobijamo pecajući.
KADA SU SE NAPOKON STEKLI uslovi za izlazak u ribolov, obuzelo me je ono svim kolegama poznato uzbuđenje. Po dobijanju vrlo konkretnih informacija o aktivnosti skobalja na Savi u široj okolini Beograda, već sledećeg jutra bio sam na jednoj od izglednih pozicija. Prvih pola sata proveo sam samo gledajući vodu kako bih uočio eventualne znake prisustva ribe, tj. njenog izbacivanja, kao i liniju razgraničenja glavne struje i sporijeg toka.
Nakon što sam dobro osmotrio poziciju i odredio orijentire za tačku u kojoj sam rešio da pravim hranilište, bacio sam se na pravljenje primame. Ovog puta sam kupovnoj brašnastoj hrani osim teške zemlje dodao žive crve i aromatizovanu melasu, koja ne samo da smesi daje prijatnu slatkastu aromu, koju ribe vole, već je i dodatno ulepi, tj. učini kompaktnijom, što je od velike koristi u tekućoj vodi.
ZATIM SAM ISPITAO POZICIJU prepipavši dno olovnom suzom od 30 g, a onda sam desetak puta zabacio veliku hranilicu punu primame, kako bih takvim početnim prihranjivanjem eventualno privukao ribu i podstakao je da intenzivno jede. Nakon toga sam procenio kakva bi po težini i formi trebalo da bude hranilice sa kojom ću pecati. Za početak sam odabrao kaveznu hranilicu »tunel« oblika, sa otežanjem od 40 g, dok sam sistem napravio od osnovnog najlona debljine 0,18 mm, 50 cm dugog predveza prečnika 0,12 mm i udice veličine 16. Tokom ribolova sam eksperimentisao sa dužinom i debljinom predveza i veličinom udice, tražeći najbolju kombinaciju.
KAO PO PRAVILU na ovom delu Save, dvadesetak kilometara uzvodno od Beograda, najpre su na hranu reagovale krkušice i peševi, a nakon toga sam na dva crva na udici veličine 16 zaredom imao nekoliko energičnih trzaja, ali nijedan nisam uspeo da realizujem. Zato sam prešao na udicu veličine 18, na koju sam navlačio samo po jednog crva, i to tako da isključivo vrh udice bude slobodan. Ispostavilo se da je to ispravan potez, jer sam najpre počeo da dobijam sitnu ploticu, a potom i skobalje. Ipak, i dalje sam imao dosta promašaja, pa sam dužinu predveza povećao na 80 cm, dok sam njegovu debljinu smanjio na 0,10 mm, što se pokazalo kao dobra kombinacija... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 423-)