Malo koja riba toliko fascinira naše pecaroše kao krupni klenovi iz malih tekućica. To nije nimalo slučajno, jer je te stare i oprezne ribe veoma teško prevariti i kada su okolnosti povoljne za ribolov, a nekmoli onda kada je voda veoma mala i bistra, kao što je bilo tokom najvećeg dela ovog leta. Tada riba lako uočava opasnost i prepoznaje prevaru, pa svaki trofejni ulov postaje tim vredniji
U najtoplijem delu leta, kada vreli dani zaređaju, te se voda većih ravničarskih reka u kojima klen živi, kao što je Južna Morava, pregreje, a nivo kiseonika u njoj znatno opadne, ponekad klen izgubi apetit, pa ga je veoma teško prevariti. Zato ga je u takvim uslovima najbolje potražiti u planinskim rekama kratkog toka, čija voda ne stigne da se u većoj meri zagreje od izvora do ušća, pa je u njima riba aktivna i kada drugde slabo radi. Jedna od takvih pritoka Južne Morave je Vlasina, čiji su brojni brzaci sa hladnom i kristalno čistom vodom puni beovica, potočnih mrena i klenčića, ali u kojoj ponegde ima i virova dubokih do 1,5 m (što je poprilična dubina za tako malu reku), u kakvima se obično mogu naći krupniji klenovi (oni teži od 500 g).
ZA VARALIČARENJE KLENA na srednjim i manjim planinskim tekućicama nije nam neophodan jak pribor, niti onaj vrhunskog kvaliteta. Budući da se ne zabacuje na velike daljine, a da se treba često probijati kroz priobalni gustiš i povremeno pecati na mestima na kojima je rastinje natkriljeno nad vodom, poželjno je da štap bude kratak. Ja koristim dvodelac dužine 1,98 m i deklarisane težine bacanja od 3 do 15 g, mašinicu veličine 2.000 (tj. sa špulnom kapaciteta 100 m najlona debljine 0,20 mm), te monofil prečnika 0,16 mm, na čiji kraj vezujem kopču sa vrtilicom ili bez nje, zavisno od toga na koju varalicu lovim u konkretnoj situaciji. A moj izbor veštačkih mamaca sveo se na samo dve vrste – kruškaste voblere (od kojih još uvek koristim skoro isključivo Moša »bombere« iz starih serija) i leptir Mepps Aglia 1 (poželjno sa perjem na trokrakoj udici). Leptire bacam na mestima sa plitkom i brzom vodom, dok u dubokim »rezervoarima« (tj. virovima) forsiram Mošu.
NA OMILJENI VOBLER sam pre desetak dana ostvario i najvredniji ulov klena otkako varaličarim. Na Vlasinu sam tog popodneva izašao oko 17 č i krenuo uz reku, dajući prednost dubljim mestima, u nadi da ću tu pronaći neku krupniju ribu. Međutim, za skoro dva sata uhvatio sam samo par sitnijih komada. Ipak, oko 19 č, kada sam već razmišljao o završetku ribolova i polasku kući, na 3 cm dug kruškasti vobler Moša sa crnim leđima, crvenim škrgama i belim stomakom, imao sam snažan udarac, na kakav sam godinama čekao. Kontrirao sam i video ogroman rep na ivici plićaka i dublje vode, a potom je klen krenuo u siloviti beg, izvlačeći strunu sa špulne. Posle dva minuta konačno sam ugledao celu ribu, ali to ni izdaleka nije bio kraj borbe... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 488-)