Šaran i krupna babuška mogu se loviti i klasičnom fider tehnikom, ali se to ipak mnogo efikasnije radi njenom metod varijantom, i to ne samo na malim stajaćicama, tj. na komercijalnim revirima ribnjačkog tipa, već i na kanalima, većim jezerima i rekama. Zato taj način pecanja privlači sve više ribolovaca, a mi onima manje iskusnima ovoga puta otkrivamo ponešto od onog što bi im moglo pomoći da u njemu još više uživaju
Metod fider tehnika, koja se pretežno koristi za lov šarana i krupne babuške na stajaćicama, podrazumeva upotrebu rebraste hranilice sa primamom koja se ne otapa brzo, te kratkog predveza koji omogućava da udica bude sasvim blizu hrane, a veoma često i skrivena u njoj (dok mamac postavljen »na dlaku« po pravilu malo viri). Takav način pecanja izuzetno je efikasan, a kako se njime ciljano lovi krupna riba, sve je popularniji širom Evrope, pa i kod nas. U tekstu koji sledi probaću da odgovorim na sva ona pitanja koja mi najčešće postavljaju kolege nakon prvih pokušaja pecanja tom tehnikom.
DA LI JE ZA METOD FIDER NEOPHODNA SPECIJALNA HRANA? Ako biste to pitanje postavili »metodisti« (ili »metodičaru«), kako mi malo svestraniji fideraši zovemo one kolege koje su se specijalizovale za ribolov metod hranilicama i pristupom, on bi vam skoro bez izuzetka kategorično tvrdio da je upotreba primame napravljene baš za takvo pecanje apsolutno obavezna. Međutim, moje iskustvo (a i iskustvo nekih drugih kolega) govori da se mogu koristiti i drugačije smese, pogotovo takmičarske kombinacije za deveriku. Slatkaste prihrane biće neodoljive za šarana, pogotovo u onim periodima kada je slabije aktivan, kao što su rano proleće i kasna jesen, pa i zima. Ono što je zaista važno jeste da odaberete neku prihranu koja je makar malo lepljiva i barem srednje teška, te da je obavezno nakvasite u nekoliko faza i malo više nego što biste učinili da njome nameravate da punite kavezne hranilice.
MOGU LI SE MEŠATI RAZLIČITE VRSTE PRIHRANE? Naravno da mogu, a to je čak i preporučljivo. Kombinovanjem najčešće dve, a eventualno i tri smese, u različitim razmerama, nastojimo da dobijemo primamu poželjnih svojstava za konkretnu situaciju. Hrane se mešaju u suvom stanju i moraju se dobro sjediniti pre nego što se nakvase. Posle postepenog kvašenja i postizanja odgovarajuće strukture poželjno je prihranu prosejati, jer ona tada postaje vazdušastija i rastresitija i mnogo bolje se »pakuje« na hranilicu, ali se isto tako sa nje ravnomernije oslobađa.
Veoma je bitno da tokom ribolova ne koristimo različite prihrane u istoj zoni, već da svaku ponudimo u samo jednoj. Veoma se često dešava da na mestu koje smo startno prihranjivali ili gde smo neko vreme pecali izvesnom primamom riba potpuno prestane da se javlja kada promenimo hranu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 489-)