Plotica se u donjem toku Save masovnije pojavljuje tek u poslednjih nekoliko godina, pa je ciljano pecanje te ribe na ovoj reci još uvek enigma čak i za iskusne lovce na druge vrste ciprinida sa kojima deli stanište. Naš stalni saradnik, višestruki reprezentativac Srbije u pecanju na plovak, u dva uzastopna izlaska prošao je veoma dobro, iako je pecao u različitim uslovima
Prethodne sedmice, uprkos mnogim poslovnim obavezama, rešio sam da sunčane i tople oktobarske dane iskoristim na najbolji način, pa sam čak dva puta uspeo da izađem na Savu, na pecanje bolonjeze tehnikom. Jednom sam lovio sa obale, blizu sela Umka, kod Lukoilove pumpe, a koji dan kasnije iz čamca, nekoliko kilometara nizvodno, kod Ostružnice.
MESTO KOD LUKOILA poznajem dobro, pošto ga posećujem već godinama. Kao i mnoge druge reke, i Sava se u ovom delu znatno promenila poslednjih sezona, pa su skobalje, koje smo tu uvek pecali početkom jeseni, zamenile plotice. Sa padom temperature vode ovde počinju da se love i nosare, dok skobalja gotovo više i da nema. Prvih godina kada nisam uspevao da hvatam skobalje na tom terenu bio sam prilično razočaran, ali otkako se desila ekspanzija plotice, opet tu rado dolazim.
Pecanje plotica mi je jedna od omiljenih aktivnosti, pa sam slobodan dan i nadmudrivanje sa zlatnim savskim lepoticama iščekivao sa nestrpljenjem. Kako se niko nije hvalio uspešnim ribolovom prethodnih dana na ovom delu Save, ribolovaca gotovo da nije ni bilo, iako je bio vikend. Retko sam imao priliku da na ovom terenu biram mesto, a sada sam se opredelio za jedno od najdubljih, gde je visina vodenog stuba na petnaestak metara od obale bila punih pet metara. Zbog te velike dubine sam rešio da pecam bolonjezom od šest metara, ali ne koristeći veliki plovak, za kakav bi se po pravilu trebalo odlučiti u takvoj situaciji, već manji, od samo 4 g, pošto sam primetio da voda veoma sporo teče.
SISTEM SAM NAPRAVIO tako da mamac što prirodnije propada, postavljajući glavno otežanje (suzu od 3 g) na oko 40 cm iznad male vrtilice, pored koje su se nalazile još dve dramlijice. Te dve male dramlije dobro dođu u slučaju da riba počne da izdiže mamac, što je često slučaj sa ploticom. Kada je glavno otežanje tik uz vrtilicu, dešava se da riba oseti otpor i da ispljune mamac pre nego što stignemo da adekvatno reagujemo, a kada su dole samo dve male dramlije, plotica ih i ne registruje, a mi imamo dobru indikaciju na anteni plovka. I ovoga puta ostavio sam nešto duži predvez, od oko 40 cm, debljine 0,12 mm, na čiji sam kraj vezao udicu Colmic N 957, veličine 16.
Primama Van den Eynde Superroach bila je osnova mog miksa za taj dan. Dodao sam joj domaće hrane Magic Bait Black Winner i MB U15, nešto keksa u boji i 0,5 l crvića, a sve sam to potom pomešao sa 5 kg teške zemlje. Kugle veličine pomorandže (kojih sam u startu bacio šest) zbog mirne vode nisam previše stiskao.
NA BAČENU PRIMAMU NAJPRE je odreagovala sitna riba, tj. omanja deverika i bodorka, dok na početku plotice nije bilo. Udicu namamčenu sa dva ili tri crvića u narednih trideset minuta uzimala je samo sitnež. Tek posle trećeg hranjenja javila se i prva lepa plotica, teška oko 400 g. Ubrzo zatim uhvatio sam još nekoliko jedinki slične težine, ali između njih i dosta sitne ribe. Rešio sam zato da promenim način hranjenja, pa sam umesto nekoliko vezanih kugli bacao tek po jednu, i to stisnutu samo jednom rukom ne bi li pravila trag tokom propadanja... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 492-)